У Матици српској је 30. септембра 2016. приређен свечани програм у част стогодишњице Битке на Кајмакчалану. Свечаност је отворила изворна група Звуци с камена, химном Боже, правде. Потом је прочитано писмо ЊКВ престолонаследника Александра упућено Матици српској поводом овог догађаја. Присутне је затим поздравио генерални секретар Матице српске, проф. др Ђорђе Ђурић, који је у својој уводној речи говорио о Голготи српског народа током преласка преко Албаније. Генерални секретар је у свом говору истакао да, уколико је повлачење преко Албаније представљало смрт Србије, Битка на Кајмакчалану значила је њен Васкрс. (даље…) →

Министар културе и информисања Владан Вукосављевић са сарадницима и градоначелником Новог Сада Милошем Вучевићем посетио је 29. септембра Матицу српску. Делегацију су примили проф. др Драган Станић, председник Матице српске, проф. др Бранко Бешлин и проф. мр Ненад Остојић, потпредседници, мср Јелена Веселинов, управник послова, и Селимир Радуловић, управник Библиотеке Матице српске. Током посете разговарано је о могућностима за заједничке акције за подизање свести о култури и о унапређењу сарадње Министарства и Матице српске. Вукосављевић је рекао да је посета Матици српској увек врста празника, јер је то темељна установа српске културе, темељ и основ српске традиције. Министар Вукосављевић је истакао важност подршке и сарадње државе са установом која има 190 година непрекинуте традиције. Председник Станић је новинарима изјавио да су отворене нове могућности за сарадњу са Министарством које се стара о спровођењу Закона о Матици српској и исказао задовољство због охрабрења које је исказано Матици.

Непосредно пред долазак министра културе Матица српска је угостила представнике Панела независних експерата Европске комисије, који ће одлучивати о томе да ли ће Нови Сад постати Европска престоница културе 2021. године, а то су Стив Грин, Сузана Жилич Фишер и Глорија Лоренцо Леронес. Председник Станић је након разговора новинарима изјавио да се нада да ће информације које су саопштене на састанку са члановима Европске комисије позитивно утицати на коначну одлуку о избору Новог Сада за ЕПК 2021.

Дана 29. септембра 2016. године Матицу српску посетили су др Константин Владимиров Никифоров, директор Института за словенске студије Руске академије наука из Москве, и др Андреј Леонидович Шемјакин, сарадник Института. Госте су примили председник Матице српске проф. др Драган Станић и генерални секретар проф. др Ђорђе Ђурић. Разговарало се о наставку сарадње на изради руско-српског зборника који припремају Матица српска и Институт за словенске студије и о продубљивању сарадње у областима науке и културе.

У среду 28. септембра 2016. године, Матицу српску посетио је министар просвете Младен Шарчевић са сарадницом Даринком Лековић, руководиоцем Групе за јавност рада и планирање и извештавање. Министра су примили проф. др Драган Станић, председник Матице српске, проф. др Бранко Бешлин и проф. мр Ненад Остојић, потпредседници, мср Јелена Веселинов, управник послова и Селимир Радуловић, управник Библиотеке Матице српске. Током посете разматране су активности и делатности које би омогућиле рад на заједничком циљу неговања и унапређивања српске културе, науке и књижевности.

Матицу српску је у среду 14. септембра 2016. године посетила група студената слависта који су учесници 46. Скупа слависта – семинара српског језика, књижевности и културе у организацији Међународног славистичког центра из Београда. Посета је организована у сарадњи сa Задужбином „Доситеј Обрадовић“. Овом приликом гости, који су пореклом из више европских и азијских земаља, су обишли свечану салу и салон Матице српске и упознали се са историјатом и савременом делатношћу институције. Представљене су им бројне културне и научне активности које се у Матици организују. Након обиласка, гостима су уручена пригодна Матичина периодична издања.

У понедељак 15. августа 2016. године Матицу српску је посетила група професора из разних крајева Србије, учесника пројеката „Путевима српског романтизма“ који је подржан од стране Друштва за српски језик и књижевност и Министарства културе и информисања. Том приликом гости су обишли просторије Матице српске и Библиотеке Матице српске, упознали се са историјом и делатношћу Матице српске и активностима које се тренутно спроводе уз срдачан позив да и сами узму учешћа у раду Матице српске. Гости су активно учестовали у предавању о Матици српској, рецитовали своје стихове и с поштовањем и дивљењем уживали у обиласку најстарије српске књижевне, културне и научне институције. Након обиласка Матице српске гостима су уручени пригодни поклони.

Дана 28. јула 2016. године, у пратњи професора из Центра за српски језик и културу – Азбукум, Матицу српску је посетило пет студената из Кинеског Тајпеха (Тајвана). У сарадњи са Универзитетом Едуконс из Новог Сада, боравак две студенткиње и три студента у Србији организован је путем програма „Летња школа српског језика“ Центра за српски језик и културу – Азбукум. У свечаним салонима Матице српске, гостима је на енглеском језику представљена историја Матице српске, као и богат спектар програмских активности установе. Студентима су посебно били интересантни разлози и мотиви оснивања Матице српске 1826. године, као и бројни успеси у издавачкој делатности. Посебан део разговора односио се на развој филолошких наука у оквиру Матице српске. На крају посете студентима су уручени и пригодни поклони. Госте је примио мср Огњен Карановић, стручни сарадник Матице српске.

Уредништво едиције Прва књига Матице српске у саставу: Ласло Блашковић, др Владислава Гордић Петковић, главни уредник, др Соња Веселиновић, др Ђорђе Деспић, Ненад Милошевић и Иван Радосављевић усвојило је издавачки план за 2016. годину:

268. Лука Трипковић, „Осмех под гором маслиновом“, роман
269. Јован Гавриловић, „Стубови“, приче
270. Срђана Петровић, „Фрактали“, песме.

Матицу српску су у среду 27. 7. 2016. посетили студенти 20. по реду интернационалне Летње школе српског језика, културе и историје за странце, коју организује Филозофски факултет у Новом Саду. Интересовање за историјске токове српске културе, науке и просветитељске идеје које се већ два века негују у овој институцији, као и за савремен значај и рад Матице српске, показали су млади људи који српски језик уче из ентузијазма, без обзира на то да ли су по струци усмерени на изучавање славистичких или језичких наука. Група студената, који долазе из Француске, Пољске, Румуније, Швајцарске, Италије, Грчке, Сирије, Македоније и осталих делова света, имала је прилике да сазна како је и зашто настала Матица српска, који је њен значај за српску културу и науку, а из савремене перспективе о њеном начину рада, Одељењима, публикацијама, часописима, збиркама и капиталним пројектима. Обилазећи Матичине просторије, студенти су видели и сталну поставку Пантеона Матице српске коју чине секретарова библиотека и стотине портрета Матичиних часника, добротвора и осталих значајних чланова. Овом приликом, студенти су добили на поклон и мајице са логотипом Летописа Матице српске, штампане у оквиру акције Спасимо Летопис. Рад Матице српске и њен историјски значај студентима је представила стручна сарадница мр Ивана Ћелић.

Дана 14. јула 2016. године гост Mатице српске је била Дина Катан Бен Цион, песникиња, књижевни преводилац и универзитетски наставник из Израела. Гошћу је поздравио, као и све присутне, проф. др Драган Станић, председник Матице српске. Током књижевног програма Дина Катан Бен Цион је говорила о свом преводилачком и песничком раду. О лику и делу Динe Катан Бен Цион говорио је њен дугогодишњи пријатељ Душан Михалек, док је део њених стихова читала др Исидора Поповић.

За Дину Катан Бен Цион литература је свет у коме је нашла уточиште, од студија књижевности до свих каснијих професионалних ангажмана. Уз шест песничких збирки и више научних студија и чланака, њен преводилачки потпис је и на низу књига наших аутора преточених на хебрејски језик. Међу њима је више дела Давида Албахарија, Иве Андрића, Александра Тишме као и дела Милорада Павића, Дубравке Угрешић,Филипа Давида, Гордане Куић, поезија Васка Попе и Ивана В. Лалића и других. Добитница је Повеље Удружења књижевних преводилаца Србије за изузетан допринос превођењу српске књижевности и ширењу српске културе ван граница Србије, поводом 60. годишњице УКПС, али и низа највиших израелских награда.

Књижевни програм је снимљен и може се погледати у видео архиви сајта Матице српске.