У понедељак, 10. октобра 2023. године, у Свечаној сали Матице српске одржана је промоција књиге Милорада Додика „Завјет”, коју је објавила издавачка кућа Графид из Бања Луке. Присутнима се обратио проф. др Драган Станић, председник Матице српске, након чега су о књизи говорили господин Милан Љепојевић, господин Млађен Цицовић и проф. др Милимир Мучибабић. Програм је водила госпођа Ана Вукелић. Промоција је организована у сарадњи са Представништвом Републике Српске у Београду. Програм је снимљен и може се погледати у видео-архиви сајта Матице српске.

У оквиру Издавачке делатности Одељења за књижевност и језик Матице српске објављена је књига „Књижевни ум и подручја фантастике“ Владиславе Гордић Петковић и Младена Јаковљевића. Књига је резултат рада на пројекту Матице српске „Паралелни светови и имагинарне територије у српској и страним књижевностима“. Рецензенти књиге су проф. др Драгољуб Перић, проф. др Милена Каличанин и доц. др Јелена Марићевић Балаћ.

Монографија „Књижевни ум и подручја фантастике“ представља прворазредни допринос српској науци о књижевности, англистици и компаратистици. Уз књигу „Заточник пете силе: фантастична проза Зорана Живковића“ Љиљане Пешикан Љуштановић, монографија Владиславе Гордић Петковић и Младена Јаковљевића задире у домен најсавременије српске фантастике и бављења делима српских писаца који су живи. У настојању да пренесу мелодију коју су испевале фантастичне приповести аутори су се ослањали на ставове бројних ауторитета, како оних чија су дела доступна на српском језику, тако и оних која још увек нису преведена. Сви наводи из непреведене литературе дати су у преводу аутора, у жељи да се допринесе вишегласју богатог језика ноћи којим се фантастично обраћа и на српском језику.

Главни уредник је проф. др Исидора Бјелаковић, а лектуру и коректуру је радила мср Милена Кулић. Штампање ове књиге омогућило је Министарство културе Републике Србије.

У среду 4. октобра 2023. године отворена је манифестација „Јесен Матице српске у Крагујевцу”. Поздравне речи упутила је Анђела Огњановић, директор Народне библиотеке „Вук Караџић”, након чега је присутне поздравила др Јелена Веселинов, управник послова Матице српске, и представила програме који ће бити уприличени у оквиру манифестације, а који су резултат потписаног Протокола о сарадњи Матице српске са Градом Крагујевац.

Пред препуном салом Библиотеке манифестација „Јесен Матице српске у Крагујевцу” отворена je првим програмом – представљањем зборника радова „Породица Дунђерски ‒ грађанска култура српске Војводине”. О значају сарадње Матице српске са Општином Србобран и првим резултатима у виду два научна скупа о породици Дунђерски из којих су проистекли и зборници говорио је Дејан Корцеба, директор Дома културе у Србобрану.

Значај ликовних представа породице и ангажовање Уроша Предића на задужбинској капели Богдана Дунђерског која је прерасла у изузетно пријатељство представила је др Снежана Мишић, музејска светница Галерије Матице српске.

О одузимању породичне имовине мерама власти после Првог и Другог светског рата говорио је мр Павле Орбовић, кустос у Градском музеју Врбас.

Настојања да се у поступку реституције врати имовина Задужбине Богдана Дунђерског под управом Матице српске и изазовима са којима се у том поступку ова задужбина суочава говорила је др Јелена Веселинов.
Наредни програм манифестације „Српски језик и ћирилица у савременом друштву” заказан је за четвртак 2. новембра 2023. године.

Председник Матице српске проф. др Драган Станић и управник Библиотеке Матице српске г. Селимир Радуловић боравили су у Цириху као гости Српске црквене општине. Одржана су два програма у просторијама двеју цркава: у петак 31. септембра у Успенској, а у недељу 1. октобра у Светотројичкој цркви у Цириху. У излагањима двојице часника указано је на историју установе, значај Летописа Матице српске, као и свих Матичиних установа. Посебна пажња посвећена је разговорима о Матичиним пројектима у вези са сарадњом са српским исељеништвом. Договорена је конкретизација планова у вези са сарадњом са Српским институтом из Цириха, чиме би нашој заједници у Цириху и целој Швајцарској Матица српска помогла у неговању културног и научног програма. После предавања је одржан веома занимљив разговор у којем су наши исељеници указали на проблеме који их муче и на своје потребе у сфери културе, а представници Матице српске свесрдно су понудили оне облике сарадња који су усклађени са Матичиним програмом делатности.

У петак, 29. септембра 2023. године, у Матици српској одржан је округли сто „Попис 2022. Демографски изазови и перспективе становништва Србије”.

На почетку присутнима се обратио проф. др Срђан Шљукић, потпредседник Матице српске истичући неопходност бављења темом демографије, а затим и проф. др Даниела Арсеновић, координаторка округлог стола.

Округли сто званично је отворио господин Радош Пејовић, државни секретар Министарства за бригу о породици и демографији, при чему се осврнуо на значај саме теме у циљу дефинисања даљих корака и програма популационе политике.

Округли сто реализован је у две сесије. У раду прве сесије учествовали су: проф. др Саша Милосављевић, проф. др Снежана Стојшин, проф. др Драшко Маринковић и доц. Др Мариана Лукић Тановић, проф. др Даниела Арсеновић. У раду друге сесије учествовали су: др Иван Маринковић, виши научни сарадник, доц. др Милица Весковић Анђелковић, проф. др Даница Шантић, проф. др Срђан Шљукић.

Програм је снимљен и може се погледати у видео-архиви сајта Матице српске.

У среду, 27. септембра 2023. године, у Фоајеу Српског народног позоришта отворена је изложба сликa „Идентитети” Маје Тодић. Скуп је у име организатора Косовскометохијског одбора Матице српске, Фондације „Симонида” и Српског народног позоришта поздравио проф. др Зоран Ђерић, управник pозоришта. О изложби је говорио књижевник Жарко Миленковић и рекао је: „Манастири на Косову и Метохији су важни и треба их неговати али све је то ништа ако тамо нема стварајућих људи, ако тамо не живи неки сликар који слика и уграђује се у ту сакралну енергију коју пружа Грачаница“. Изложбу је отворио мр Данило Вуксановић и рекао је: „Маја Тодић насловом изложбе Идентитети заправо поставља питање идентитета савремене слике. Осим идеолошких, културолошких и националних аспеката, Маја Тодић потврђује да је могуће на основама српског културног наслеђа изградити сопствени и особени ликовни израз. Питање идентитета тако постаје развој погледа на прошлост у призми савременог тренутка. Пиктуралне трансформације посне фактуре косовскометохијских храмова пренете су на платна Маје Тодић. На њима се све преокренуло, и урезана молитвa, архијерејска одежда и ћирилично слово, као симболи нашег трајања, упркос свему”. Уметница Маја Тодић је истакла: „Нема лепшег осећаја него остварити се и градити своје дело тамо где припадаш и где су ти корени. Једино тако и твоје стваралаштво може да добије пуноћу јер црпи идеје са чистог извора”. Изложба је премијерно приказана у Грачаници поводом јубилеја манастира и Нови Сад je право место после Грачанице да се изложба прикаже публици, сматра уметница.

Изложба се може погледати у Фоајеу Српског народног позоришта до 27. октобра 2023. године.

У среду, 27. септембра 2023. године, у Свечаној сали Матице српске одржано је предавање доц. др Иване Иванић „Јеромонах Макарије и Влашка: српско-румунске везе у позном средњем веку“. Предавање је одржано у оквиру делатности Омладинског одбора Матице српске. Присутне су поздравили доц. др Јелена Марићевић Балаћ, председник Омладинског одбора и мср Милена Кулић, члан Омладинског одбора и стручни сарадник Одељења за књижевност и језик.

Доц. др Ивана Иванић скренула је пажњу на неопходност подробнијег изучавања значаја и распрострањености културних веза Срба и Румуна у средњем веку и изнела део својих истраживања. У контексту српско-румунских веза у позном средњем веку, поред ктиторства, архитектуре и црквене уметности, штампарство заслужује посебну пажњу. Захваљујући и српским и румунским штампарима, као и њиховим заштитницима и меценама у румунским војводствима, оно је постало значајан чинилац у историји културних и духовних веза два народа. Око биографских података јеромонаха Макарија, чија делатност је кључна најпре за јужнословенско ћирилско, потом за влашко штампарство, постоје различита становишта и у српској и у румунској науци. Основно питање тиче се његовог идентитета, односно, да ли је реч о истом Макарију, за шта постоје аргументовани докази у науци, или о две различите личности са истим монашким именом.

Предавање је снимљено и може се погледати у видео-архиви сајта Матице српске.

У недељу и понедељак, 24, и 25. септембра 2023. године, др Јелена Веселинов, управник послова Матице српске, и мр Драган Тубић, стручни сарадник на пословима у Лексикографском одељењу, били су у посети Савезу Срба у Румунији, кровној организацији нашег народа у овој суседној држави. Том приликом домаћин Матичиној делегацији у Темишвару био је др Саша Јашин, директор издавачке делатности Савеза Срба у Румунији, а у Араду Дарко Воштинар, потпредседник Савеза Срба за Арадску жупанију. Двоје представника Матице српске учествовало је 25. септембра на научном скупу посвећеном Сави Поповићу Текелији и знаменитим Србима из Поморишја. Скуп је одржан у новом седиштву Савеза Срба у Румуније где се сада налазе Месна организација Савеза Срба у Араду, Српски културни центар, Музеј „Сава Текелија“ и Библиотека „Еустахија Арсић“. Научни скуп је организован у оквиру 23. по реду манифестације „Дани културе Срба у Араду“. Поред још четворо угледних научних радника из Румуније, своје радове представили су и др Снежана Мишић, музејски саветник Галерије Матице српске и проф. др Владан Гавриловић са Одсека за историју новосадског Филозофског факултета. Модератори скупа били су Дејан Попов и Зоран Марков. Приказани радови биће објављени у новом броју публикације „Арад кроз време“.

Објављен је септембарски број „Летописа Матице српске” (год. 199, књ. 512, св. 3) у којем су у сталној рубрици „Поезија и Проза” објављени прилози: Власте Младеновића, Милице Јефтимијевић Лилић, Славице Гароња, Драгице Стојановић, Небојше Лапчевића, Томаша Венцлове и Аленке Јенстерле Долежал. Рубрика „Есеји” доноси текстове Константина Ађанина „Димензилов приступ миту”, Марије Терзић о фантомским подобама у драми „Хамлет” Вилијама Шекспира и роману „Дервиш и смрт” Меше Селимовића, те размишљања Богољуба Шијаковића о српској философији. Теме рубрике „Сведочанства” су истраживања Марка Недића о савременој српској прози, текст Данка Перића о Сави Мркаљу, те размишљања о академском шарлатанству из пера Зорана Милутиновића. Стална рубрика „Критика” прати актуелну књижевну продукцију, а у овом броју текстове потписују: Горана Раичевић, Душан Иванић, Јован Пејчић, Немања Каровић, Емилија Поповић и Павле Зељић. У рубрици „Из света” Предраг Шапоња прати актуелна дешавања на светској књижевној и културној сцени.

Часопис је доступан и у електронској форми и може се преузети са линка

Матица српска и Војвођански огранак Академије медицинских наука Српског лекарског друштва, поводом Светског дана безбедности пацијената, организовали су два предавања која су одржана у четвртак, 21. септембра 2023. године, у Матици српској. Предавања представљају прву заједничку активност на основу потписаног протокола о сарадњи између Матице српске и Војвођанског огранка Академије медицинских наука Српског лекарског друштва. Током године биће организовани бројни догађаји у циљу промовисања здравог стила живота и превенције здравља.

Прво предавање „Актуелности у прехоспиталној ургентној медицини” одржао је проф. др Велибор Васовић (Катедра за фармакологију и токсикологију, Медицински факултет, Универзитет у Новом Саду). Предавање проф. др Васовића истакло је значај правовременог реаговања у хитним случајевима, као и које процедуре треба применити од стране грађанства у случајима који захтевају хитну помоћ и њихов утицај у даљем збрињавању и лечењу особе.

Друго предавање „Прехоспитално збрињавање повређених у масовној несрећи” одржала је асист. др сци мед Радојка Јокшић-Мазињанин (Катедра за ургентну медицину, Медицинси факултет, Универзитет у Новом Саду и Завод за хитну медицинску помоћ Нови Сад). Асист. др сци мед Јокшић-Мазињанин представила је савремене технике и технологије које постоје у свету у циљу брзог деловања на лицу места масовних несрећа, и указала на неопходност координације различитих система хитне помоћи у циљу пружања брзе и ефикасне помоћи.

Наредно предавање у Матици српској, у сарадњи са Војвођанским огранком Академије медицинских наука Српског лекарског друштва, планирано је за 2. новембар 2023. године у 18 часова.

Програм је снимљен и може се погледати у видео-архиви сајта Матице српске.