Одлуком Владе Републике Србије проглашена је тродневна жалост на територији Републике Србије.

Из тог разлога се отказују следеће свечаности Матице српске:

1. Представљање УМЕТНИЧКЕ ТОПОГРАФИЈЕ НОВОГ САДА (21. мај у 12 часова).

2. Представљање СРПСКОГ ИНСТИТУТА ИЗ БУДИМПЕШТЕ (22. мај у 12 часова).

3. ДАН СВЕТИХ ЋИРИЛА И МЕТОДИЈА (23. мај у 12 часова).

У оквиру програма обележавања годишњице Првог светског рата проф. др Бранко Момчиловић одржао је 19. маја у 12 часова предавање „Алис и Клод Аскју, жртве Плаве гробнице”. Присутне је поздравио доц. др Ђорђе Ђурић, генерални секретар Матице српске. Књижевници Алис и Клод Аскју дошли су у Србију 1915. године с намером да забележе своја искуства. Повлачили су се са Другом српском армијом све до Љеша и Медове. По повратку у Енглеску објавили су 1916. књигу Опустошена земља – Србија како смо је ми видели, потресно сведочанство о страдању српске војске и народа у јесен 1915. и зиму 1915/16. Они су и касније посећивали Србе на Солунском фронту. Страдали су 1917, када је њихов брод торпедовала подморница у Јадранском мору.

Разговор ПЕСНИК СЛАВОМИР ГВОЗДЕНОВИЋ, који је требало да се одржи за 20. маја 2014. године у 12 часова је отказан.

Хвала на разумевању.

Прибраност, добра организованост и одлучност у акцији, исказани у овим данима тешког страдања од поплава, потврђују да снага и култура живљења српског народа долазе посебно до изражаја у тренуцима великих искушења када је неопходно показати пуну солидарност и хуманост. Сведочећи да читав народ ових дана изузетно успешно полаже овај тешки испит, Председништво Матице српске се нада да за тим никада више неће бити потребе.

Председништво Матице српске

Отишао је добри див српске књижевности, писац по којем се мери читава једна епоха у трајању српског народа. Добрица Ћосић је био  верник једне политичке идеје, али се отворено, критички суочио са практичним ефектима те вере, па је морао да постане и грешник и отпадник. Бавећи се сопственом  идеолошком драмом он је, истовремено, излагао дубинске увиде у природу српског народа, у његов начин мишљења и доживљаја света, у његову културу. То што је та култура у највећој мери политичка, то највише говори о природи наше историје и наше судбине. Ћосићева дела која су на тај начин настајала осветљавала су многе муке и страдања кроз којe је пролазио читав српски народ. Када се са временске удаљености буде гледала епоха из које са толико мука излазимо, а још увек остаје нејасно у шта то улазимо, његова стваралачка и мисаона отвореност и бескомпромисност остаће као трајни белег који нас непрестано опомиње. Време у којем сада живимо, он је већ назвао туђим, али и сада, а и убудуће, време у којем је он стварао и мислио биће обележено управо његовом дивовском појавом.

Проф. др Драган Станић

У недељу, 11. маја 2014. године, у 18 сати, на сцени „Јован Ђорђевић” у Српском народном позоришту одржана је Свечана академија поводом 150. годишњице пресељења Матице српске из Пеште у Нови Сад.

Прелазак Матице српске у Нови Сад био је од пресудног значаја за развој града као српског културног и интелектуалног средишта. Овде су већ постојали српска гимназија, читаоница и Српско народно позориште, док је Матица била културни узор Уједињеној омладини српској и позитивно утицала на развој српског новинарства и публицистике. Од тада је Нови Сад, с правом, постао познат као Српска Атина, а репутацију града културе задржао је до данашњих дана. Временом је Матица изнедрила и друге значајне културне институције, као што су Библиотека Матице српске, Галерија Матице српске и Музеј Војводине.

Мотиви за пресељење Матице српске из Пеште у Нови Сад појавили су се као последица Револуције 1848–1849. и промењених политичких околности, због чега је српски културни живот у Пешти готово у потпуности био замро, док се Нови Сад истицао као национални, економски и културни центар српског народа. Руководство Матице српске дефинисало је своју намеру о пресељењу ове институције на седници одржаној 18/30. августа 1851. године, којом је, у присуству владике Платона Атанацковића и других часника, председавао Павле Којић, председник Матице.

После вишегодишњег настојања да, ради успешнијег и плодотворнијег рада, дође до пресељења Матице српске из Пеште у Нови Сад, оно је најзад започело 28. априла 1864. године. На пароброд Напредак укрцан је 61 сандук са Матичином имовином, која је била од непроцењивог значаја за српску културу, те управо ове године Матица српска с поносом обележава век и по од пресељења и истиче свој плодотворни културни и научни рад у Новом Саду током протеклих 150 година.

Поздравну реч бројној публици упутили су Његово преосвештенство др Иринеј Буловић, епископ новосадски и бачки, сомборски и сегедински, госпођа Јасмина Митровић Марић, у својству представника председника Републике Србије, господин Славиша Грујић, потпредседник Владе Војводине и покрајински секретар за културу и јавно информисање, те господин Милош Вучевић, градоначелник Новог Сада.

Беседу „Матица српска и њене заветне поруке: век и по трајања у Новом Саду” одржао је проф. др Драган Станић, председник Матице српске. Између осталог, беседник је с посебном пажњом нагласио значај пресељења Матице српске у културолошком контексту јачања и неговања националних духовних вредности: „Култура све више постаје кључни чинилац који утврђује опстанак читавог једног народа у овим временима глобализације и новог Вавилона, у временима у којима се чује множина гласова различитих језика, вера и нација. Само народ са богатом душом, са знањем и осећањима, са динамичним погледом на свет и отвореним вредносним системом може рачунати на будућност. Следимо ли Матичин пример из 1864. године, знаћемо поуздано да је у будућност најефикасније превозити се лађама Слоге и Напретка. У такву будућност имамо разлога да верујемо. За такву будућност Матичини завети представљају драгоцене знакове поред пута, знакове које непрестано треба ишчитавати.”

У уметничком делу програма учествовали су Војвођански мешовити хор, који је под диригентском палицом Андреја Бурсаћа извео композиције Корнелија Станковића, Исидора Бајића, Роберта Толингера и Стевана С. Мокрањца, Небојша Бабић, баритон и Јелена Кончар, сопран, који су уз клавирску пратњу Страхиње Костића извели нумере из драме Максим Црнојевић и опере Кнез од Зете, као и глумци СНП Тијана Максимовић, Гордана Јошић Гајин, Предраг Момчиловић и Милован Филиповић, који су интерпретирали инсерте из записа о пресељењу Матице српске из Пеште у Нови Сад и текст „О Шекспировој тристагодишњици“ Лазе Костића.

У понедељак 5. маја 2014. у 12 часова у сали за седнице Матице српске одржана је конференција за штампу са темом актуелни догађаји у Матици српској. Конференцију је водио председник Матице српске проф. др Драган Станић, а били су присутни и генерални секретар Матице српске проф. др Ђорђе Ђурић и чланови Жирија за доделу Повеље Матице српске за неговање српске језичке културе: др Миодраг Матицки, председник, академик Предраг Пипер, проф. др Мато Пижурица и академик Слободан Реметић.

Информацију о прослави поводом 150. годишњице пресељења Матице српске из Пеште у Нови Сад дали су проф. др Драган Станић, председник Матице српске и проф. др Ђорђе Ђурић, генерални секретар Матице српске. Главна свечаност одржаће се 11. маја у Српском народном позоришту.

Проф. Станић је саопштио да је Управни одбор Матице српске за новог управника њене библиотеке именовао Селимира Радуловића, садашњег директора Стеријиног позорја, угледног и истакнутог менаџера у култури и књижевника. Истакнуте су изванредне заслуге досадашњег управника Библиотеке Мира Вуксановића, који је на овој дужности био 26 година. Вуксановић ће убудуће бити на челу Управног одбора Библиотеке, а наставиће да ради као главни уредник и директор Издавачког центра Матице српске.

Проф. др Драган Станић је обавестио да су челници Матице пре неколико дана били у Вуковару и потписали протокол о сарадњи с тамошњим Српским културним центром. Том приликом поклонили су издања више Матичиних наслова за будућу библиотеку. Договорено је да ће Матица помагати релизацију  програма Културног центра а такође и подстицати друге културне институције да помогну рад Српског културног центра у Вуковару.

Повод заказивања конференције за штампу било је саопштење Жирија за неговање српске језичке културе. Жири је једногласно  донео одлуку да се доделе Повеље Матице српске за неговање српске језичке културе за 2013. годину:
1. Проф. Милораду Телебаку (из Бање Луке)
2. Проф. мр Оливери Стојадиновић (Факултет примењених уметности у Београду)
3. Вуковој задужбини.

Жири за доделу Повеље Матице српске за неговање српске језичке културе у саставу: др Миодраг Матицки, председник, проф. др Драган Станић, председник Матице српске,  академик Предраг Пипер,  проф др Мато Пижурица и академик Слободан Реметић  на својој седници од 5. маја 2014. године једногласно је донео одлуку да се доделе Повеље Матице српске за неговање српске језичке културе за 2013. годину:
1. Проф. Милораду Телебаку за укупни допринос неговању српске језичке културе.
2. Проф. мр Оливери Стојадиновић за укупан допринос у наставном и  научноистраживачком  раду на афирмисању српске ћирилице, њеној лепоти и  функционалности, за организовање научних пројеката и изложби у земљи и свету.
3.  Вуковој задужбини за  допринос неговању културе српскога језика и ћириличког писма у њеној укупној делатности, и посебно у  публикацијама, пре свега у листу  Задужбина и часописима  Даница и  Даница за младе.

Повеље ће бити уручене 16. маја 2014. године у 11 сати у Салону Матице српске.

29. априла 2014. године, у 12 часова, у сали за седнице Матице српске  представљена је издавачка делатност и рад  Друштва за српски језик и књижевност Србије. Проф. др Драган Станић, председник Матице српске, поздравио је присутне као и сарадњу Матице српске и Друштва за српски језик и књижевност Србије. Проф. др Бошко Сувајџић у свом обраћању рекао је да Друштво слави 100 година свога постајања. Стварање и рад Друштва за српски језик и књижевност покренули су и носили највећи умови и научни и стручни радници ‒ професори српскога језика и књижевности: Павле Поповић, Јован Скерлић, Александар Белић, Драгољуб Павловић, Михаило Стевановић, Димитрије Вученов, Павле Ивић, Јован Деретић и други. Професор Сувајџић је говорио и о њиховим издањима из области народне књижевности. Проф. др Александар Милановић, председник Друштва за српски језик и књижевност  Србије, говорио је о издањима из области о језику,  а проф. др Зона Мркаљ о издањима из методологије као и организовању  семинара и ученичких такмичења.

У оквиру програма обележавања годишњице Првог светског рата проф. др Јован Максимовић одржао је 23. Априла у 12 часова предавање „Лекари пречани у српском цивилном и војном санитету“. Присутне је поздравио проф. др Бранко Бешлин, потпредседник Матице српске. Лекари-пречани су учествовали и у српским ослободилачким ратовима: Првом и Другом српско-турском рату, Српско-бугарском рату, Балканским ратовима и Првом светском рату. Било да су их ратна дешавања затекла у Србији или да су у Србију дошли као добровољци, многи од њих су погинули или умрли вршећи своју хуману и родољубиву мисију.

Снимак предавања можете погледати у видео архиви сајтa Матице српске.