У недељу, 22. октобра, уз песму Браће Теофиловић, звуке фанфара и надахнуте говоре академика Мира Вуксановића и аустријског аутора Карла Маркуса Гауса, отворен је 62. Међународни београдски сајам књига, најрепрезентативнија књижевна манифестација у овом делу Европе. Под слоганом „Кључ је у књигама” до 29. октобра, колико манифестација траје, посетиоцима ће се представити око 500 излагача, од чега око 50 из иностранства. Програмом „Четири земље један језик” представљају се Немачка, Аустрија, Швајцарска и Лихтенштајн, а публици ће током наредних дана бити предочено око 1.000 књига савремених аутора из ове четири земље, од чега чак 350 наслова премијерно. Звезда овогодишњег Сајма је нобеловка Херта Милер, а гости су и реномирани ствараоци Марсел Бајер, Владимир Каминер, Јан Вагнер, Фолкер Кучер, Инго Шулце, Арно Камениш, Дана Григорча, Мелинда Нађ Абоњи, Јонас Лишер, Тереза Преауер, Валентин Гребнер, Луц Ратенов, Катрин Регла.

Као што то дугогодишња традиција налаже, Матица српска и ове године узела је учешће на овој престижној манифестацији, а штанд Матице српске налази се, као што је то већ и уобичајено, у Арени (Хала 1).

Матица српска ће се посетиоцима представити неколицином нових издања попут „Споменице Академику Чедомиру Попову”, књига: „Несврстан хуманизам Рудолфа Бручија” Немање Совтића, „Преписка II” Лазе Костића, „Васа Стајић – прилози за аутобиографију” Зорице Хаџић, те зборника радова „Поезија Небојше Деветака” и „Жанровска укрштања српске и англофоне књижевности”, као и капиталним пројектима попут „Речника српског језика”, „Правописа” и „Нормативне граматике” (екавско и ијекавско издање), те „Српске енциклопедије” и „Српског биографског речника”. Као што је то и уобичајено, већина Матичиних издања продаваће се, уз попуст, по специјалним сајамским ценама.

Списак нових и капиталних издања можете погледати овде.

Поводом обележавања стогодишњице рођења истакнутог новосадског композитора Рудолфа Бручија, Одељење Матице српске за сценске уметности и музику дало је значајан допринос обележавању ове велике годишњице, и то публиковањем монографске студије о Рудолфу Бручију. Наслов студије је Несврстани хуманизам Рудолфа Бручија: композитор и друштво самоуправног социјализма. Њен аутор, музиколог др Немања Совтић, асистент је на Катедри за музикологију и етномузикологију Академије уметности Универзитета у Новом Саду и члан Одбора Одељења за сценске уметности и музику Матице српске.

Истакнути композитор Рудолф Бручи (Загреб, 30. март 1917 — Нови Сад, 30. октобар 2002) допринео је развоју многих културних и образовних институција у социјалистичкој Југославији. Низ година провео је на челу Српског народног позоришта и Музичке школе „Исидор Бајић“ у Новом Саду. Припадају му и заслуге за оснивање Академије уметности Универзитета у Новом Саду и дугогодишњи успешан рад „Југословенске музичке трибине“ у Опатији. Добио је велику награду за композицију Grand Prix на Међународном музичком конкурсу белгијске краљице Елизабете 1965. године, када је за Синфонију лесту добио истовремено и највише признање за послератну југословенску музику уопште. Иако је у своје време био један од утицајнијих актера на домаћој музичкој сцени, Рудолф Бручи до сада није на одговарајући начин представљен у историјским прегледима српске и хрватске музике, нити је његово стваралаштво постало предмет интердисциплинарних и мултидисциплинарних истраживања.

Обележавање стогодишњице композиторовог рођења било је повод да се, на основу свих доступних података, начини свеобухватна, објективна, речју научно ваљана студија каква досад о овом ствараоцу није постојала. Истраживање стваралаштва Рудолфа Бручија, поред увида у секундарну литературу, засновано је на истраживању грађе из богате приватне архиве, као и грађе која се чува у Матици српској, на Академији уметности у Новом Саду, у Српском народном позоришту у Новом Саду, Хрватском глазбеном заводу у Загребу, Музиколошком институту САНУ у Београду, као и у Музичкој школи „Исидор Бајић“ у Новом Саду.

У Матици српској, у уторак, 17. октобра 2017. године, одржано је предавање из циклуса „Први светски рат и Уједињење”. Присутне је поздравио проф. др Ђорђе Ђурић, генерални секретар Матице српске. Предавање „Уједињење Србије и Црне Горе 1918. године” одржао је проф. др Александар Животић, са Филозофског факултета у Београду. Излагање је било посвећено догађајима који су претходили Уједињењу, као и историјском значају које је оно имало за даљи развој друштвено-политичке ситуације и проглашење државе Срба, Хравата и Словенаца.

Догађај је снимљен и може се погледати у видео-архиви веб-сајта Матице српске.

Наредно предавање из овог циклуса одржаће се у просторијама Матице српске, 25. октобра 2017. године у 18 сати. Предавање „Октобарска револуција 1917. године” одржаће доц. др Алексеј Тимофeјев, са Филозофског факултета у Београду и Института за новију историју Србије и др Јарослав Вишњаков са Московског државног института за међународне односе.

У Матици српској, у четвртак, 12. октобра 2017. године, одржано је предавање из циклуса „Први светски рат и Уједињење”. Присутне је поздравио проф. др Ђорђе Ђурић, генерални секретар Матице српске. Предавање „Топлички устанак 1917.” одржала је проф. др Божица Младеновић, са Филозофског факултета у Нишу. Излагање је било посвећено Топличком устанку – једином устанку на територијама окупираним од трупа Централних сила у Великом рату, а којем је претходила и следовала герила. Посебна пажња посвећена је историјском месту устанка у Великом рату, као и његовим особеностима, смислу и месту у српској историји.

Догађај је снимљен и може се погледати у видео-архиви веб-сајта Матице српске.

Наредно предавање из овог циклуса одржаће се у просторијама Матице српске, 17. октобра 2017. године у 12 сати. Предавање „Уједињење Србије и Црне Горе 1918. године” одржаће доц. др Александар Животић, са Филозофског факултета у Београду.

Дана 11. октобра 2017. године, у Матици српској, приређено је предавање под називом „Карађорђе и Први српски устанак на сценама Србије, Балкана и Европе”. Говорио је професор Алојз Ујес. Професор Ујес је током свог вишедеценијског рада пронашао преко 50 драмских дела на шест језика о Карађорђу, у драми и позоришту. Скоро ни један војсковођа у историји није добио тако значајно место у позоришној уметности као Карађорђе. Пошто се ове године навршава 200 година од трaгичне смрти вожда Карађорђа, ово предавање посветили смо тој годишњици и сећању на њега.

Цео програм је снимљен и може се погледати у видео архиви на сајту Матице српске.

Матица српска је објавила књигу Лаза Костић, Преписка II, чиме је Рукописно одељење, у чијем издавачком плану се налазила, обогаћено још једном посебном публикацијом.

Књига садржи 559 страна, представља наставак прве, објављене у издању Матице српске 2005. године чиме се испуњава дуг према најважнијем песнику друге половине XIX и почетка XX века. Публикована су сачувана писма знаменитих људи из области српске књижевности, науке и јавног живота. Посебно је значајна преписка са Миланом Савићем, књижевником, секретаром Матице српске и уредником Летописа.

Матица српска је у склопу едиције Библиотека Документ, објавила књигу Васа Стајић 1878-1943, Ка аутобиографији, Фрагменти из Дневника приређивача Зорице Хаџић, чиме је Рукописно одељење, у чијем издавачком плану се налазила, обогаћено још једном посебном публикацијом.

Књига садржи 350 страна аутобиографског рукописа који је до сада био непознат јавности. Доноси детаље из живота овог културног, књижевног и јавног радника. Стајић се враћа у прошлост и са дистанце коју су му омогућиле зреле године пише о својој породици, одрастању, школовању, политичким идеалима, пријатељствима. Књига садржи напомене и коментаре приређивача као и именски регистар.

Матицу српску су 10. октобра 2017. године посетили др Војчек Мерунка и Јиржи Краљик представници „Словенске Уније” из Прага. Председник Матице српске проф. др Драган Станић и управник Библиотеке Матице српске Селимир Радуловић су са гостима разговарали о могућности представљања српске културе у Моравској. Ови програми би требало да се одрже у мају и јуну 2018. године.

У понедељак, 2. октобра 2017. године, у Свечаној сали Матице српске одржано је предавање „Олгивана Лојд Рајт: између мудрости Истока и уметности Запада”. Присутне госте и публику поздравио је проф. др Ђорђе Ђурић, генерални секретар Матице српске, а предавање је одржала архитекта Венита Ђурић, председник грађевинске фирме „Слејт” из Њу Џерзија (Slate Construction LLC).

Венита Ђурић приказала је богат живот Олгиване Лојд Рајт (Олге Иванове Лазовић) кроз фотографије и снимке, говорила о њеном књижевном и публицистичком раду, бављењем плесом, те компоновању музичких комада. Госпођа Ђурић посебно је указала на њен значајан допринос стваралаштву чувеног архитекте и њеног супруга Френка Лојда Рајта, са којим је заједно основала Дружбу „Талиесин” која је захваљујући њој наставила са радом и након смрти архитекте, те и сада постоји као Архитектонска школа и Фондација „Френк Лојд Рајт”.

Догађај је снимљен и може се погледати у видео-архиви веб-сајта Матице српске.

У Матици српској, 27. септембра 2017. године, уз тонове нумера „Магдаленин плач” и „Балканска игра” које је извела Марија Бајева, те уз виолински дуо „Баратос” које су извеле Невена Ташин и Кристина Лакић, ученице Основне музичке школе „Јосип Славенски”, отпочело је свечано отварање Шестог међународног научног скупа: „Микологија, микотоксикологија и микозе”. Учеснике и присутну публику поздравио је проф. др Драган Станић, председник Матице српске, док је о значају Скупа и његовој историји говорила др Сунчица Коцић-Танацков, председник Организационог одбора. У име Ректората Универзитета у Новом Саду Скуп је поздравила проф. др Биљана Абрамовић, проректор за наставу. Након нумере „Fantaisie brillante sur Carmen” коју су извеле студенткиње Академије уметности у Новом Саду, Душица Николић, флаута, и Сања Ћалдовић, клавир, Скуп је званично отворио академик Рудолф Кастори, секретар Одељења за природне науке Матице српске.

Током три дана, на Скупу је презентовано преко 70 саопштења из преко 12 земаља, одржана су значајна пленарна предавања и предавања по позиву еменентних стручњака из Србије, Италије, Аустрије, Словеније и Хрватске, као и промоције књига. Уприличено је дружење и свечана вечера уз обилазак Града Новог Сада и посета Галерији Матице српске.

Одржавање Скупа помогли су: Научни ветеринарски институт Србије, Научни ветеринарски институт „Нови Сад”, „Импулс хемија” д.о.о., „Калдарица” д.о.о., вински подрум „Џервин” Књажевац, „Јафа” д.о.о., „Еуген чоколаде”, „Универекспорт”, Туристичка организација Града Новог Сада и Туристичка организација Војводине.

Свечано отварање је снимљено и може се погледати у видео архиви Матице српске, док се програм Скупа може преузети овде.