У оквиру Одељења за књижевност и језик, објављена је књига „Антички мотиви у новијој српској књижевности: песма, драма, превод“ Гордана Маричића. Рукопис књиге „Антички мотиви у новијој српској књижевности“ Гордана Маричића избор је његових радова из области рецепције класичне антике у српској књижевности, публикованих у претходне две деценије. На више од стотину страница, колико рукопис књиге садржи, Маричић је сабрао шеснаест својих текстова различитог формата (студије, реферати, чланци) које је тематско-проблемски разврстао у три целине: „Песници“, „Драмски писци“ и „Преводиоци“. То су, иначе области, којима се Маричић у своме научном и стручном раду највише и најуспешније бавио – љубавна лирика, драмска књижевност и превођење дела из ове две литерарне области.

У првој, најопсежнијој целини свога рукописа „Антички мотиви у новијој српској књижевности Маричић разматра различите контактне везе између српске лирике од Војислава Илића, Милана Ракића и Симе Пандуровића до Велимира Лукића и Јована Христића са античким, махом римским лиричарима (Катул, Проперције, Марцијал). Ово чини углавном на плану мотива који су, било као упечатљиви утисци из античке лектире, било као стални топоси античког порекла, ушли у поетску дикцију и имагинацију српског песника, најчешће не само као пука адопција, већ као умесна адаптација. У другој целини рукописа „Антички мотиви у новијој српској књижевности“ у фокусу је област античке и српске књижевности која је предмет ауторове најинтензивније пажње у досадашњој научној каријери. Са сигурношћу искусног зналца Маричић детектује бројне повезнице српских драмских писаца Јована Христића и Велимира Лукића са наслеђем античке драме, директним или индиректним путем (преко модерних драмских писаца надахнутим античком драмом). Маричић притом понекад (у случају Лукићевих драма) даје своје компаративне налазе уз одговарајућу историјску контекстуализацију. Трећа целина рукописа књиге „Антички мотиви у новијој српској књижевности“ посвећена је важној, а у истраживањима недовољно присутној области рецепције античке књижевности, а то су преводи са класичних језика. Маричић, са богатим искуством преводиоца са класичних и других језика, на одабраним примерима који су међу најизазовнијим за превођење (Хомер, Катул, Хорације) показује све проблеме који преводиоци морају да реше и како су српски преводиоци, како старије тако и млађе генерације, почев од Стерије и легендарног Милоша Ђурића па до самога Маричића, те проблеме решавали са већом или мањом успешношћу. У целини гледано рукопис књиге „Антички мотиви у новијој српској књижевности“ Гордана Маричића доноси доста вредног материјала и доста добрих увида датих на потребној научној и стручној висини.

Рецензенти књиге су проф. др Ненад Ристовић, проф. др Јелена Пилиповић и проф. др Ифигенија Радуловић. Штампање ове књиге финансирало је Министарство културе Републике Србије.

У уторак, 20. децембра 2022. године, одржана је свечаност доделе награде „Бескрајни плави круг“ за 2021/2022. годину. Овогодишњи добитник награде је Горан Петровић за роман „Иконостас“ (Лагуна, Београд 2022). Награду је уручио генерални секретар Матице српске др Милан Мицић, а о награђеној књизи је говорила чланица Жирија доц. др Јелена Марићевић Балаћ. Програм је водила др Исидора Поповић.

Жири је радио у саставу: проф. др Младен Шукало (председник Жирија), проф. др Небојша Лазић, доц. др Јелена Марићевић Балаћ, доц. др Мина Ђурић и доц. др Горан Радоњић.

Горан Петровић објавио је 2022. године два романа, „Иконостас“ и „Папир“, који ће уз потоње чинити “Роман делту, збирно узевши и засебно по књигама”, како се наводи на почетку романа „Иконостас свег познатог света“. Жири се определио да награду додели управо „Иконостасу“, будући да, поред несумњивих књижевних квалитета, успоставља профињен дијалог са опусом Милоша Црњанског. Пошто су, наиме, тема сеоба и њена специфична симболика кључни топоси Црњансковљевог опуса, код Горана Петровића селе се иконе, па се тако стиче утисак да се успоставља чврста семантичка веза између српског народа и икона. У причи „Икона која кија” Милорада Павића каже се да место оног који се сели никада не остаје празно, што у датом контексту Петровићевог романа значи да је српски народ и даље, макар симболички присутан, кроз културне, материјалне и нематеријалне тековине, на оним местима које је у различитим историјским околностима морао да напусти. Можда је то један од разлога због којих се писац определио да радњу романа смести у 15. век, за време владавине деспота Стефана Лазаревића, и да обликује упечатљив лик прозорљивог Довоље, који има дар да види више и шире у односу на обичне људе. Горан Петровић је, поетички и стилски гледано, убедљив и препознатљив. Поглавља су пажљиво структурисана и свако отпочиње готово гномском поентом, која функционише као „соко“ испред Бокачове новеле и изазива интерпретативну пажњу. Суверено приповедање, богата имагинација и креирање аутентичног романескног света потврђују да „Иконостас“ завређује читалачку пажњу у најширем смислу.

Свечаност је снимљена и може се погледати у видео-архиви Матице српске. Програм је омогућио Покрајински секретаријат за културу, јавно информисање и односе с верским заједницама.

У четвртак, 15. децембра 2022. године, у Матици српској одржано је осмо предавање пројекта „Српски народ: историја и култура” у оквиру циклуса предавања „Српски народ у Банату”.
Предавање „Банат између два светска рата – политика, друштво и привреда” одржао је др Слободан Бјелица, професор Одсека за историју, Филозофског факултета у Новом Саду.
Проф. др Бјелица осврнуо се на период између два светска рата који је представљао прекретницу у историји Баната, време прилагођавања новооствареним државно-правним променама. Међуратни период био је доба преображења Баната у демографским, културолошким, економским и политичким погледима.
Партнери и сарадници пројекта су: Град Зрењанин, Град Кикинда, Општина Нова Црња, Општина Житиште.
Предавања у оквиру овог циклуса биће настављена и током наредне 2023. године из области историје уметности, књижевности и права.
Програм је снимљен и може се погледати у видео-архиви сајта Матице српске.

У петак, 16. децембра 2022. године, у Свечаној сали Матице српске одржан је научни скуп „Један век Дејана Медаковића“, поводом обележавања стогодишњице од рођења Дејана Медаковића. Поздравне речи су одржали проф. др Драган Станић, председник Матице српске и проф. др Владимир Симић, члан Организационог одбора скупа и секретар Одељења за ликовне уметности Матице српске. Текст академика Василија Крестића „Стваралачка ватра Дејана Медаковића“ прочитала је мср Милена Кулић, стручни сарадник Одељења за књижевност и језик. Скупу је присуствовао господин Павле Медаковић, син академика Дејана Медаковића, са својом породицом.

Радни део скупа организован је у три сесије. Своја истраживања изложили су проф. др емеритус Душан Иванић, проф. др Нада Савковић, проф. др Драган Дамјановић, господин Коста Вуковић, проф. др Јелена Тодоровић, проф. др Александра Кучековић, др Михаило Поповић, Иван Негришорац, др Тијана Палковљевић Бугарски, проф. др Александар Кадијевић, проф. др Бранко Бешлин, проф. др Игор Борозан, др Александра Человски, др Мирослав Лазић, ма Сања Кипроски, проф. др Горана Раичевић, мср Растко Лончар, Мирко Демић, проф. др Ђорђе Ђурић, мср Владимир Крстић, др Зоја Бојић, др Софија Божић и мср Мирослав Јовановић.

На научном скупу присутни су имали прилику да погледају портрет Дејана Медаковића који је направио Данило Вуксановић. Реализацију научног скупа омогућио је Покрајински секретаријат за културу, јавно информисање и односе с верским заједницама. Цео програм је снимљен и може се погледати у видео-архиви Матице српске.

Објављен је децембарски број „Летописа Матице српске” (год. 198, књ. 510, св. 6) у којем су у сталној рубрици „Поезија и Проза” објављени прилози: Гојка Ђога, Рајка Лукача, Милана Тодорова, Мирјане Ковачевић, Драгице Ужареве, Марјана Урекара и Александра Чанцева. Рубрика „Есеји” доноси текстове Дејана Милорадова о једном занимљивом херпетониму, Весне Тријић о Бранку Ћопићу и Милане Гајовић о приповеци „Кула” Иве Андрића. Теме рубрике „Сведочанства” су Вук Ст. Караџић кроз текст Јована Делића, роман „Петља” Дејана Алексића о којем пише Бошко Томашевић, као и преведени текст Марине Хакимове Гацемајер: „Шта те брига за оне који су мртви”. Рубрика „Поводи” кроз текст Ивана Негришорца говори о Александру Петрову. Рубрика „Разговор” посвећена је Дмитрију В. Шостаковичу, а разговор су са руског превеле Богданка Живановић и Луна Градиншћак. Стална рубрика „Критика” прати актуелну књижевну продукцију, а у овом броју текстове потписују: Љиљана Пешикан-Љуштановић, Милица Софинкић, Александар Б. Лаковић, Николина Каштеровић, Сања Перић, Марија Јефтимијевић Михајловић и Ленка Настасић. У рубрици „Из света” Предраг Шапоња прати актуелна дешавања на светској књижевној и културној сцени.

Часопис је доступан и у електронској форми и може се преузети са линка

У четвртак, 15. децембра 2022. године, одржана је промоција књиге Петра Пијановића „Српска култура у XVIII и XIX веку“ Петра Пијановића у малој сали Коларчеве задужбине. О књизи су говорили др Марко Недић, проф. др Слободан Антонић, проф. др Зорана Опачић, господин Владан Вукосављевић и аутор.

Књига је резултат истраживања, односно ауторовог рада на истоименом пројекту који је реализован у Матици српској од 2016. до 2020. године. Ова студија долази после три књиге истог аутора које су плод истраживања у оквиру пројекта „Културолошке књижевне теорије и српска књижевна критика“ Института за књижевност и уметност из Београда. Књиге тематски представљају две различите области – стару српску културу, од њених почетака до првих деценија XVIII века, и прву половину XX столећа. У том културноисторијском низу недостајала је студија која би периодизацијски и проблемски обухватила српску културу новога доба и та студија је сада пред читаоцима. Све четири књиге заједно чине један покушај да се српска култура целовито сагледа у њеном континуитету од најранијих трагова до средине минулог века.

Рукописом „Српска култура у XVIII и XIX веку“ Петар Пијановић је описао лук српске културе и народа од балканских до панонских лутања до стварања велике културе, са својим културним круговима и националним институцијама. Ова књига даје читав низ чињеница у новом контексту и открива смисао њиховог продуженог деловања. Врхови наше културе у 18. и 19. веку дати су научно прецизно, али у њих је, са мером, уграђен и понос због припадања и служења култури о којој пише.

У четвртак, 15. децембра 2022. године, у Свечаној сали Матице српске представљен је пројекат „Жанровска укрштања српске и англофоне књижевности: Преводна рецепција и књижевнотеоријска интерпретација“. Промовисан је зборник радова који је настао као резултат рада на пројекту Матице српске, који је почео с радом пре безмало једне деценије, под руководством проф. др Владиславе Гордић Петковић и проф. др Зорана Пауновића, дописног члана САНУ. Присутне је поздравила проф. др Исидора Бјелаковић, секретар Одељења за књижевност и језик, а о зборнику радова говорили су проф. др Владислава Гордић Петковић и др Наташа Гојковић.

У овом зборнику који је произашао из пројекатских истраживања заступљени су аутори са Филозофског факултета у Новом Саду, Педагошког факултета у Сомбору, Филозофског факултета Универзитета у Приштини са привременим седиштем у Косовској Митровици и Филозофско-уметничког факултета у Крагујевцу, а објављени су и радови студената мастерских и докторских студија Филозофског факултета у Новом Саду, који тек почињу да се баве истраживачким радом у сфери компаративне књижевности. Зборник су уредили проф. др Владислава Гордић Петковић и проф. др Зоран Пауновић, дописни члан САНУ. Од средњег века и Шекспировог позоришног костима до црне британске прозе, од адолесцентске књижевности до футуристике и фантастике, трећи зборник „Жанровска укрштања“ покушао је да обједини најуочљивије специфичности на пољу дијалога и преплитања српског књижевног стваралаштва и англофоне литературе. Зборник је доступан и у електронској форми на сајту Матице српске.

Цео програм је снимљен и може се погледати у видео-архиви сајта Матице српске.

У среду, 7. децембра 2022. године, одржан је научни скуп „Јаков Игњатовић и његово доба“ у Свечаној сали градске управе у Сентандреји. Након скупа у Матици српској, овај међународни скуп био је посвећен обележавању 200. годишњице од рођења Јакова Игњатовића. Научни скуп су отворили господин Пера Ластић, директор Српског института из Будимпеште, проф. др Драган Станић, председник Матице српске и господин Жолт Филеп, градоначелник Сентандреје. У програму скупа били су истраживачи: Душан Иванић, Горан Максимовић, Миклош Темери, Душан Ј. Љубоја, Зорица Хаџић, Драгана Вукићевић, Ференц Немет, Илона Пустаи, Борис Стојковски, Калман Арпад Ковач, Кристиан Јерић, Ненад Нинковић, Горан Васин, Золтан Бада, Никола Ластић, Каталин Терек, Маријета Вујичић, Роланд Орчик, Снежана Милосављевић Милић.

У оквиру пратећих програма научног скупа, отворена је двојезична изложба „Јаков Игњатовић, зачетник српског реализма, писац Сентандреје, поборник српско-мађарског пријатељства“, одржан је музичко-литерарни програм „Трагом и речју Јаше Сентандрејца“ и књижевни сусрет посвећен Јакову Игњатовићу. У књижевном сусрету учествовали су и представници Матице српске Иван Негришорац, Гордана Ђилас, Мирослав Алексић и Милан Мицић. Након програма, учесници су положили венац код спомен плоче и бисте Јакова Игњатовића и присуствовали откривању натписа са називом улице Јакова Игњатовића на српском језику.

Организатори скупа били су Српски институт из Будимпеште и Матица српска.

У уторак, 13. децембра 2022. године у 19 часова, у свечаној сали Матице српске приказан је дугометражни документарни филм о др Јовану Рашковићу и Србима у Српској Крајини и Хрватској под насловом „Међ’ народом и међ’ сном“. Продуцент је Удружење „Отаџбински покрет“ чији су чланови и аутори филма. Копродуцент је Удружење „Покретне слике“, а режисер Никола Лоренцин. Пре пројекције поздравне речи упутили су проф. др Драган Станић, председник Матице српске и господин Драгомир Лалић, председник „Отаџбинског покрета“. Професор Станић је истакао да је др Јован Рашковић био традиционално утемељени мудрац, а ништа мање и угледни лекар и психијатар. Рашковић је у једном тренутку био кључна политичка личност међу Србима у Хрватској делујући као народни трибун, учитељ и духовни вођа. Професор Станић је указао на специфичност мисли Јована Рашковића коју је означио као меку и нежну, али тврдога типа. Та мисао разуме и прихвата ближњега, али је чврсто утемељена у колективном, културном, етничком и етичком бићу српскога народа. Господин Драгомир Лалић говорио је о настанку филма који је приказан, о улози Удружења „Отаџбински покрет“ у креативном процесу стварања филма, о помоћи породице Рапковић, сведочењима пријатеља и сарадника Јована Рапковића као и других истакнутих личности тога времена. Скренуо је пажњу и на многе значајне историјске догађаје којима је проткана животна прича о др Рашковићу.

Програм је снимљен и може се погледати у видео-архиви сајта Матице српске.

На иницијативу Одељења за књижевност и језик Матице српске и Филозофског факултета у Новом Саду, а под покровитељством Министарства просвете, науке и технолошког развоја Републике Србије, ове године је у НОКЦ „Вук Караџић“ у Тршићу други пут одржана Школа историје српског језика. Циљ школе је проширивање и продубљивање знања о генези и развоју српског народног и књижевног језика од прихватања писмености до краја XIX века. Ове године Школа је одржана од 4. до 11. децембра, а похађало ју је 22 полазника са државних универзитета у Београду, Новом Саду, Крагујевцу, Нишу, Никшићу, Новом Пазару, Источном Сарајеву и Бањој Луци.

Предавачи у Школи били су академик Јасмина Грковић-Мејџор, проф. др Јелица Стојановић, проф. др Александар Милановић, проф. др Ирена Цветковић Теофиловић, проф. др Виктор Савић, проф. др Владимир Поломац, проф. др Марина Курешевић, проф. др Исидора Бјелаковић, доц. др Јелена Стошић, доц. др Катарина Беговић, доц. др Јелена Газдић, асист. др Александра Цолић Јовановић и др Ана Мацановић.