19. маја приређен је концерт под називом МУЗИКА ЗА КЛАРИНЕТ И ГИТАРУ. Наступали су Александaр Тасић, кларинетиста и Зоран Крајишник, гитариста. Изведена су дела Н. Остојића, А. Пијацоле, Х. Нојмана, Р. ди Марина, Џ. Гершвина, П. Д’Ривере, Џ. В. Дјуарта.

Концерт је снимљен и може се погледати у видео архиви сајта Матице српске. Концерт је фотографисао Бранко Лучић.

19. маја приређено је предавање под називом „Изазов скулптуре“. Био је то осврт на вајарски опус Љубомира Денковића, поводом изласка из штампе монографије Милоша Арсића „Денковић“. Поздравну реч упутио је проф. Ненад Остојић, потпредседник Матице српске. Говорили су Милош Арсић, историчар уметности, Миле Игњатовић, историчар уметности, Мирјана Брмбота, историчарка уметности и Љубомир Денковић, вајар.

Снимак предавања можете погледати у у видео архиви сајта Матице српске.

18. маја у Свечаној сали Матице српске проф. др Ана Кречмер, шеф Катедре за источнословенку и руску лингвистику на Универзитету у Бечу, одржла је предавање на тему Српска културна самосвест на прагу 18. века (гроф Ђорђе Бранковић и његове „Словеносрпске хронике”). Поздравну реч гошћи и присутнима упутио је проф. др Драган Станић, председник Матице српске.

13. маја 2015. године у сали за седнице представљено је 106. коло Српске књижевне задруге. О раду сестринске куће говорила је управница Нина Новићевић а о самом колу Драган Лакићевић, главни уредник. Две ауторке овог кола Злата Бојовић и Славица Гароња говориле су о својим књигама. Председник Матице српске проф. др Драган Станић присутне је поздравио и дао кратак осврт о сарадњи Матице српске и Српске књижевне задруге.

13. маја приређен је концерт под називом БРИТАНСКА МУЗИКА ЗА ВИОЛУ, ФЛАУТУ И ХАРФУ. Наступао је Trio Look @ Susan. Чланови трија су Растко Поповић, виола, Александар Јован Крстић, флаута и Мина Маринковић, харфа. Изведена су дела Бенџамина Бритна, Арнолда Бакса, Вилијама Матијаса и Џонатана Лојда.

Kонцерт је снимљен и може се погледати у видео архиви сајтa Матице српске. Концерт је фотографисао Бранко Лучић.

Жири (у саставу: академик Љубомир Максимовић, проф. др Љубомирка Кркљуш, проф. др Војин Дабић, др Драган Богетић, научни саветник, и доц. др Ђорђе Ђурић) размотрио је списак од око 500 историографских наслова дела објављених у 2014. години. Овај број постепено је сведен на ужи, а затим на најужи избор од четири наслова. На последњој седници одржаној 18. маја 2015. године разматран је најужи избор наслова:
1. Србија у Великом рату: 1914-1918: кратка историја, Мира Радојевић, Љубодраг Димић – Београд: Српска књижевна задруга: Београдски форум за свет равноправних, 2014.
2. Србија у британској политици (1889-1903), Љубодраг П. Ристић – Београд: Балканолошки институт САНУ, 2014.
3. Милан Грол, Мира Радојевић – Београд: „Филип Вишњић”, 2014.
4. Југославија и Хладни рат, Љубодраг Димић – Београд: Архипелаг, 2014.

После исцрпне расправе, чланови Жирија су се сложили да су сва четири дела веома високог квалитета. Коначно је донета једногласна одлука да се награда додели књизи Мире Радојевић и Љубодрага Димића, Србија у Великом рату: 1914-1918: кратка историја.

М А Т И Ц А    С Р П С К А
УПРАВНИ ОДБОР

Решењем Привредног суда у Новом Саду проглашено је банкротство стечајног дужника ПИК Бечеј и стечајном управнику Павелу Северињију налажено је да приступи уновчењу његове имовине. Управни одбор Матице српске је на седници одржаној 11. маја 2015. године одлучио да објави следеће

САОПШТЕЊЕ ЗА ЈАВНОСТ
поводом проглашења банкрота ПИК Бечеј

1. Сопственом вољом исказаном у Тестаменту сачињеном 23. марта 1940. године, господин Богдан Дунђерски је сву своју непокретну и покретну имовину, те, сходно томе, и пољопривредно земљиште прве класе уписано у тадашњи ЗК уложак бр. 12175 Стари Бечеј у укупној површини од 342 кј. и 794 кв.хв. са једним великим дворцем (замак Фантаст), једним мањим дворцем и црквом/капелом са уметничким сликама, фрескама и мозаицима (осликао Урош Предић) оставио Матици српској у циљу оснивања задужбине Богдана Дунђерског којом ће Матица управљати.
2. Богдан Дунђерски је преминуо 1. новембра 1943. године и у оставинском поступку окончаном 26. јуна 1944. године за наследника наведених непокретности је проглашена Задужбина Богдана Дунђерског под управом Матице српске.
3. Ова одлука оставинског суда је спроведена у земљишне књиге и Матица српска је ступила у посед свих наведених непокретности, те њима управљала све до спровођења аграрне реформе којом је од Матице српске одузето целокупно пољопривредно земљиште са објектима на њему.
4. Матица српска се никада није одрекла права својине на предметним непокретностима (никада није извршила дереликцију) и правним радњама је одржавала правни континуитет задужбине до данашњих дана.
5. Чим су се стекли законски услови, Матица српска је 13. јуна 2006. године тадашњој републичкој Агенцији за имовину поднела пријаву одузете имовине, а 18. децембра 2012. године Агенцији за реституцију и захтев за враћање имовине Задужбине Богдана Дунђерског.
6. Замак „Фантаст“ и капела су у међувремену проглашени споменицима културе, те се као такви налазе под заштитом државе.
7. Замак „Фантаст“, капела и пољопривредно земљиште су у државној својини са правом коришћења ПИК Бечеј. Поступајући на основу одредбе става 1 члан 62. Закона о враћању одузете имовине – сагласно коме „…имовина која је одузета бившим власницима, а за коју је поднета пријава у складу са Законом о пријављивању и евидентирању одузете имовине („Службени гласник РС”, број 45/05), а по одредбама овог закона може бити враћена, не може бити предмет отуђивања, хипотеке или залоге, до правноснажног окончања поступка по захтеву за враћање“ – стечајни управник „ПИК-БЕЧЕЈ“ „ПОЉОПРИВРЕДА“ АД из Бечеја, господин Павел Северињи је у току стечајног поступка известио Матицу српску да је имовина задужбине Богдан Дунђерски изузета из стечајне масе.

Управни одбор Матице српске скреће пажњу јавности и могућим заинтересованим купцима да, сходно наведеним чињеницама и важећем законском решењу, имовина задужбине Богдана Дунђерског под управом Матице српске, као и свих осталих задужбина под управом Матице српске које су у процесу реституције – не може бити отуђена нити се њом може располагати на било који други начин пре окончања поступка реституције који је у току.

З А    У П Р А В Н И    О Д Б О Р
П Р Е Д С Е Д Н И К
проф. др Драган Станић

4. маја у 12 часова у сали за седнице Матице српске уручене су Повеље Матице српске за неговање српске језичке културе за 2014. годину:
1. Проф. др Мирославу Николићу за укупни допринос неговању српске језичке културе;
2. Друштву за српски језик и књижевност Србије за вишегодишњи допринос неговању српске језичке културе (за унапређивање наставе српског језика и значајну издавачку делатност);
3. Радио-телевизији Србије за вишегодишње напоре у неговању језичке културе – од нивоа језичке културе до враћања српског ћириличког писма.

О добитницима Повеља говорили су꞉ проф. др Мато Пижурица о проф. др Мирославу Николићу, др Миодраг Матицки о Друштву за српски језик Србије и др Драган Станић о Радио-телевизији Србије. Награде је уручио председник Матице српске проф. др Драган Станић. Признање у име проф. др Мирослава Николића примила је декан Филолошког факултета Александра Вранеш, у име Друштва за српски језик проф. др Александар Милановић, председник, а у име Радио-телевизије Србије в. д. директора Никола Мирков. Свечаност су пропратила средства јавног информисаности.

У Свечаној сали Матице српске 8. маја у 12 часова представљен је шести том Српског биографског речника, капиталног националног лексикографског пројекта Матице српске. Поздравну реч упутио је проф. др Драган Станић, председник Матице српске, а о књизи су говорили проф. др Часлав Оцић, дописни члан САНУ, др Момчило Павловић, научни саветник и директор Института за Савремену историју и проф. др Бранко Бешлин, главни уредник Српског биографског речника.

Непосредно уочи представљања књиге, одржана је седница Уређивачког и Редакционог одбора Српског биографског речника на којој је позитивно оцењен шести том. Осим чланова Одбора, промоцији је присуствовао велики број сарадника како из Новог Сада, тако и из Сомбора, Кикинде, Суботице, Ваљева, Шапца, Београда, Сремских Карловаца, Земуна…

Главни уредник проф. др Бранко Бешлин је истакао: „Када се ради о овако амбициозно осмишљеним лексикографским издањима то је хвале вредан темпо не само по нашим него и по светским мерилима. Јер је у року од десет година објављено шест томова Речника који садрже 10.718 биографија знаменитих личности, 3.157 фотографија на 5.437 страница. Представљамо шести том Речника. Није у питању ни први – који смо дуго и жељно очекивали – а није ни последњи – па да кажемо да смо окончали један заиста велики посао и понашамо се славодобитно. Предвиђено је, да подсетим, да ова капитална публикација изађе у дванаест томова што значи да су пред нама још многе године рада и различитих искушења. Да парафразирам Винстона Черчила: ово „није крај, није ни почетак краја”. Срећом још 2004. прешли смо ону деоницу коју је Черчил назвао „крајем почетка“ тако да смо сада на пола пута. Да громко славимо и ликујемо немамо још разлога али сматрам да имамо пуно право да будемо задовољни што можемо да поручимо јавности да посао тече без прекида и застоја јер се одмакло и са радом на следећем, седмом тому… Углавном послови су уходани и имамо разлога да верујемо да ће се, као и до сада, обављати мирно, стрпљиво – ни напречац ни преспоро“.

Представљање књиге, које је у целости снимљено и може се погледати у видео архиви сајта Матице српске, пратила је пригодна визуелна презентација, а цео догађај је снимило и више телевизијских екипа.

7. мај 2015. године у Свечаној сали Матице српске представљена је књига Доруа Босиок SELF PORTRAIT. О аутору и књизи говорили су Југослав Влаховић, карикатуриста и илустратор, и Слободан Ивков, историчар уметности и карикатуриста, а о свом раду говорио је аутор. Присутне је поздравио председник Матице српске проф. др Драган Станић. У име Више струковне школе, у име колега, обратила се проф. др Петра Тановић. Манифестација је била веома добро посећена и медијски пропраћена.