У среду, 13. децембра 2023. године одржано је представљање зборника радова „Породица Дунђерски – грађанска култура српске Војводине“ у Иригу.

Др Милан Мицић, генерални секретар Матице српске говорио је о зборницима о породици Дунђерски који су резултат сарадње Матице српске и Општине Србобран. Публикације су произашле из истраживања породице Дунђерски из угла различитих научних дисциплина на два научна скупа. О женама из породице Дунђерски и њиховим судбинама говорила др Јована Касаш, а добротворни рад ове породице са нагласком на задужбинарство представила је публици др Јелена Веселинов, управник послова Матице српске.

Овај програм организован је на основу протокола о сарадњи Матице српске и Општине Ириг.

У среду, 13. децембра 2023. године у 19 сати, у сали за седнице Матице српске одржана је Трећа седница Одбора за исељеништво Матице српске. Чланове Одбора поздравили су: проф. др Драган Станић, председник Матице српске, проф. др Владимир Грчић, председник Одбора, и проф. др Јован Филиповић, потпретседник Одбора, те су им том приликом пожелели успех у раду у наредној години. На седници су разматрани планови о издавачкој делатности, предлогу оснивања Музеја српског исељеништва у Чачку, организацији и предузимању научноистраживачке активности у области миграција и исељеништва, јачању и проширивању стручног капацитета Чланства Одбора и Савета, формирању јединствене базе података националног бића српског народа широм света, као и бројни други предлози и информације који се односе на окупљање српске дијаспоре. Седници је присуствивала и мср Ивона Кнежевић, помоћник управника послова Матице српске и секретар Одбора.

Објављен је децембарски број „Летописа Матице српске” (год. 199, књ. 512, св. 6) у којем су у сталној рубрици „Поезија и Проза” објављени прилози: Милутина Лује Данојлића, Бена Голосовкера, Мирољуба Тодоровића, Игора Маројевића, Игора Мировића, Рената Вујаковића, те преводи поезије Криса Ејџија и путописа о Далмацији Александра Сапјехе. Рубрика „Есеји” доноси текст Ивана Праштала о роману „Бакоња фра Брне” Симе Матавуља. Тема рубрике „Сведочанства” је Мило Ломпар и његово проучавање књижевног опуса Милоша Црњанског кроз прилоге: Мила Ломпара, Весне Тријић и Радомира Батурана. Стална рубрика „Критика” прати актуелну књижевну продукцију, а у овом броју текстове потписују: Нина Стокић, Симонида Лончар, Милан Радоичић, Стеван Јовићевић, Тамара Минић, Лазар Букумировић и Јелена Зеленовић. У рубрици „Из света”, Предраг Шапоња прати актуелна дешавања на светској књижевној и културној сцени.

Часопис је доступан и у електронској форми и може се преузети са линка

У четвртак 7. децембра 2023. године у Матици српској додељена је Награда Матице српске за историју „Иларион Руварац” за 2023. годину. Жири у саставу проф. др Мира Радојевић (председник), проф. др Бранко Бешлин, др Драган Богетић, научни саветник и др Љубодраг Ристић, виши научни сарадник, једногласно је донео одлуку да за дело објављено у 2022. години из области историографије, додели колективној монографији „Свети краљ Милутин. Владар на раскршћу светова” (Задужбина Светог манастира Хиландара, Београд 2022) коју су уредили: Срђан Пириватрић, Смиља Марјановић Душанић и Даница Поповић.

Проф. др Драган Станић поздравио је присутне и уручио награду добитнику. О одлуци жирија и награђеној књизи говорио је др Љубодраг Ристић, члан Жирија, а у име издавача Задужбине Светог манастира Хиландара обратила се госпођа Гордана Гаврић. На крају програма присутнима се у име добитника обратио др Срђан Пириватрић, виши научни сарадник. Програм је водио мр Драган Тубић, стручни сарадник Матице српске.

Реализацију награде помогла је Градска управа за културу Града Новог Сада. Награда Матице српске за историју „Иларион Руварац” установљена је 2015. године и додељује се за најбољу књигу из историје српског народа или из опште историје објављену у протеклој години на српском језику.

Додела је снимљена и може се погледати у видео-архиви сајта Матице српске.

У четвртак, 7. децембра 2023. године, у Матици српској одржано је петнаесто предавање пројекта „Српски народ: историја и култура” у оквиру циклуса предавања „Српски народ у Банату”.

Предавање „Урош Предић. Живот посвећен лепоти и уметности” одржала је др Снежана Мишић, музејска саветница Галерије Матице српске. Водећи публику кроз детињство Уроша Предића у Банату, преко одрасле доби проведене у свету и поновном повратку кући – Орловату, др Мишић је уз бројне илустрације и Предићеве цитате на веома инспиративан начин предавањем обележила годишњицу рођења Уроша Предића – 7. децембар.

Партнери и сарадници пројекта су: Град Кикинда, Општина Нова Црња, „Максмимовић градња” из Зрењанина.

Програм је снимљен и може се погледати у видео-архиви сајта Матице српске.

У четвртак, 7. децембра 2023. године у оквиру манифестације „Јесен Матице српске у Опову”, Светлана Милашиновић, секретар Редакције „Летописа Матице српске”, у просторијама Општинске народне библиотеке у Опову, представила је заинтересованој публици „Летопис Матице српске”, најстарији књижевни часопис у Европи који наредне године обележава 200. рођендан. Разговор о „Летопису” био је употпуњен видео презентацијом под називом „У сусрет јубилеју 200. година Летописа Матице српске”.

Матица српска и Војвођански огранак Академије медицинских наука Српског лекарског друштва, поводом Светског дана „Једно здравље”, организовали су два предавања која су одржана у четвртак, 7. децембра 2023. године, у Матици српској. Ово је трећа заједничка активност на основу потписаног протокола о сарадњи између Матице српске и Војвођанског огранка Академије медицинских наука Српског лекарског друштва. У наредном периоду биће организовани бројни догађаји у циљу промовисања здравог стила живота и превенције здравља.

Прво предавање „Трансфузиологија и Једно здравље” одржала је проф. др Бранислава Белић, стални члан Матице српске (Војвођански огранак Академије медицинских наука СЛД), а друго предавање „Хигијена и Једно здравље” одржала је проф. др Марија Јевтић (Катедра за Хигијену, Медицински факултет Универзитета у Новом Саду и Војвођански огранак Академије медицинских наука СЛД).

Присутни су имали прилику да чују више о концепту „Једно здравље” који препознаје међусобну повезаност здравља људи, животиња и животне средине.

Програм је снимљен и може се погледати у видео-архиви сајта Матице српске.

У оквиру издавачке делатности Одељења за књижевност и језик Матице српске, објављена је књига „Фолклорна збирка Хусеина Дердемеза“ Елме Халиловић и Љиљане Пешикан Љуштановић. Књига је објављена као 20. публикација пројекта „Библиотека усмене књижевности“ (руководилац пројекта проф. др Љиљана Пешикан Љуштановић).

Овом књигом окупљени су записи усменог стваралаштва и обредно-обичајне праксе, које је на територији Сјеничко-пештерске бусоравни прикупио Хусеин Дердемез (1940-2011). Дердемезова збирка обухвата песме, приче, загонетке, пословице, изреке, брзалице, фразеологизме, легенде, записе о веровањима и празницима, те обичајима и обредима везаним за њих. У суштини, наш одновни подухват био је формирање збирке од записа штампаних у различитим публикацијама, часописима и зборницима, као и тематско-мотивска класификација и семантичка анализа грађе према општеприхваћеним саврмееним научним принципима. Секундарне литературе, оне која би се бавила превасходно Дердемезовим сакупљачким радом, практично нема, пошто јужнословенски фолклористи до сада углавном нису поклањали посебну пажњу Дердемезовој грађи. Иако је реч о значајној грађи, она је досад била и мање-више тешко доступна и публикована без научног приступа и стручне класификације, а веома је оскудно изучавана и као књижевни и као културни допринос.

Рецензенти ове публикације су др Лидија Делић, проф. др Јасмина Јокић и проф. др Драгољуб Перић, а лектуру и коректуру радила је др Милена Зорић Латовљев. Штампање ове књиге омогућили су Министарство културе и Министарство науке, технолошког развоја и иновација Републике Србије.

У четвртак 30. новембра 2023. године у Матици српској одржан је округли сто „О феномену квантофреније и њеним практичним импликацијама у друштвеним и хуманистичким наукама”.

Сцијентометрија (бројчано исказивање компетенције научника и утицајности његових научних резултата) конституисала се пре готово пола века унутар англо-америчке академске заједнице. Иако је уведена са намером да послужи као што објективније мерило процењивања тј. евалуације научних резултата, брзо се показало да сцијентометрија има бројна ограничења посебно када је реч о делу друштвених наука и хуманистичких дисциплина и, нарочито, унутар релативно малих научних заједнице попут српске. Округли сто под називом О феномену квантофреније и њеним практичним импликацијама у друштвеним и хуманистичким наукама” има за циљ првенствено да покрене рационални и аргументовани дијалог о једном од темељних питања са којима се суочава српска научна заједница.

На округлом столу своје радове представили су: проф. др Михаел Антоловић; проф. др Владимир Гвозден; др Вања Глишин; др Гордана Ђерић, научна саветница; проф. др Иван Јерковић; проф. др Ана Кузмановић Јовановић; проф. др Срђан Шљукић; проф. др Урош Шуваковић; проф. др Милош Шумоња.

Планиран је тематски зборник радова са округлог стола.

Програм је снимљен и може се погледати у видео-архиви сајта Матице српске.

У понедељак, 4. децембра 2023. године, у Сали за седнице Матице српске одржано је четврто предавање из циклуса предавања „Милош Црњански и друге уметности“ (ур. циклуса проф. емеритус Сава Дамјанов). Проф. др Александар Јерков одржао је предавање са насловом „Проблем интерартизма Милоша Црњанског: од театралног призора из Маске до мртвог Добровића и тумачења Микеланђела у Хиперборејцима. Предавање са сузом у оку. Кратко. Као мисао или смрт.“ Наставак циклуса „Милош Црњански и друге уметности“ биће у фебруару 2024. године.

Предавање проф. др Александра Јеркова је снимљено и може се погледати у видео-архиви сајта Матице српске.