Матица српска и Институт за европске студије, у среду 29. марта 2023. године у Матици српској, организовали су предавање „Мондијализација и метаморфозе хуманизма”. Предавач је била Шантал Делсол, француски филозоф и романописац. Госпођа Делсол основала је Истраживачки институт Хана Арент и предаје филозофију на Универзитету Париз-Ест.

Проф. др Драган Станић, председник Матице српске, поздравио је присутну публику, а госта предавача најавио је др Миша Ђурковић, директор Института за европске студије.

Госпођа Шантал истакла је да је главни тренд који се данас може запазити, са културолошке тачке гледишта, пропаст западњачке визије света, због претензија ка универзализму које су и у основи просветитељства и које су послужиле као изговор за колонизацију. Овај колапс западњачке снаге или таштине је још гори због тога што је и вековно хришћанство, које је чинило њен првобитни стуб, такође у својеврсној агонији. Оно што је сасвим извесно јесте да ће свака култура на свету повратити своју независност, мада ће свакако задржати и понешто што је попримила од Запада током периода његове доминације. Оног тренутка када је универзализам људских права престао да види себе као обећање и видео себе као програм, почело је његово одбацивање.

Програм је снимљен и може се погледати у видео-архиви сајта Матице српске.

„Synaxa” је научни часопис на чијим се страницама аутори труде да допринесу објашњењу (и разумевању) појава и процеса дугог трајања, структурног карактера и стратешке специфичне тежине. Часопис подржава и подстиче транс- или постдисциплинарни (проблемски), а не уски специјалистички приступ; те представља (Европи и) свету највиша достигнућа наше научне продукције из друштвених и хуманистичких наука, информише о врхунским дометима нашег уметничког стваралаштва и указује на специфичности нашег културног обрасца.

У новом двоброју (10/11 – 2022) налазе се преведени текстови из области друштвено-хуманистичких наука и уметности које потписују: Данило Баста, Часлав Оцић, Мирјана Благојевић, Игор Вуковић, као и приказ књиге „Тргови и урбанизација Србије крајем средњег и почетком новог века” (Божидар Жарковић, 2017) који је написао Ђорђе Ђекић. Посебан сегмент овог двоброја јесте блок о уметници Тијани Којић.

Уредништво је радило у следећем саставу: Часлав Оцић (главни уредник), Душан Рњак, Катарина Томашевић (чланови), Јована Трбојевић Јоцић (секретар Уредништва).

Преводилац: Ана Селић
Лектор: Ана Селић
Технички уредник: Вукица Туцаков
Дизајн корица: Атила Капитањи

Електронско издање првог броја можете погледати овде.

У оквиру Недеље Косова и Метохије у Матици српској, 21. марта 2023. године представљена је књига Милене Гостовић, „Косовски вилајет 1879–1900. Годишњи извештаји (Салнаме)”, која је објављена у издању Косовскометохијског одбора Матице српске.

Скуп је поздравила др Александра Новаков, секретар Косовскометохијског одбора Матице српске и рецензент књиге. „Објављивањем ове књиге добијен је увид у османску архивску грађу која је посебно важна за организацију просветног, верског, економског живота, али оно што је најважније и најосетљивије јесу подаци о верској и националној структури становништва на територији Косовског вилајета, односно на територији Старе Србије. Монографија Милене Гостовић представља важан историографски допринос историји Косова и Метохије. Аутори који се буду бавили историјом Косова и Метохије, али и делом и садашње Македоније, ову књигу не могу мимоићи. На неки начин, књига ће будућим истраживачима послужити као дело од којег се почиње, попут својеврсне енциклопедије за Косовски вилајет последњих деценија 19. века”, истакла је др Новаков. (даље…) →

„Темишварски зборник” је периодична публикација која је покренута 1991. године са циљем да се истражи и представи историја и култура српског народа у Румунији, као и да се осветли значај и утицај српско-румунске везе кроз време.

Ове године из штампе је изашао четрнаести број „Темишварског зборника” у којем су у сталној рубрици „Чланци” објављени прилози: Љиљане И. Пузовић, Марије Милинковић, Миодрага Ћурушкина, Зорана Маркова, Горана Николића Неузинског и Душана Ј. Попова. Рубрика „Прилози и грађа” доноси текстове Жарка Војновића, Божидара Панића, Душана Ј. Пoпова и Дејана Попова. Стална рубрика „Оцене и прикази” прати актуелну историјско-друштвену књижевну продукцију, а у овом броју текстове потписују: Стеван Бугарски, Дејан Јакшић, Драгољуб П. Бадрљица и Душан Ј. Попов. Рубрику „Сведочанства” Стеван Бугарски обогатио је прилогом „Српски Славјански”.

Уредништво је радило у саставу: господин Стеван Бугарски (главни уредник), академик Иван Алексејевич Чарота (Белорусија), проф. др Ђорђе Ђурић, др Бранка Кулић, др Весна Марјановић, др Душан Попов, проф. др Миља Радан.

Лектуру је радила Татјана Дринић Пивнички, а коректуру и регистре Владимир Николић. Белешке о ауторима написао је Бранислав Карановић, док је технички уредник била Вукица Туцаков.

Часопис је доступан и у електронској форми и може се преузети са линка.

У оквиру Недеље Косова и Метохије у Матици српској, у четвртак, 23. марта 2023. године, с благословом Његове светости патријарха српског господина Порфирија и Његовог преосвештенства епископа бачког др Иринеја, беседио је Његово преосвештенство епископ новобрдски и викар патријаха Српске православне цркве господин Иларион.

Скуп је поздравио проф. др Драган Станић, председник Матице српске. Захвалио се Преосвећеном епископу Илариону што је прихватио позив да беседи у Матици српској. Председник Станић је рекао: „Иако живимо у тешким и смутним временима која понекад личе на апокалиптичка, не треба да се плашимо ако верујемо у Господа Исуса Христа и Његов Други долазак. Он је поручио да човек и у најтежим временима треба да буде чврст и постојан и да ради само оно што Господ налаже да чинимо. Ако је Црњански рекао да смрти нема, а има сеобâ, ми можемо заједно са тим исказом његовим, који ћемо тумачити у хришћанском кључу, православном кључу, можемо исто да кажемо да страдања такође увек има, али има и спасењаˮ. (даље…) →

У оквиру Недеље Косова и Метохије у Матици српској у среду, 22. марта 2023. године, представљена је књига „Кључ од Косова” Бошка Сувајџића. Др Александра Новаков, секретар Косовскометохијског одбора програм је започела речима: „Зар је битно да ли сам с Метохије ил’ с Дорћола… ? Није битно, професор Бошко Сувајџић није с Метохије али је аутентичан Косовометохијац. Он брине бриге Срба с Косова, он тамо одлази кад год је у прилици, промишља и пише о Косову”. У поздравном говору председник Матице српске проф. др Драган Станић је истакао: „Сви смо на једном великом задатку и тај задатак припада и стручњацима али припада и сваком од нас ко на срцу носи Косово. А онај ко припада српској култури, а не осећа Косово као простор свој, простор који је заузео место и у њему самоме са његовим идентитетом, с њим културолошки нешто није у реду”.

Књигу су представили: проф. др Љиљана Пешикан Љуштановић, проф. др Валентина Питулић и др Бранко Златковић. Професорка Пешикан Љуштановић сматра да: „Прва целина Сувајџићеве књиге „Косово између историје и мита: епска легенда“– успоставља особени дијалог са Ненадом Љубинковићем и његовом књигом Од Косовске битке до косовске легенде (2018), дијалог обележен повезивањем широког научног захвата, истраживачке маште и, кад је о Сувајџићу реч, поетске визије. Посебно драгоценим у овом поглављу чини ми се сегмент о миту који се разматра као мит о оклеветеном витезу, мит о издајнику и „Косовски мит данас“, сагледан у низу непомирљивих противречја. Временом је синтагма „косовски мит“ постала драматичан политички сигнал за идеолошки стигматизоване представе о народу „архаичне свести“, о „племенској патријархалној заједници“, о „традиционалном друштву“, о прежицима паганске религије, о балканском менталитету, претцивилизацијском ступњу развоја друштвене заједнице. „Небеско царство духа“ коме се приволео Свети кнез Лазар преиначено је подсмешљиво у библијски сурогат „небеског народа“. (даље…) →

У петак, 24. марта 2023. године на дан 24. годишњице од НАТО бомбардовање Савезне Републике Југослвије а у оквиру Недеље Косова и Метохије у Матици српској, представљене су књиге проф. др Митре Рељић, Српска гробља на Косову и Метохији: уништена споменичка и језичка баштина и Идентитет и интегритет српског језика на Косову и Метохији.

Скуп је поздравио председник Матице српске проф. др Драган Станић. Пожелео je добродошлицу гостима са Косова и Метохије и прочитао своју песму „Кућа на гробљу”. О књигама су говорили мр Живојин Ракочевић и проф. др Бранислава Дилпарић. (даље…) →

Кључ Окружно VIIA програм
Кључ Окружно VIIB програм
Кључ Окружно VIIIA програм
Кључ Окружно VIIIB програм

Предавањем Усмено књижевно благо Косова и Метохије започела је Недеља Косова и Метохије у Матици српској. Поздравну реч упутио је генерални секретар Матице српске др Милан Мицић. Програм је водила и нешто више о Косовскометохијском одбору и о Недељи Косова и Метохије говорила је др Александра Новаков, секретар Одбора.

Проф. др Валентина Питулић је говорила о теренским записима народних умотворина са Косова и Метохије. Теренски записи народних умотворина са Косова и Метохије који су обављени после бомбардовања Савезне Републике Југославије 1999. године и егзодуса једног дела Срба са вековних огњишта представљају доказ вековног трајања етнопсихолошке заједнице која је, упркос тешким искушењима, успела да очува свој идентитет. Усмено наслеђе Срба са ове територије представља непроцењиво благо које сведочи о дугом трајању. У записима у последњих двадесет година овог века сачувани су готово сви облици обредно-обичајне праксе који су вековима били чувари идентитета. Теренско истраживање обављено је на целој територији Косова и Метохије, тамо где је остао српски живаљ који је, чувајући своје традиционално усмено наслеђе, успео да опстане у тешким условима после доласка међународних мировних снага. Богатство записа у којима доминирају архаични симболи, синкретизам, остаци многобожачког веровања који су временом христијанизовани, слојевитост усменог текста и мелодије, указују на комплексност записа. Они сведоче о дугом трајању етнопсихолошке заједнице која, преко сложених облика обредно-обичајне праксе, одолева покушају затирања материјалне и нематеријалне баштине Срба са Косова и Метохије. Последњи теренски записи обичаја и усмене књижевности сведоци су истрајавања уметности речи као важног момента опстанка традиционалне културе управо тамо где прети опасност потпуног нестанка, под утицајем новонасталих друштвено-историјских (не)прилика.

Доц. др Марија Миљковић је говорила о Духовном сродство у традицијској култури Срба на Косову и Метохији (народне установе побратимства/посестримства и кумства). Миљковић је констатовала да се у сродничком систему свих словенских народа, поред крвног сродства, значајна пажња посвећује се и такозваним духовним/вештачким или ритуалним везама. Српска православна црква под духовним сродством подразумева кумство и усиновљење, али у традицијској култури Срба издвајају се још и побратимство/посестримство и сродство по млеку. На Косову и Метохији, духовно сродство, по значају које има, еквивалентно је сродству по крви. Савремени теренски записи о томе врло често показују да се веза склопљена посредством Бога или светитеља сматра чак значајнијом од везе која нам рођењем припада. Представила је истраживање о народним установама побратимства/посестримства и кумства у којем је учествовало двадесет саговорника са Косова и Метохије, углавном из руралних подручја. Однос духовних сродника изузетно је комплексан. Међу њима је, неписаним божанским законом, забрањено било какво вређање, а највећим грехом сматра се телесно општење. У супротном, свако кршење табуа духовног сродства сматра се тешком повредом етичких начела те су последице по прекршиоца, а врло често и неког његовог потомка, неминовне. Говорила је и о разлозима и начинима склапања духовног сродства где до изражаја долази фрагментарна очуваност обредно-обичајне праксе, изутно важне, према мишљењу саговорника, становницима ових простора.

Мср асс. Маријана Стојковић је говорила о Белим покладама и Лазарицама у Сиринићкој жупи. Подсетила је да на Косову и Метохији, подно Шар-планине налази се Сиринићка жупа, поднебље на коме народна традиција и данас живи истим виталитетом као у прошлости а њени мештани су још увек истрајни да ту традицију и данас баштине и негују. Управо је из тога разлога тема овог излагања било живо усмено књижевно наслеђе карактеристично за поменуто поднебље, из чије су разноликости издвојена два специфична празника са богатом обредно-обичајном праксом, Беле покладе или такозвана Прочка и Лазарица, зимски и пролећни обреди. У готово неизмењеном облику, обредно-обичајна пракса о поменутим празницима и данас функционише, чиме је постала саставни део културне и уметничке баштине Сиринићке жупе и бедем очувања и опстанка народа тих простора.

Отворена је изложба Избор радова са ликовне колоније акварела „Газиводе“ 2005–2020. Нешто више о Колонији „Газиводе“ рекла је Андријана Живановић, директорка Дома културе „Стари Колашин“. „Радује ме чињеница да сам поново у нашој Матици српској сада на отварању изложбе са Ликовне колоније акварела ,,Газиводе“ коју Дом културе ,,Стари Колашин“ већ 19 година успешно организује у сарадњи са Покрајинским културним центром Приштина са седиштем у Лепосавићу“, рекла је госпођа Живановић. Констатовала је да се значај Ликовне колоније акварела ,,Газиводе“ огледа у посебности места и времена у ком се дешава, околности у којима настају радови, а то је другачија врста неизвесности живота и трајања, али пре свега у неговању и очувању акварелског израза који нас задивљује својом лепотом и необичношћу, захваљујући изузетним ствараоцима који снагом свог духа проширују и наше видике.

Изложбу је отворио мр Данило Вуксановић, заменик управника Галерије Матице српске. Отварајући изложбу Вуксановић је поред осталог рекао: „Више је него симболично да ови радови долазе са једног вештачког језера испод кога се налази обиље нашег културног наслеђа о коме се слабо зна“. Колоније које се одржавају на Косову и Метохији су веома важне јер то визуелно присуство, може бити оно захваљајући чему ћемо се сачувати, окренути сами себи и оном што је наш идентитет.

У уметничком делу програм учествовала је Даница Ђукић, отпевавши две песме „Густа ми магла паднала“ и „Мој голубе“. Догађај је снимљен и може се погледати у видео архиви Матице српске.