Гудачки квартет „Аниме“ – који чине виолинисткиње Душица Младеновић и Мина Младеновић, виолисткиња Марина Поповић и виолончелисткиња Теодора Николић – са пијанисткињом Теом Андријић одржао је концерт у среду 22. фебруара 2017. године у Свечаној сали Матице српске. Публика је имала прилику да ужива у делима Густава Малера и Јоханеса Брамса. Својим виртуозним, надахнутим извођењем уметнице су отвориле концертну сезону Музичких вечери Матице српске за 2017. године.

Наредни концерт ће бити одржан у среду 1. марта 2017. године са почетком у 19.00 сати. На све концерте који се организују у оквиру Музичких вечери улаз је слободан.

Концерт је снимљен и може се погледати у видео-архиви сајта Матице српске.

21. фебруара у Свечаној сали Матице српске представљене су књиге Житије Светог митрополита Петра Другог – Цетињског пустињака и Ловћенског тајновидца митрополита црногорско-приморског Амфилохија и Споменица, објављена поводом тридесет година архијерејске и двадесет пет година митрополитске службе Његовог Високопреосвештенства Архиепископа цетињског, Митрополита црногорско-приморског и Егзарха најсветијег Пећкога Трона г. Амфилохија. У програму су учествовали꞉ Високопреосвештени митрополит Амфилохије, академик Матија Бећковић, академик Миро Вуксановић и проф. др Драган Станић. У Житију митрополит Амфилохије, између осталог, истиче да Његош „својом поруком и својим изворним сведочењем Бога и Христове вере не понавља на уобичајен начин научену веру и исповедање прошлих покољења. Он не проповеда и не приповеда; он не проучава и не моралише”. У наставку свог обраћања митрополит Амфилохије је рекао да је добро што Матица српска, чији је Његош био члан, наставља своју везаност за његово дело. Говорећи о Споменици академик Миро Вуксановић је рекао да је владика Амфилохије одређен „да хода као светац, а да говори као мудрац и да свој српски народ молитвом брани од сваке напасти и зла”. Академик Матија Бећковић је на промоцији изговорио две своје песме, прву посвећену Његошу, а другу самом митрополиту Амфилохију, док је председник Матице српске проф. др Драган Станић у својој беседи посебну пажњу посветио улози владике у сагледавању значаја исихазма за српску културу. „У драгоценим доприносима дефинисања природе и специфичности српске културе посебно ваља истаћи његово сагледавање домета и значаја исихастичког покрета. Јер српска култура је у оваквој врсти молитвеног искуства стекла изузетномоћну духовну основу. Митрополит црногорско-приморски је сјајан есејиста, чија је беседничка реч увек у близини песника. Он није књижевник у ужем, цеховском смислу речи – он је православни духовник и богослов који се књижевним начином говора користи да би исказао искуства која би могла остати недовољно убедљива, па можда чак и неизречена уколико се књижевни стил не појави као посредник”, рекао је Станић.

Догађај је снимљен и може се погледати у видео архиви сајта Матице српске.

У четвртак, 16. фебруара 2017. године, у Матици српској одржана је Свечана седница поводом 191. годишњице оснивања Матице српске. Свечаност је отпочела емитовањем звучног снимка „Свечане песме Матице српске“ коју су написали Раша Попов и Душан Михалек, у извођењу Новосадског камерног хора под управом диригента доц. мр Божидара Црњанског.

Свечану седницу отворио је председник Матице српске проф. др Драган Станић, који је присутнима поднео извештај о активностима и раду Матице српске током протекле године. Генерални секретар Матице српске проф. др Ђорђе Ђурић позвао је присутне да минутом ћутања одају пошту преминулим члановима сарадницима и добротворима Матице српске у периоду између две Свечане седнице.

Сто деведесет и први рођендан Матице српске обележила је беседа проф. др Јована Делића „Иво Андрић и Први светски рат“. Беседник је на примеру књижевног дела Иве Андрића истакао да у доброј књижевности, а понекад и у историјским догађајима, долази до потреса векова, па се искуства векова, не само националне, већ и опште књижевности и историје саберу као у жижи у неком делу или догађају. Према томе, закључио је да као што је Његош био Огледало Српско деветнаестога века, Иво Андрић био је Огледало Српско двадесетог века.

Након беседе, управник послова мср Јелена Веселинов прочитала је Уредбу о Змајевој награди и тиме отворила део Свечане седнице који је посвећен Змајевој награди Матице српске. Члан жирија проф. др Ђорђе Деспић прочитао је одлуку Жирија да Змајеву награду за 2016. годину додели др Драгану Хамовићу за збирку песама „Меко језгро“, чиме се песник уписао у дугачку и величанствену листу добитника Змајеве награде. Песник се обратио присутнима говором насловљеним „Сливени у једно“, којим је побудио успомене на Змајеве песме и велики утицај који је Змај имао – и има – на песнике. О награђеној књизи говорио је Ђорђо Сладоје, док је стихове надахнуто рецитовао драмски уметник Небојша Дугалић.

У свечаној сали није било слободног места, уз академика Владимира Костића, проф. др Љубомира Максимовића, председника и потпредседника Српске академије наука и уметности, као и представника огранка САНУ академика Теодора Атанацковића; представника Министарства културе Милоша Гајића, представника Покрајинског секретаријата за високо образовање и научноистраживачку делатност проф. др Зорана Милошевића, Покрајинског секретаријата за културу и јавно информисање др Милана Мицића, Покрајинског секретаријата за здравство доц. др Зорана Гојковића; ректора Универзитета проф. др Душана Николића; и представника Српске православне цркве Његовог преосвештенства владике бачког Иринеја, Свечану седницу су употпунили својим присуством и бројни пријатељи, чланови и добротвори Матице српске, као и бројни представници медија.

Након завршне речи председника Матице српске, гости су изашли подстакнути да разговор о предоченим темама наставе у просторијама Матице српске.

У Матици српској, у петак 10. фебруара, одржан је завршни јавни час Блогераме – курса писања блогова за ученике завршних разреда новосадских средњих школа.

Матица српска, и Центар за истраживање и популаризацију српске књижевности, који делује при Одсеку за српску књижевност новосадског Филозофског факултета, организовали су и ове јесени и зиме, другу по реду, Блогераму – курс писања блогова за ученике завршних разреда новосадских средњих школа. Прошлогодишњи курс показао се као веома успешан, захваљујући, пре свега, предавачима мср Милошу Јоцићу и мср Марку Тошовићу, сарадницима Центра, што показује и чињеница да се ове године за похађање курса пријавило далеко више полазника, а с друге стране, курс је први пут заживео и у Суботици и то, такође, са веома добрим одзивом.

Током трајања Блогераме, полазници су написали више од сто ауторских радова, који се налазе на сајту и фејсбук страници овог курса. Часови на курсу су замишљени и остварени као модерна интерактивна предавања, где су полазници, под менторством предавача, читали и коментарисали друге полазнике, уједно развијајући своје способности читања и критичког размишљања.

Полазнике курса, представнике медија, те бројну публику, на самом почетку свечаности поздравио је проф. др Драган Станић, председник Матице српске, а потом су се присутнима обратили и мср Милош Јоцић и мср Марко Тошовић, сарадници Центра и предавачи. Напослетку, одабраним одломцима из својих радова представили су се и полазници курса, којима су након читања уручени и пригодни поклони, у својству неке врсте симбола успешно завршеног курса.

Догађај је снимљен и може се погледати у видео архиви сајта Матице српске.

У петак, 3. фебруара 2017. године, у Матици српској представљена је књига „Косово и Метохија: етничко насиље у служби великих сила” (Паидеиа, Београд 2015) проф. др Бошка Бојовића, универзитетског професора, историчара, филолога и социолога из Француске. Ауторово научно-истраживачко интересовање обухвата историју средњег века, новог века и савремену историју Балкана, филологију, историју средњовековне књижевности и епске народне књижевности, историју и социологију религије, с посебним акцентом на геополитици Југоисточне Европе.

Госте, публику и представнике медија поздравио је проф. др Драган Станић, председник Матице српске, а о књизи су говорили: др Миша Ђурковић, др Вељко Ђурић Мишина, др Јовица Тркуља и аутор, док се у име издавачке куће Паидеиа присутнима обратио и њен власник, господин Петар Живадиновић.

Догађај је снимљен и може се погледати у видео архиви сајта Матице српске.

У четвртак 26. јануара, уочи Светог Саве у Матици српској је одржана традиционална Светосавска беседа. Пред пуном салом Матице српске беседио је епископ др Јован Пурић. Окупљене је поздравио проф. др Драган Станић, председник Матице српске након чега је епископ у беседи „Култура у светлости иконе Светога Саве“ говорио о Светом Сави, његовом изузетном значају за српску историју и духовност. Свечаност је музичким нумерама обогатио хор гиманзије „Јован Јовановић Змај“, под управом Јована Травице, а стихове Љубомира Симовића „Десет обраћања Богородици Тројеручици хиландарској“ надахнуто је говорила др Исидора Поповић. Својим присуством прославу су увеличале многе уважене личности из културног и нaучног живота, чланови, добротвори и пријатељи Матице српске, представници Српске православне цркве, републичких, покрајинских и градски власти, огранка САНУ и Новосадског универзитета.

Са задовољством Вас обавештавамо да ће се 23. и 24. фебруара 2017. године у Матици српској одржати саветовање на тему: Српски језик и његова норма ‒ Правопис стандардног српског језика ‒ интерактивно саветовање стручних сарадника и наставника свих профила сем наставника српског језика. Саветовање је акредитовано код Завода за унапређивање образовања и васпитања под редним бројем 1235, траје два дана и носи два бода.

Циљ саветовања је да се, путем ревизије и одговора на најчешћа питања и недоумице у вези са правописом стандардног српског језика, унапреде компетенције за комуникацију и сарадњу наставника и стручних сарадника. Правилна употреба правописа наставног особља и стручних сарадника у колективу и настави утиче на развој писмености код ученика, очување и развој српског језика и културе. Будући да су наставници и стручни сарадници у директном и свакодневном контакту са ученицима, они имају могућност преношења лично стеченог знања које, иако секундарно у односу на знање које се стиче предметном наставом, има значајну улогу у развоју индивидуе и друштва у целини. Саветовање је предвиђено за стручне сараднике, васпитаче и наставнике свих профила сем србиста, како би сви запослени у систему васпитања и образовања учествовали у развоју правилне употребе правописа српског језика код ученика, односно у неговању свести о значају примене ортографске норме.

Саветовање је намењено и свим појединцима, без обзира на професионални профил и образовање, заинтересованим да у пријатној атмосфери интерактивних радионица добију одговоре на најчешће недоумице и/или питања у вези са правописном нормом српског језика.

Рок за пријаве је 15. фебруар 2017. године на имејл: jtrbojevic@maticаsrpskа.org.rs. Котизација за учешће износи 3000 динара за пријаве до 15. фебруара, док је за пријаве на лицу места 3500 динара.

Особа за контакт:
Мср Јована Трбојевић
021/527 622
jtrbojevic@maticаsrpskа.org.rs

Одељење за природне науке Матице српске организује Шести међународни научни скуп „Микологија, микотоксикологија и микозе“, који ће се одржати 27–29. септембра 2017. године у Матици српској у Новом Саду.

И овај скуп, као и претходних пет (2005, 2007, 2009, 2011, 2013), интердисциплинарног је карактера и на њему ће бити презентовани научни резултати бројних домаћих и страних истраживача који се баве микологијом и микотоксикологијом хране људи и животиња, животним намирницама у свим фазама производње, складиштења и транспорта, па све до обољења која ови токсични метаболити изазивају код људи и животиња. Део радова биће посвећен еколошком аспекту, микозама људи, животиња и биљака, али и корисним гљивама које се као стартер културе користе у ферментационим технологијама.

Саопштења ће бити представљена кроз четири тематске целине: Микологија; Микотоксини у животним намирницама и храни за животиње; Микотоксикозе људи, животиња и биљака; Микозе људи, животиња и биљака. Рецензирани радови биће објављени у Зборнику Матице српске за природне науке, који ће бити објављен пре почетка Скупа.

Рок за пријаву учешћа у виду пленарног, усменог или постер излагања, као и представљања фирми је 1. март 2017. године на мејл адресу: conference2017@maticasrpska.org.rs.

Позивно писмо, формулар за пријаву учешћа као и упутство за писање радова можете преузети овде.

У спомен Михајла Пупина, стипендисте и добротвора Матице српске, установљена је награда за студентске радове који представљају допринос техничким и природноматематичким дисциплинама којима се бавио овај научник, под именом ПУПИНОВА НАГРАДА МАТИЦЕ СРПСКЕ.

Награда се додељује од 1996. године у интервалу од три године из Фонда Михајла Пупина и средстава Матице српске, а за дипломске, мастер, магистарске и друге научне радове студената редовних студија у претходном трогодишњем периоду.

Право учествовања имају студенти свих универзитета са српског говорног подручја, а на основу предлога надлежне катедре, наставно-научног већа или другог одговарајућег органа факултета.

Право предлагања имају и чланови оцењивачке комисије.

Пријаве с радовима се примају до 20. фебруара 2017. године на адресу: Матица српска, Матице српске 1, 21000 Нови Сад са назнаком ЗА ПУПИНОВУ НАГРАДУ МАТИЦЕ СРПСКЕ.

Особа за контакт: мср Јована Трбојевић
Тел. 021/ 527-622; e-mail: jtrbojevic@maticasrpska.org.rs