У понедељак 11. јула у 19 часова, у Матици српској одржана је промоција књиге „Who was Nikola Tesla? (The Genius Who Gave Us Light)“. Поздравну реч гостима и публици упутио је председник Матице српске проф. др Драган Станић, а о књизи су говорили Драгољуб Којчић, директор Завода за уџбенике у чијем је издању ова књига изашла, Владимир Јеленковић, заменик директора Музеја Никола Тесла и ауторка књиге др Маја Херман Секулић, међународно призната песникиња, романописац и преводилац. Књига је написана на енглеском језику, на иницијативу Фондације из Филаделфије са идејом да се направи школски приручник о великом научнику и првобитно је намењен средњошколцима у Америци, младој публици која не зна много о Тесли. Међутим, књига је прерасла у нешто много више, како због специфичног начина писања, тако и због глобалне потребе за књигом о Тесли, базираној на поузданом знању и провереним подацима. Као плод изузетног истраживања, за разлику од осталих многобројних књига о великом научнику и једном од највећих цивилизацијских генија, Тесла је у овој књизи представљен на савремен али скоро поетски начин, језгровито а садржајно, у својој суштини. Говорници су на врло инспиративан начин исказали своје импресије о књизи, Драгољуб Којчић ју је окарактерисао као љубавни роман, а Владимир Јеленковић је истакао да је од приручника за децу она израсла у озбиљно, али истовремено питко и занимљиво штиво које је намењено свим генерацијама, без обзира на степен и врсту стручности, и познавања Теслиног живота и рада. На крају промоције, публика је имала прилику да чује одломак из књиге који је прочитала ауторка.

Цео догађај је снимљен и може се погледати у видео архиви сајта Матице српске.

Матицу српску су у среду 29. јуна 2016. године посетили председник Покрајинске владе Игор Мировић и покрајински секретар за културу, јавно информисање и односе са верским заједницама проф. др Мирослав Штаткић. Госте су дочекали проф. др Драган Станић, председник Матице српске, проф. др Бранко Бешлин, потпредседник Матице српске, проф. др Ђорђе Ђурић, генерални секретар Матице српске и мср Јелена Веселинов, управник послова Матице српске који су председника Покрајинске владе и секретара за културу упознали са планираним активностима Матице српске, као и проблемима са којима се Матица српска суочава. Током посете истакнуто је ће један од приоритета рада Покрајинске владе бити јачање статуса Матице српске како би Матица српска радила у складу са капацитетом који поседује, а који је од великог значаја за очување српске културе, књижевности и науке.

Дана 28. јуна у Матици српској проф. др Драган Кујунџић одржао је предавање Жар и пепео − Јевреји у делима Александра Тишме.

Међу писцима бивше Југославије мало њих је, као Александар Тишма (1924–2003), тако систематично писало о животу Јевреја и насиљу историје, као и о национализму сваке врсте. Он је први и вероватно до сада једини аутор из бивше Југославије који је насловио роман по протагонисти, преживелом Јеврејину, у овом случају Мирославу Бламу (Књига о Бламу, 1972), и који је много писао о патњама једне јеврејске породице, као што је породица Роберта Кронера (Употреба човека, 1980) − каже професор др Драган Кујунџић, Новосађанин који већ три деценије живи у Америци и предаје на тамошњим универзитетима. Тренутно је шеф Катедре за јеврејске, германистичке и славистичке студије, филм и медије на државном универзитету Флориде, као велики прознавалац Тишминог дела, које га, како каже прати кроз целу његову досадашњу академску каријеру.

Приликом представљања предавача председник Матице српске проф. др Драган Станић између осталог реченог из његове библиографије нагласио је да је Матица српска објавила 1983. године његову књигу Керитичке вежбе у едицији „Прва књига”.

У Матици српској, 28. јуна, свечано су уручене Награде из задужбинских фондова Матице српске најбољим ђацима и студентима завршних година школа и факултета. Награђене ученике и студенте с неколико пробраних речи поздравио је проф. др Драган Станић, председник Матице српске, и том приликом им уручио пригодне поклоне. Професор Станић истакао је значај задужбинарства за историју и развој Матице српске, а посебно је акцентовао и њихов не мали допринос афирмисању и подстицају младих ученика и студената за успешан наставак школовања, односно стручног и научног усавршавања. Доделу су обогатиле бројне званице и медији који су с поносом поздравили добитнике.

Добитници награде задужбинских фондова Матице српске за 2016. годину су:

1. Маја Ђорђевић, Гимназија Лаза Костић, Нови Сад
2. Владимир Голушин, Гимназија Лаза Костић, Нови Сад
3. Никола Спасић, Гимназија Јован Јовановић Змај, Нови Сад
4. Гаврило Милићевић, Гимназија Јован Јовановић Змај, Нови Сад
5. Наташа Радовић, Гимназија и економска школа Светозар Милетић, Србобран
6. Милош Голуб, Гимназија Светозар Марковић, Нови Сад
7. Благоје Прпа, Гимназија Светозар Марковић, Нови Сад
8. Ела Мартич, Економско-трговинска школа, Бечеј
9. Милан Кресовић, Гимназија Исидора Секулић, Нови Сад
10. Никола Рађеновић, Гимназија Исидора Секулић, Нови Сад
11. Андријана Бајуновић, Гимназија Исидора Секулић, Нови Сад
12. Марија Нешић, Карловачка гимназија, Сремски Карловци
13. Хегедиш Чонгор, Гимназија Бечеј, Бечеј
14. Дејана Илић, Правни факултет, Нови Сад
15. Срђан Панић, Економски факултет, Суботица
16. Растко Сава Јеремић, Медицински факултет, Нови Сад
17. Ана-Марија Вејновић, Медицински факултет, Нови Сад
18. Даница Тифуњагић, Филозофски факултет, Нови Сад
19. Сара Мајсторовић, Филозофски факултет, Нови Сад
20. Јелена Несторовић, Филозофски факултет, Нови Сад
21. Ксенија Поповић, Филозофски факултет, Нови Сад
22. Јан Ђемровски, Филозофски факултет, Нови Сад
23. Тања Голић, Филозофски факултет, Нови Сад
24. Оливера Милошевић, Филозофски факултет, Нови Сад

Додела је снимљена и може се погледати у видео архиви сајта Матице српске.

Дана 14. јуна 2016. године у 12 сати у Салону Матице српске председник Матице српске проф. др Драган Станић уручио је Бранкове награде Матице српске за школску 2014/15. годину за дипломске и семинарске радове:
прву награду: Ирени Плаовић за рад Реторичка природа „Слова о светом кнезу Лазару” непознатог Раваничанина;
две друге награде: Николини Тутуш, за рад Симболика биља у „Србљаку” и Натасји Чичић, за рад Дигенис Акрита – граничар епског и романескног,
и три треће награде: Давору Арнауту, за рад Хронотоп Босне 1878. у Андрићевоm дјелу, Катарини Пантовић, за рад Сувишне жене у романима „Сеоска учитељица” Светолика Ранковића и „Нечиста крв” Борисавa Станковића и Светлани Савић, за рад Ерос и Танатос у приповеткама српских реалиста (Милован Глишић, Јанко Веселиновић, Лаза Лазаревић, Светолик Ранковић, Симо Матавуљ)

Записник са састанка Жирија прочитао је члан Жирија проф. др Радослав Ераковић, а о награђеним радовима и добитницима говорио је члан Жирија проф. др Војислав Јелић. Награђени су прочитали одломке из својих радова. Додели је присуствовала и декан Филозофског факултета Универзитета у Новом Саду проф. др Ивана Живанчевић Секеруш, ментори награђених радова, представник Градског одбора за културу Града Новог Сада, и више професора Филозофског факултета из Новог Сада.

Дана 9. јуна 2016. године у оквиру Музичких вечери Матице српске први пут у Матици српској концерт су одржале Душица Младеновић (виолина), стални члан Београдске филхармоније и Теа Андријић (клавир), корепетитор у Школи за музичке таленте у Ћуприји. Публика је имала прилику да ужива у виртуозном извођењу дела Бетовена и Прокофјева двеју врсних уметница које су својим надахнутим извођењем затвориле пролећни циклус Музичких вечери. Концертна сезона се у Матици српској наставља од септембра.

Концерт је снимљен и може се погледати у видео архиви сајта Матице српске.

У уторак, 7. јуна 2016. године у Матици српској, Матица српска је потписала Протокол о сарадњи са Српским националним савјетом из Црне Горе. Основни циљ успостављања сарадње је унапређивање квалитета књижевног, уметничког и образовног рада кроз заједничко деловање како би се задовољиле потребе друштава. Председник Матице српске, проф. др Драган Станић је указао на узајамни значај ова два друштва и истакао да ће путем принципа равноправности и поштења Матица српска и Српски национални савјет Црне Горе реализовати активности од обостраног интереса. Председник Српског националног савјета Црне Горе, др Момчило Вуксановић истакао је значај заједничког деловања Матице српске и Српског националног савјета Црне Горе у простору медија и изјавио да је први знак међусобне сарадње два друштва штампање једног броја годишње „Летописа Матице српске“ из сопствених средства Српског националног савјета Црне Горе. У разговору о очувању српског идентитета у Црној Гори учествовали су: др Момчило Вуксановић, господин Будимир Дубак, главни уредник Књижевне задруге Српског националног савјета Црне Горе и господин Новица Ђурић, председник Удружења књижевника Црне Горе и Удружења новинара Црне Горе.

Потписивање протокола и разговор је снимљен и може се погледати у видео архиви сајта Матице српске.

Жири у саставу: проф. др Драгана Вукићевић, проф. др Радослав Ераковић, проф. др Војислав Јелић, проф. др Горана Раичевић (председник), доц. др Зорица Хаџић прегледао је 18 приспелих радова, које су доставиле одговарајуће катедре факултета из Београда, Новог Сада и Источног Сарајева, на својој седници 3. јуна 2016. године једногласно је одлучио да додели за школску 2014/15. годину за дипломске и семинарске радове:

прву награду:
Ирени Плаовић, студенткињи Филолошког факултета Универзитета у Београду, Катедра за српску књижевност са јужнословенским књижевностима, за рад Реторичка природа „Слова о светом кнезу Лазару” непознатог Раваничанин

две друге награде:
Николини Тутуш, студенткињи Филозофског факултета Универзитета у Новом Саду, Одсек за српску књижевност, за рад Симболика биља у „Србљаку”
Натасји Чичић, студенткињи Филозофског факултета Универзитета у Београду, Одсек за класичне науке, за рад Дигенис Акрита – граничар епског и романескно

три треће награде:
Давору Арнауту, студенту Филозофског факултетa Универзитета у Источном Сарајеву, за рад Хронотоп Босне 1878. у Андрићевоm дјелу
Катарини Пантовић, студенткињи Филозофског факултета Универзитета у Новом Саду, Одсек за компаративну књижевност, за рад Сувишне жене у романима „Сеоска учитељица” Светолика Ранковића и „Нечиста крв” Борисавa Станковића
Светлани Савић, студенткињи Филозофског факултета Универзитета у Новом Саду, Одсек за српску књижевност, за рад Ерос и Танатос у приповеткама српских реалиста (Милован Глишић, Јанко Веселиновић, Лаза Лазаревић, Светолик Ранковић, Симо Матавуљ)

Награде ће бити уручене у уторак 14. јуна 2016. године у 12 сати у салону Матице српске.

У петак, 3. јуна 2016. године у Матици српској додељена је Награда Матице српске за историју „Иларион Руварац“ за 2015. годину. Жири у саставу: академик Љубомир Максимовић (председник Жирија), проф. др Љубомирка Кркљуш, др Драган Богетић научни саветник, проф. др Војин Дабић и проф. др Ђорђе Ђурић једногласно је донео одлуку да награду додели доц. др Милошу Ковићу за књигу „Срби 1903-1914: Историја идеја“. Одлуку Жирија је саопштио проф. др Ђорђе Ђурић, а председник Матице српске проф. др Драган Станић је поздравио присутне и уручио награду добитнику. О награђеној књизи говорио је академик Љубомир Максимовић а на крају програма присутнима се обратио доц. др Милош Ковић. Реализацију награде помогао је добротвор Перица Милутин. Награда Матице српске за историју „Иларион Руварац“ је установљена 2015. године и додељује се за најбољу књигу из историје српског народа или из опште историје објављену у протеклој години на српском језику. Доделу су увеличали својим пристуством бројни пријатељи Матице српске међу којима је био и владика бачки Иринеј, као и заменик директора издавачке куће „Clio“ Наташа Ђелошевић.

Додела је снимљена и може се погледати у видео архиви сајта Матице српске.

Матицу српску је 3. јуна посетио Ниу Ђун (Niu Jun), редовни професор Школе за међународне студије (Одсек дипломатија/дипломатска историја) Пекиншког Универзитета, у пратњи академика Љубодрага Димића и др Јована Чавошког из Института за новију историју Србије. Угледне госте примили су проф. др Драган Станић, председник Матице српске, проф. др Бранко Бешлин, потпредседник, и проф. др Ђорђе Ђурић, генерални секретар. Том приликом разговарало се, између осталог, о могућностима организације циклуса предавања и сарадње кинеских стручњака у периодичним публикацијама Матице српске.

Професор Ниу Ђун је један од неколицине водећих кинеских историчара који се баве историјом Хладног рата и кинеске улоге у њему. Током своје плодотворне научне каријере објавио је, како у Кини, тако и у иностранству, велики број научних монографија и текстова из историје спољних послова НР Кине, кинеско-америчких и кинеско-совјетских односа, односа НР Кине и земаља у развоју, источноевропских земаља итд. Гостовао је као предавач на многим чувеним кинеским, али и водећим страним академским институцијама, попут Универзитета у Токију и Хонг Конгу, Нобеловог института у Ослу, чувеног лондонског ЛСЕ, Вудро Вилсон центра у Вашингтону, те Универзитета Беркли, Харвард, Стенфорд и Северна Каролина (познатијeг као Чепел Хил).