У уторак, 16. фебруара 2016. године, у Матици српској, поводом обележавања 190-годишњице оснивања Матице српске, одржана је Свечана седница. Прве речи Свечане песме Матице српске, коју су написали Раша Попов и Душан Михалек, одјекнуле су свечаном салом у извођењу Новосадског камерног хора (диригент доц. мр Божидар Црњански). Свечану седницу отворио је проф. др Драган Станић, председник Матице српске, који је присутнима поднео извештај о активностима и раду Матице српске током протекле године. Након тога, доц. др Ђорђе Ђурић, генерални секретар Матице српске, позвао је присутне да минутом ћутања одају пошту преминулим члановима, сарадницима и добротворима Матице српске у периоду између две Свечане седнице.

Сто деведесети рођендан Матице српске обележила је беседа „Мађарске власти о Уједињеној омладини и Матици српској“ академика Василија Крестића, истичући, при том, значај Матице који годинама уназад, па тако и данас, не јењава. Након беседе, мср Јелена Веселинов, управник послова, прочитала је Уредбу о „Змајевој награди” и тиме отворила део Свечане седнице који је посвећен овој престижној награди Матице српске која се традиционално додељује најбољој поетској збирци објављеној протекле године. Ђорђо Сладоје, члан Жирија, прочитао је одлуку Жирија да „Змајеву награду” за 2015. годину додели Ђорђу Нешићу за збирку песама „Боље је бити у мањини”, чиме се песник уписао у дугачку и величанствену листу добитника „Змајеве награде”. Добитник награде се беседом „Испод змајевих крила” обратио присутнима и побудио успомене на Змајеве песме и велики утицај који је овај песник имао, а и даље има, на потоње генерације књижевника. О награђеној књизи говорио је проф. др Михајло Пантић, док је стихове из награђене збирке надахнуто рецитовао драмски уметник Бошко Петров.

У Свечаној сали није било слободног места. Уз академика Владимира Костића и проф. др Љубомира Максимовића, председника и потпредседника Српске академије наука и уметности, те академика Стевана Пилиповића и академика Милорада Радовановића, представника огранка САНУ у Новом Саду, Свечану седницу Матице српске увеличали су и Вања Вученовић, представник Града Новог Сада, др Милан Мицић, из Покрајинског секретаријата за културу и јавно информисање, др Саша Орловић проректор, Чедомир Вишњић, представник издавачке куће „Просвјета” која је и један од издавача награђене збирке, те представници Српске православне цркве, бројни пријатељи, чланови и добротвори Матице српске, као и представници медија.

Из Свечане сале, након неколико нумера Новосадског камерног хора, богатог програма и завршне речи председника Матице српске, уважени и драги гости изашли су насмејани и подстакнути да разговор о овим, али и многим другим темама наставе у Свечаним салонима Матице српске.

Цео програм је снимљен и може се погледати у видео архиви сајта Матице српске.

У седишту Матице словачке у Србији у Бачком Петровцу одржан је 4. фебруара састанак представника Матице српске, Матице словачке у Србији, Матице русинске и Буњевачке матице. Матицу српску представљао је доц. др Ђорђе Ђурић, генерални секретар, Матицу словачку у Србији председница Катарина Мелегова Мелихова, потпредседник Владимир Фекете и секретар Зденка Халупкова; Матицу русинску председник Ђура Папуга, потпредседник Миломир Шајтош и Славко Пап члан Управног одбора, а Буњевачку матицу представљали су председник Иван Седлак и потпредседници Тамара Бабић и Марко Марјанушић.

Разматрани су актуелни проблеми рада и делатност словенских матица у Србији. Наглашена је потреба унапређења сарадње Матице словачке у Србији, Матице русинске и Буњевачке матице са саветима својих националних мањина. Изнети су предлози о будућим заједничким пројектима. Одлучено је да следећи састанак буде одржан у Матици српској почетком марта. После састанка одржана је конференција за медије.

У уторак, 2. фебруара 2016. године потписан је уговор о поклону између Матице српске и вајара Саве Халугина којим овај наш истакнути уметник поклања Матици српској скулптуру ˗ одливак у бронзи ˗ под називом „Свлачење чизме“ насталу 2012. године. Скулптура „Свлачење чизме“, по речима самог аутора, представља у најбољем светлу његов уметнички израз. Матица српска као најстарија установа културе, науке и просвете код Срба, која препознаје значај уметности за савремено друштво, са захвалношћу је прихватила поклон.

Матица српска, новосадска компанија Eipix и Центар за истраживање и популаризацију српске књижевности, који делује при Одсеку за српску књижевност новосадског Филозофског факултета, организовали су ове јесени и зиме Блогераму – курс писања блогова за ученике 4. разреда новосадских средњих школа.

Током трајања Блогераме, полазници курса, уз менторство мср Милоша Јоцића и мср Марка Тошовића, сарадника Центра, написали су више од сто ауторских радова, који се налазе на сајту курса – http://blogerama.ff.uns.ac.rs/. Часови на курсу су били замишљени и остварени као модерна интерактивна предавања, где су полазници, читали и коментарисали друге полазнике, уједно развијајући своје способности читања и критичког размишљања.

Блогерама се завршила јавним читањем блогова у Свечаној сали Матице српске 29. јануара 2016. године. Присутне је, уз неколико пробраних речи, поздравио проф. др Драган Станић, председник Матице српске, а обратили су им се и Иван Француски, испред компаније Eipix, и проф. др Слободан Владушић у име Центра за истраживање и популаризацију српске књижевности. Након тога, полазници курса прочитали су своје најзанимљивије радове. Свечаност се завршила уручивањем пригодних поклона младим полазницима и пригодним коктелом у Салонима Матице српске.

У четвртак, 28. јануара 2016. године у Матици српској је одржано музичко вече поводом стогодишњице рођења професора Евгенија М. Тимакина. У свечаној сали, попуњеној до последњег места, публику је поздравила професорица и пијанисткиња Марина Милић која је присутне сликама и успоменама подсетила на јединственост професора Тимакина. Богат и разноврсан музички програм вечери, као и разговор о раду професора Тимакина и његовом значају за музику, допринели су да се салом проломе многобројни аплаузи и један мали концерт добије обличје великих музичких концерата. О педагошком значају књиге Васпитање пијанисте професора Тимакина, говорила је професорица Биљана Горуновић. Присутнима се обратила и потпредседница фондације „Михаил Плетњов“ Милка Кресоја која је подржала циљеве одржаног концерта: да се књига Васпитање пијанисте преведе на српски и да пијаниста Михаил Плетњов одржи семинар и концерт у Новом Саду. На крају вечери Марина Галогажа, председница Удружења Руско-српског пријатељства „Луч“, је Марини Милић и Милану Миладиновићу, шефу Департмана музичке уметности, уручила поклон – примерак књиге Васпитање пијанисте.

Цео програм је снимљен и може се погледати у видео архиви сајта Матице српске.

Председник Матице српске проф. др Драган Станић и професор Владимир Димитријевић су 22. јануара 2016. године потписали уговор о поклону у којем се наводи да професор Димитријевић поклања Матици српској рукописну грађу познатог српског професора философије, математике и немачког језика, Владимира Вујића. Професор Владимир Вујић је током живота објавио бројне критичке текстове о друштвено-културним питањима, а неколико радова је написао и објавио за Летопис Матице српске. Рукописна грађа која је поклоњена Матици српској ће се чувати у Рукописном одељењу. Матица српска је са захвалношћу прихватила поклон, препознајући значај ове рукописне грађе једног од великих мислилаца у српској култури, и са жељом да се важне и безвремене мисли овог философа културе сачувају, како би наредне генерације могле да уче, промисле и допринесу даљем развоју философске мисли.

У уторак 26. јануара, уочи Светог Саве у Матици српској је одржана традиционална Светосавска беседа. Ове године, пред пуном салом Матице српске беседио је наш уважени књижевник Милован Витезовић. Окупљене је поздравио проф. др Драган Станић, председник Матице српске након чега је Витезовић у беседи „Светац са именом народа“ говорио о Светом Сави, једној од најважнијих и најсветлијих личности српске историје и духовности. Свечаност је музичиким нумерама обогатио мушки хор Св. Серафим Саровски, под управом мр Божидара Црњанског, а стихове о Светом Сави надахнуто је говорила др Исидора Поповић. Својим присуством прославу су увеличале многе уважене личности из културног и нaучног живота, чланови, добротвори и пријатељи Матице српске, а у име Града Новог Сада свечаности је присуствовао Вања Вученовић члан Градског већа за културу.

Угледни српски песник академик Матија Бећковић, добитник новоустановљене награде за укупно књижевно стваралаштво Андрћевог института и награде за књигу „Три поеме“, донирао је Матици српској и Српској књижевној задрузи по део новчаног износа ове награде. Овим гестом Бећковић је поред значајне материјалне помоћи скренуо пажњу јавности на тежак материјални положај ових темељних националних установа културе и неадекватан третман од стране надлежног министарства. Донацију у висини од 5000 евра Бећковић је, 15. јануара 2016. године у Београду, уручио делегацији Матице српске у саставу председник Матице српске проф. др Драган Станић и генерални секретар доц. др Ђорђе Ђурић.

Данас на рођендан велике добротворке и доброчинитељке Матице српске Марије Трандафил, Матица српска је обележила Дан Добротвора. Традиција задужбинарства укорењена је од самог оснивања Матице српске 1826. године.

Својим прилозима, добротовори подржавају просветитељску мисао Матице српске, а повезује их племенита идеја о стварању једне јединствене кошнице и став да је част служити најстаријој српској културној, научној и књижевној институцији.

Овогодишњи добитници захвалница су фирме и појединци захваљујући којима је у овој тешкој финансијској години Матица српска успела да одржи своје активности, настави штампање Летописа Матице српске, обезбеди средства за награде Матице српске и успешно реализује своје разноврсне програме. Поред ових добротвора, уметничке фондове и просторије Матице српске су обогатили уметници својим даровима.

Добротворима се обратио председник Матице српске проф. др Драган Станић и изрекао дубоку захвалност за помоћ и подршку у овој, за Матицу српску, тешкој години и што су препознали значај рада Матице српске на очувању и неговању српског језика, културе и науке.

Свечани програм обогатили су музичким програмом и студенти у класи камерне музике Академије уметности у Новом Саду.