У петак, 25. марта 2016. године у Матици српској додељена је „Награда професора Лазара Стојковића“ за 2015. годину. Жири у саставу: проф. др Марија Краљевић Балалић (председник Жирија), академик Рудолф Кастори, академик Драган Шкорић, др Нада Милошевић и проф. др Ивана Максимовић је донео одлуку да награду додели др Ранку Чабиловском, доценту на Департману за ратарство и повртарство Пољопривредног факултета у Новом Саду. Председник Матице српске проф. др Драган Станић је уручио награду добитнику, а о делу и значају рада професора Лазара Стојковића, дугогодишњег потпредседника и добротвора Матице српске и првог декана Пољопривредног факултета, говорио је доц. др Срђан Шеремешић. Реализацију награде помогли су Пољопривредни факултет Нови Сад и Институт за ратарство и повртарство Нови Сад. „Награда професора Лазара Стојковића“ додељује се младим научним радницима за запажени научни рад из области агроекологије и агроекосистема. Награда се додељује сваке треће године од 1990. године.

Додела је снимљена и може се погледати у видео архиви сајта Матице српске.

Матица српска је 17 година од почетка бомбардовања Савезне Републике Југославије обележила представљањем књиге Роксанде Тимотијевић, Старине Призрена и беседом ректора Призренске богословије протојереја-ставрофора Милутина Тимотијевића. Скуп је поздравио председник Матице српске проф. др Драган Станић а књигу су представили: научни сарадник др Александра Новаков и проф др Бранислав Тодић. Програм је водила др Исидора Поповић и казивала стихове Алексе Шантића Призрене стари и стихове Николе Петровића, Онамо намо. У уметничком делу програма учествовали су Александра Крстић, Дамјана Микић и Марко Радојковић. Отпевали су песму Бранкице Васић, Василисе, Kaсaба и изворну песму Пролетеше птице ластавице. На видео биму су се смењивале фотографије „старина“ призренских.

Међу публиком, осим чланова и пријатеља Матице српске, био је велики број свештеника Епархије бачке. Како је дан био посвећен граду Призрену, присуствовали су многобројни Призренци који живе у Новом Саду и којима је овај догађај освежио успомене на њихов вољени царски Призрен, док су се остали присутни упознали с непроцењивим културним богатством овог града.

Догађај је снимљен и може се погледати у видео архиви сајта Матице српске.

У Матици српској, 24. марта са почетком у 18 сати, представљена је књига „Срби 1903–1914: Историја идеја” коју је приредио доц. др Милош Ковић са Катедре за историју Филозофског факултета Универзитета у Београду. Поздравну реч присутној публици и представницима медија упутио је проф. др Бранко Бешлин, потпредседник Матице српске, који је уједно био и први говорник на овој свечаности. Потом су о књизи говорили: проф. др Слободан Владушић, проф. др Александар Петровић и доц. др Милош Ковић, приређивач.

Књига „Срби 1903–1914: Историја идеја” посвећена је једној од највећих епоха српске историје. Доба краља Петра I Карађорђевића, уочи самог Првог светског рата, како сматра већина историчара, донело је општи препород и изузетна достигнућа у науци, књижевности, уметности, музици, политици, војној вештини. Оно и данас јесте, и може да буде, узор сваког духовног прегнућа у српској култури. У расправама о узроцима и поводима Првог светског рата, старе тезе о кривици Србије за ово светско крвопролиће, некада неговане само у земљама које су рат изгубиле, све су присутније у светској академској јавности. Намеће се, зато, потреба да српски стручњаци из различитих научних области још једном, из данашње перспективе, на стогодишњицу почетка Првог светског рата, размисле о низу питања која поставља историја Срба и Европе у судбоносној 1914. години.

Овај период српска наука је одавно назвала „златним добом“ српске културе и политике. Књига о којој је овога пута било речи, дакле, представља једну лепу ретроспективу овог периода свеопштег просперитета Србије. Реч је, како су се сложила сва четири говорника, о текстовима који овај период српске историје карактеришу као својеврсну интелектуалну историју која у себи сабира причу о зачецима представе о идејама нације, демократије и људских права, те на тај начин удара темеље једном потпуно новом приступу сагледавања националне (али и европске и светске) историје прве половине ХХ века.

Светски дан поезије Матица српска и Библиотека Матице српске обележиле су 21. марта програмом посвећеним Матији Бећковићу. О признатом песнику и академику говорили су проф. др Јован Делић, Иван Негришорац и Селимир Радуловић. Матија Бећковић је одржао беседу о поезији и говорио је своје стихове. У музичком делу програма учествовали су Младен Јовичић Мишко уз пратњу гитаре Саше Кочића. Програм је водила и казивала стихове Матије Бећковића Исидора Поповић. Свечана сала Матице српске била је претесна да прими све који су дошли.

Матицу српску је у среду 9. марта 2016. године посетио директор Аустријског културног форума у Београду (Kulturforum Belgrаd) Јоханес Иршик (Johannes Irschik). Уваженог госта су дочекали проф. др Драган Станић, председник Матице српске и мср. Јелена Веселинов, управник послова Матице српске и упознали га са историјом, значајем и радом Матице српке. Вођени су разговори о унапређењу сарадње, након чега је господин Иршик посетио Библиотеку Матице српске. Управник Библиотеке Матице српске Селимир Радуловић је, са својим сарадницима Маријом Ваш и Светланом Вучковић, госту показао Поклон библиотеку Аустријe. Рад библиотеке је представила мр Гордана Ђилас.

У Матици српској, 10. марта, са почетком у 12 сати, представљено је деловање Матице словачке, Матице русинске и Буњевачке матице са седиштем у Србији. Присутне је поздравио проф. др Драган Станић, председник Матице српске, а о настанку, статусу, културно-просветном деловању и неким актуелним проблемима са којима се суочавају поменуте словенске матице говорили су: Катарина Мелегова Мелихова, председница, и Ана Медвеђова, председница Просветне комисије (Матица словачка), Ђура Папуга, председник, Миломир Шајтош, заменик председника, и проф. др Михајло Фејса, портпарол (Матица русинска), те Иван Седлак, председник, Марко Марјанушић, потпредседник, и Тамара Бабић, потпредседница (Буњевачка матица).

Том приликом Ђура Папуга, председник Матице русинске, уручио је проф. др Драгану Станићу, председнику Матице српске, признање за допринос у очувању и продубљивању сарадње између ових двају институција. Поред званица и бројних представника медија, програму је присуствовао и Славиша Грујић, покрајински секретар за културу. (даље…) →

У петак, 4. марта 2016. године у свечаној сали Матице српске одржано је предавање у оквиру програма Србија у Првом светском рату 1915. на тему: „Даске које су живот значиле: српско позориште у заробљеничким логорима Аустроугарске монархије у Првом светском рату“. Гост предавач проф. мр Гордана Илић Марковић са Института за славистику у Бечу истакла је, уз бројне слике, видео и дневничке записе, значај позоришта у заробљеничким логорима, као и како је текао њихов настанак, ко су били покретачи идеје и на који начин су представе извођене. Поред улоге позоришта у логорима у Првом светском рату, проф. мр Гордана Илић Марковић је приказала резултате истраживања, које је још увек у току, које има за циљ да се забележе имена српских заробљеника у логорима током Првог светског рата на подручју Аустроугарске. Публика је спознала другу страну живота људи у Првом светском рату и значај културних дешавања и окупљања у најтежим тренуцима људске историје.

Цео програм је снимљен и може се погледати у видео архиви сајта Матице српске.

У среду, 17. фебруара, у просторијама Српског културног центра у Вуковару одржана је промоција Српског биографског речника. О пројекту су говорили др Александра Новаков, научни секретар Уређивачког одбора Српског биографског речника и уредник за фотографију лексикографских издања Матице српске, Дејана Оцић, уредник за лексикографију Завода за уџбенике у Београду, мр Драган Тубић, председник Редакционог одбора Српског биографског речника и Боривој Чалић, библиотекар из Вуковара. Присутнима су се обратили и новинар Славко Бубало, председник Српског културног центра у Вуковару Светислав Микеревић и генерални конзул Републике Србије у Вуковару Живорад Симић.

У петак, 19. фебруара 2016. године Матицу српску посетио је покрајински секретар за културу и јавно информисање, господин Славиша Грујић и помоћник секретара, господин Драган Срећков. Госте су примили проф. др Драган Станић (председник Матице српске), доц. др Ђорђе Ђурић (генерални секретар Матице српске) и мср Јелена Веселинов (управник послова Матице српске). Представници Матице српске и гости разговарали су о резултатима досадашње сарадње и плановима за даљи рад и пројектима који ће бити реализовани током године.

У уторак, 16. фебруара 2016. године, у Матици српској, поводом обележавања 190-годишњице оснивања Матице српске, одржана је Свечана седница. Прве речи Свечане песме Матице српске, коју су написали Раша Попов и Душан Михалек, одјекнуле су свечаном салом у извођењу Новосадског камерног хора (диригент доц. мр Божидар Црњански). Свечану седницу отворио је проф. др Драган Станић, председник Матице српске, који је присутнима поднео извештај о активностима и раду Матице српске током протекле године. Након тога, доц. др Ђорђе Ђурић, генерални секретар Матице српске, позвао је присутне да минутом ћутања одају пошту преминулим члановима, сарадницима и добротворима Матице српске у периоду између две Свечане седнице.

Сто деведесети рођендан Матице српске обележила је беседа „Мађарске власти о Уједињеној омладини и Матици српској“ академика Василија Крестића, истичући, при том, значај Матице који годинама уназад, па тако и данас, не јењава. Након беседе, мср Јелена Веселинов, управник послова, прочитала је Уредбу о „Змајевој награди” и тиме отворила део Свечане седнице који је посвећен овој престижној награди Матице српске која се традиционално додељује најбољој поетској збирци објављеној протекле године. Ђорђо Сладоје, члан Жирија, прочитао је одлуку Жирија да „Змајеву награду” за 2015. годину додели Ђорђу Нешићу за збирку песама „Боље је бити у мањини”, чиме се песник уписао у дугачку и величанствену листу добитника „Змајеве награде”. Добитник награде се беседом „Испод змајевих крила” обратио присутнима и побудио успомене на Змајеве песме и велики утицај који је овај песник имао, а и даље има, на потоње генерације књижевника. О награђеној књизи говорио је проф. др Михајло Пантић, док је стихове из награђене збирке надахнуто рецитовао драмски уметник Бошко Петров.

У Свечаној сали није било слободног места. Уз академика Владимира Костића и проф. др Љубомира Максимовића, председника и потпредседника Српске академије наука и уметности, те академика Стевана Пилиповића и академика Милорада Радовановића, представника огранка САНУ у Новом Саду, Свечану седницу Матице српске увеличали су и Вања Вученовић, представник Града Новог Сада, др Милан Мицић, из Покрајинског секретаријата за културу и јавно информисање, др Саша Орловић проректор, Чедомир Вишњић, представник издавачке куће „Просвјета” која је и један од издавача награђене збирке, те представници Српске православне цркве, бројни пријатељи, чланови и добротвори Матице српске, као и представници медија.

Из Свечане сале, након неколико нумера Новосадског камерног хора, богатог програма и завршне речи председника Матице српске, уважени и драги гости изашли су насмејани и подстакнути да разговор о овим, али и многим другим темама наставе у Свечаним салонима Матице српске.

Цео програм је снимљен и може се погледати у видео архиви сајта Матице српске.