3. новембра у сали за седнице Матице српске представљена је књига Мухамеда Абдагића Из фениксовог гнијезда. О књизи је говорила проф. др Љиљана Пешикан Љуштановић, један од рецензената, а о стваралаштву познатог сјеничког аутора говорио је доц. др Предраг Јашовић – приређивач збирке. Адем Врцић – технички уредник и сестрић покојног Мухамеда Абдагића прочитао је једну његову песму.

Присутне је поздравио председник Матице српске проф. др Драган Станић.

2. новембра 2015. године, приређено је Музичко вече под насловим ТИХОМИР ОСТОЈИЋ – ИЗМЕЂУ ЈАВНОГ И ЛИЧНОГ ИНТЕРЕСА, посвећено Тихомиру Остојићу, поводом 150 година од рођења. О Тихомиру Остојићу говорили су проф. др Биљана Шимуновић Бешлин, историчар, проф. др Даница Петровић, музиколог и др Jелена Јовановић, етномузиколог. У музичком делу програма учествовао је Хор гимназије Јован Јовановић Змај са диригентом Јованом Травицом. Поздравне речи упутио је проф. Ненад Остојић, потпредседник Матице српске.

Концерт је репортерски снимила Радио-телевизија Војводине, а од појединих учесника су узете изјаве.

Цео програм је снимљен и може се погледати у видео архиви сајта Матице српске. Концерт је фотографисао Бранко Лучић.

У недељу, 1. новембра 2015. године у 12 часова на штанду Матице српске представљена је едиција Прва књига Матице српске, коло за 2015. годину, књига 266 Катарине Ковчин Крпене лутке и 267 Филипа Роговића Гнушање. О књигама је говорила проф. др Владислава Гордић Петковић, главни и одговорни уредник, а аутори су прочитали делове из својих књига.

Проф. др Миливој Ненин одржао је предавање из програма Србија у Првом светском рату под насловом „ Хероји у окупираном Београду”. Говорио је о јуначком гесту Владана Ђорђевића, о херојском држању Николе Стефановића, бившег министра у влади Обреновића, и о пожртвованом управљању Душана Стоимировића Душевном болницом у Београду – тада једином слободном територијом у Београду. Поменути још неки јунаци, данас углавном заборављени.

На овогодишњем Сајму књига у Београду на штанду Матице српске 27. октобра у 18 часова представљена је нова серија гласила Матице српске за културу усмене и писане речи Језик данас. О новој серији гласила и два броја која су изашла (1‒2/2014 и 3‒4/2015) говориле су проф. др Рада Стијовић, главни и одговорни уредник, проф. др Рајна Драгићевић и проф. др Весна Ломпар. Присутне су подсетиле да је Језик данас посвећен неговању правилности и лепоте језичког израза. Жеља Уредништва је да на стручан и научно заснован, али и разумљив широком читалачком кругу доступан начин, поговори о актуелним језичким проблемима. Намењен је „најширој културној јавности, пре свега онима који непосредно, свакодневно утичу на данашњи ниво језичке културе (средњошколцима, студентима, професорима, лекторима, новинарима, писцима свих струка)”. Покренут је 1997. године и стицајем околности, после неколико година, престао је да излази 2005. године. Потреба за таквим гласилом је остала јер је у језику дошло до промена па су се јавила нова огрешења, а многа стара нису престала да постоје. Друштвена брига о језику је постала већа и организованија ‒ у међувремену је изашло измењено и допуњено издање Правописа српскога језика, а појавила се и Нормативна граматика српског језика као и Речник српскога језика. Због свега овога Матица српска је донела одлуку да поново покрене Језик данас. Почела је његова нова серија, али заснована на старим темељима. На крају присутни су позвани да својим прилозима, сугестијама и питањима учествују у заједничком напору да се језик улепша, ојача, обогати и учини гипкијим, природнијим, изражајнијим.

22. октобра у Матици српској, у оквиру манифестације „Дани Српске у Србији 2015”, представљена је Нормативна граматика српског језика, ијекавско издање, аутора академика Ивана Клајна и академика Предрага Пипера, коју је Матица објавила уз финансијску подршку Представништва Републике Српске са седиштем у Београду. На промоцији су учествовали проф. др Срето Танасић и академик Предраг Пипер. Присутне су поздравили проф. др Драган Станић, председник Матице српске, и Млађен Цицовић, директор Представништва Републике Српске у Београду. (даље…) →

Председник Матице српске проф. др Драган Станић и Радован Ждрале, писац и вајар, потписали су 22. октобра 2015. године уговор о поклону у којем се наводи да господин Ждрале поклања Матици српској скулптуре од украсног и полудрагог камена. Поклоњене склуптуре чуваће се у оквиру фонда уметнина Матице српске у Галерији Матице српске, а један мањи број скулптура биће изложен и у свечаним салонима Матице српске. Матица српска са захвалношћу и радошћу прихвата овај доброчинитељски гест чиме се увек изнова сведочи да је размена дела између културе и уметности, са узајамним поверењем, темељ опште добробити јер мотивише да се у потку генерацијских и општих вредности утка свест о потреби чувања културног и уметничког наслеђа за сва времена.

Матица српска је објавила књигу Библиографија српске гитаристичке литературе. Од првих трагова до 2000. аутора Уроша Дојчиновића, чиме је Лексикографско одељење, у чијем издавачком плану се налазила, обогаћено још једном посебном публикацијом.

Обим књиге је 399 страна, а састоји се од музиколошко-књижевно-историјске студије и библиографије од 914 јединица. Предмет књиге је библиографија трзалачких кордофона на простору Србије, у периоду од првих трагова до 2000. Циљ књиге био је да истражи, ревидира, анализира и представи јавности библиографску грађу која садржи информације о свим теоретско-практичним аспектима трзалачких кордофона, са акцентом на најзначајнијим представницима, лаути и гитари.

У Бечу је 18. и 19. октобра одржана манифестација „Vojvodina recommended” у организацији Покрета „Нови оптимизам” из Зрењанина. У оквиру дводневног програма манифестације, на трибини „Сачувајмо периодику – одбројавање је почело”, представљен је и „Лертопис Матице српске” као најстарији живи књижевни часопис у Европи. Акценат је стављен на актуелну акцију Матице српске „Сачувајмо Летопис – одбројавање је почело”, те је том приликом Светлана Милашиновић, секретар Редакције, присутним гостима указала на проблеме око финансирања са којима се ове године суочио наш најстарији књижевни часопис и презентовала начине на које је Матица српска успела да их до извесне мере реши. Разговарало се, дакле, о позиву на претплату и донаторство, а говорило се и о мајицама које је Матица штампала у оквиру ове акције. На крају је предложено да се модел ове акције примени и на друге периодичне публикације у земљи које су суочене са сличним проблемима.

На дводневној манифестацији у Бечу, осим Матице српске, учествовали су и Гордана Нонин испред једног од најмлађих домаћих књижевних часописа „Нова мисао”, писац и драматург Угљеша Шајтинац, као и многи други представници различитих области културе нашег поднебља.