5.марта приређен је концерт Филипа Томића, виолиончелисте, уз клавирску сарадњу Јоване Радовановић. Изведена су дела J. С. Баха, Н. Боренштајна, Л. ван Бетовена и Н. Ј. Мјасковског.

Концерт је фотографисао Бранко Лучић и снимио Радио Нови Сад, а новинарка Олена Пушкаш разговарала је са Филипом Томићем.

Kонцерт се може погледати у видео архиви сајта Матице српске.

У свечаној сали Матице српске 3. марта 2015. године, представљена је књига Боривоја Чалића Трагови у трајању. Поздравну реч одржао је проф. др Драган Станић, председник Матице српске. О књизи су говорили: Чедомир Вишњић, председник Српског културног друштва „Просвјета“ из Загреба, Ђорђе Нешић, песник и културни посленик из Бјелог Брда код Даља, Дејана Оцић, филозоф и лексикограф из Београда и аутор. (даље…) →

26. фебруара приређен је концерт под називом Вече клавирских квартета.

Извођачи су били Јелена Ђајић Левајац, клавир, Никола Алексић, виолина, Немања Марјановић, виола и Владимир Павловић, виолончело. Изведена су дела Л. В. Бетовена, Г. Малера и Р. Шумана.

Цео концерт је снимљен и може се погледати у видео архиви сајта Матице српске. Концерт је репортерски снимила и Радио-телевизија Војводине као и фотограф Бранко Лучић.

20. фебруара приређен је традиционални концерт поводом Дана заљубљених, под називом ГЛАС ВИОЛИНЕ. Флоријан Балаж, виолиниста и Вања Прица, клавирски сарадник, годинама приређују концерте средином фебруара и посвећују га Дану заљубљених. Овога пута изведена су дела К. В. Глука, Ж. Маснеа, М. де Фаље, Н. Р Корсакова, П. де Сарасатеа, П. И. Чајковског, Џ. Гершвина, Ж. Бизеа и друга.

Концерт је снимљен и може се погледати у видео архиви сајта Матице српске. Концерт је снимио и фотограф Бранко Лучић.

У оквиру програма Србија у Првом светском рату Гордана Илић Марковић одржала је 24. фебруара у 12 часова предавање „Српски војни и цивилни заробљеници у логорима Аустроугарске монархије”. Присутне је поздравио доц. др Ђорђе Ђурић, генерални секретар Матице српске.

Милиони војника и цивила свих зараћених страна пали су у Првом светском рату у ропство. Са хапшењем Срба из Аустроугарске монархије отпочело се одмах по атентату у Сарајеву. Током рата поред војника Краљевине Србије у заробљеништво је одведен и велики број цивилног становништва Србије свих друштвених слојева, од којих се многи нису вратили.Умрли су у логорима од глади, болести, хладноће и тешкога рада. Неколико очуваних гробаља и малобројни споменици су данас сведоци тога доба.

Писане трагове налазимо у сачуваним логорским књигама умрлих, дневничким записима и писмима заробљеника који се још увек налазе, углавном, у рукопису, малобројним објављеним сећањима преживелих, архивираним војним извештајима, као и у оновременој штампи. Доступне су и многобројне фотографије као и неколико филмских снимака.

На предавању је представљена, како у архивима и библиотекама Србије и Аустрије тако и на теренским истраживањима у Аустрији и Србији, прикупљена и обрађена грађа о војним и цивилним логорима на територији Аустроугарскe монархије у којима су били заробљени Срби: Болдогасоњ, Нежидер, Браунау, Ашах на Дунаву, Маутхаузен и др. Записи, фотографије и филмски исечци пружају увид у појединачне судбине заробљених војника, жена, стараца и деце – од деце рођене у заробљеништву до деведесетогодишњака, у настојању организовања свакодневног живота (школе, позоришта, музика), свеприсутној чежњи за својима, тешким животним условима (болнице, присилни рад) у логорима, и масовним умирањима у њима.

Дана 20. фебруара 2015. године у сали за седнице Матице српске потписан је Уговор о пословно-техничкој сарадњи између ЈКП „Паркинг сервис” и Матице српске. Уговор су потписали председник Матице српске проф. др Драган Станић и директор „Паркинг сервиса” Стеван Лугоња.

Уговор се односи на уређење паркиралишта иза зграде Матице српске чиме ће се омогућити паркирање не само онима који свакодневно посећују једну од највећих националних институција, већ и свим нашим суграђанима који живе и раде у овом делу града. Уређењем овог паркинг простора добиће се око 100 паркинг места, а радови на уређењу паркинг простора требало би да буду завршени до јуна месеца.

Дана 18. фебруара 2015. с почетком у 12,00 часова у Свечаној сали Матице српске одржана је промоција зборника радова Могуће стратегије развоја Србије (Београд: САНУ 2014; 1.150 стр) који је уредио др Часлав Оцић, дописни члан САНУ. Поздравну реч одржали су академик Зоран Ковачевић, председник Огранка САНУ у Новом Саду и проф. др Драган Станић, председник Матице српске. О књизи су говорили Драгољуб Којчић, директор Завода за уџбенике, проф. др Радивоје Митровић, редовни професор Универзитета у Београду, академик Драган Шкорић и уредник зборника др Часлав Оцић, дописни члан САНУ.

Поштовани, обавештавамо Вас да је вечерашњи концерт Флоријана Балажа и Вање Прице одложен због дана жалости.

Концерт Флоријана Балажа и Вање Прице ће се одржати у петак 20. фебруара у 19 часова.

У понедељак, 16. фебруара, у 19 часова, одржана је свечана седница Матице српске поводом 189. годишњице од њеног оснивања. Седницу, којој су присуствовали бројни гости, отворио је председник Матице српске, проф. др Драган Станић, излагањем о раду Матице у претходних годину дана посебно истичући значај обележавања јубилеја 150. годишњице од пресељења из Пеште у Нови Сад и једног века од почетка Првог светског рата. Потом је генерални секретар доц. др Ђорђе Ђурић прочитао имена преминулих чланова Матице српске између две седнице, којима је минутом ћутања одата пошта.

Матица српска се за успешну сарадњу захвалила истакнутим појединцима и институцијама, доделивши им пригодну споменицу „Печат Матице српске“. Ово признање добили су: владика бачки Иринеј, владика сремски Василије, градоначелник Новог Сада господин Милош Вучевић, покрајински секретар за културу и јавно информисање господин Славиша Грујић, бивши државни секретар у Министарству културе господин Дејан Ристић, академик Василије Крестић, академик Димитрије Стефановић, генерални секретар САНУ и академик Зоран Ковачевић, председник огранка САНУ. Споменицу су добили и: представник српске заједнице и члан Савеза Срба у Румунији господин Стеван Бугарски, директор Српског института у Будимпешти господин Пера Ластић, новосадска филијала Комерцијалне банке, задужбинари Младен и Јованка Вучинић, управник Библиотеке Матице српске Селимир Радуловић и управница Галерије Матице српске мр Тијана Палковљевић Бугарски.

Традиционалну свечану беседу изговорио је др Радомир Ј. Поповић, историчар из Историјског института у Београду. Он је беседу под насловом „Знамења Другог српског устанка“ одржао поводом 200. годишњице од овог значајног догађаја из националне историје.

Проф. др Ђорђе Деспић прочитао је одлуку, а господин Ђорђо Сладоје образложење жирија, после чега је песнику Гојку Ђогу уручена „Змајева награда“ Матице српске за најбољу књигу поезије објављену на српском језику у току протекле године – збирку песама „Грана од облака“, у издању „Орфеуса“ из Новог Сада. Добитник ове најстарије домаће живе књижевне награде одржао је пригодну беседу, а на крају свечаности Ђогове стихове из награђене збирке говорио је глумац Гојко Шантић.

5. фебруара 2015. године у сали за седнице Матице српске представљена је књига Грбаљске епске народне песме коју је објавило Удружење Гбљана Београда у едицији „Грбаљ кроз вјекове”. Књига се састоји од уредничке речи проф. др Весне Берић Ђукић, девет песама и студије Љиљане Пешикан Љуштановић, рађене по најбољим узусима савремене науке. На промоцији су говорили председник Удружења Грбљана Београда Бранко Марић, проф. др Љиљана Пешикан Љуштановић, проф. др Мато Пижурица и проф. др Весна Берић-Ђукић.