У четвртак, 16. фебруара 2023. године, у Матици српској, поводом обележавања 197. годишњице од оснивања Матице српске, одржана је традиционална Свечана седница. Након интонирања „Свечане песме Матице српске“, коју су написали Раша Попов и Душан Михалек, у извођењу Новосадског камерног хора (диригент доц. мр Божидар Црњански), у одсуству председника Матице српске проф. др Драгана Станића због болести, Свечану седницу Матице српске отворио је проф. др Срђан Шљукић, потпредседник Матице српске. Генерални секретар Матице српске др Милан Мицић је, потом, позвао присутне да минутом ћутања одају пошту члановима, сарадницима и добротворима Матице српске који су преминули између две Свечане седнице. Потпредседник Матице српске проф. др Срђан Шљукић присутнима је поднео извештај о активностима и раду Матице српске, подсетивши на значајне публикације и пројекте који су реализовани у претходној години.

Беседу „Уметност и пропаганда: кнез Михаило Обреновић и његово доба“, посвећену двестогодишњици рођења кнеза Михаила Обреновића“, одржао је проф. др Игор Борозан. Након беседе, мср Јелена Веселинов, управник послова Матице српске, прочитала је Уредбу о „Змајевој награди“ и тиме је отворила део Свечане седнице који је посвећен овој престижној награди Матице српске, која се традиционално додељује најбољој поетској збирци објављеној протекле године. Селимир Радуловић је прочитао одлуку Жирија да „Змајеву награду“ за 2022. годину додели Миодрагу Раичевићу за књигу песама „О стварима које је Хомер пропустио“ у издању Граматика. О награђеној књизи поезије говорио је проф. др Јован Делић, дописни члан САНУ. Добитник „Змајеве награде“ Миодраг Раичевић обратио се присутнима, а стихове награђене књиге говорио је драмски уметник Југослав Крајнов.

Својим присуством свечаност су увеличали представници градске власти, многе уважене личности из културног и научног живота, чланови, добротвори и пријатељи Матице српске. Цео програм је снимљен и може се погледати у видео-архиви сајта Матице српске.

У четвртак, 9. фебруара 2023. године, на Педагошком факултету у Сомбору одржана је промоција издања насталих у оквиру пројекта „Жанровска укрштања српске и англофоне књижевности: преводна рецепција и књижевнотеоријска интерпретација“, који се већ пуну деценију реализује под окриљем Матице српске. Представљена су три зборника научних радова и студија „Сер Гавејн и Зелени витез: превод, тумачења и значења“.
Проф. др Владислава Гордић Петковић говорила је о руковођењу пројектом и уређивању зборника радова у којима су представљена истраживања чланова пројекта и спољних сарадника са универзитета у Новом Саду, Нишу, Крагујевцу и Косовској Митровици. Аутор студије „Сер Гавејн и Зелени витез: превод, тумачења и значења“ проф. др Младен Јаковљевић представио је први српски превод у стиху витешког романа који је једно од најзначајнијих остварења енглеске средњовековне књижевности. О радовима из зборника „Жанровска укрштања српске и англофоне књижевости 3“ говорила је проф. др Сања Голијанин Елез, продеканка за наставу и докторске студије Педагошког факултета у Сомбору, истакавши да се „драматизација и жанра и израза, као и дијалога жанровских преплитања, исказује као залог кохерентности овог зборника и многострукости истраживачких путоказа“. На промоцији је учествовала и стална сарадница пројекта др Наташа Гојковић са Педагошког факултета у Сомбору.

Из штапе је изашао научни часопис Зборник Матице српске за ликовне уметности број 50.

Током 2022. године Уредништво Зборника Матице српске за ликовне уметности, радило је у следећем саставу:
ВЛАДИМИР СИМИЋ, главни и одговорни уредник (Универзитет у Београду – Филозофски факултет), МИОДРАГ МАРКОВИЋ (Универзитет у Београду – Филозофски факултет), БРАНИСЛАВ ТОДИЋ (Универзитет у Београду – Филозофски факултет), АЛЕКСАНДАР КАДИЈЕВИЋ (Универзитет у Београду – Филозофски факултет), ИДИЈА МЕРЕНИК (Универзитет у Београду – Филозофски факултет)
ИГОР БОРОЗАН (Универзитет у Београду – Филозофски факултет), ДАНИЦА ПОПОВИЋ (Балканолошки институт САНУ), ДРАГАН ДАМЈАНОВИЋ (Универзитет у Загребу – Филозофски факултет), ALINA PAYNE (Harvard University, USA), TÜLAY ARTAN (Sabancı University, Istanbul), ANA ШВЕРКО (Институт за повијест умјетности, Сплит), ИВАН ДРПИЋ (University of Pennsylvania, USA), BISSERA PENTCHEVA (Stanford University, USA), FRIEDRICH POLLEROß (University of Vienna), IVÁN SZÁNTÓ (Eötvös Loránd University, Budapest)

Садржај свеске бр. 50 чине: чланци, расправе, прилози (22 рада) и прикази (7 радова), уредничко обраћање на српском и енглеском језику, Именски регистар, Географски региста, списак рецензената и Упутство за ауторе.

У рубрици ЧЛАНЦИ, РАСПРАВЕ, ПРИЛОЗИ објављени су радови Олге з. Шпехар, Бранке Ч. Вранешевић, У рубрици ЧЛАНЦИ, РАСПРАВЕ, ПРИЛОЗИ објављени су радови Олге З. Шпехар, Бранке Ч. Вранешевић, Кристине Ж. Милорадовић, Огњена Љ. Тутића, Данице Б. Комненовић, Зорана Д. Ракића, Мирослава А. Лазића, Даниеле Д. Королије Црквењaков, Косте С. Вуковића, Александре С. Человски, Бранислава Н. Тодића, Жужане T. Корхец Пап, Јелене А. Тодоровић, Саше М. Брајовић и Татјане M. Копривице, Лидије A. Мереник, Олге Д. Жакић, Јоване M. Николић, Анђеле М. Дукић, Игора Б. Борозана, Марије Р. Радисавчевић, Зорана Љ. Ерића и Јасмине Ђ. Чубрило.

У рубрици ПРИКАЗИ објављени су радови Игора Б. Борозана, Станиславе М. Јовановић Миндић, Снежане В. Мишић, Сање Д. Кипроски, Александра Ђ. Кадијевића, Андреја М. Вујновића и Љубице М. Вујовић

Комплетан PDF свих Зборника налази се овде, и у Репозиторијуму Народне библиотеке Србије.

У оквиру Музичких вечери Матице српске, у Свечаној сали, 9. фебруара 2023. године, приређен је концерт под називом „Из врта пој“. Наступио је Duo Allegria, којег чине флаутисткиња Стана Крстајић и виолинисткиња Дуња Каламир. На концерту су изведене композиције српских аутора писане за овај дуо: Дејана Деспића (писано за Дуњу), Душана Богдановића (премијерно изведено), Владимира Тошића, Драгане Јовановић, Милана Михајловића (премијерно изведено), Aне Крстајић, Милоша Раичковића (премијерно изведено) и Драгољуба Драгана Илића (премијерно изведено).

Осим присутних, директан пренос програма, публика је могла да прати и на YouTube каналу Матице српске.

У петак, 10. фебруара, у Свечаној сали Матице српске одржано је представљање књиге Зденке Валент Белић „Слика Срба у словачкој књижевности“, која је објављена у суиздаваштву Матице српске и Архива Војводине. Поздравну реч одржао је проф. др Драган Станић. О књизи су говорили и доц. др Михал Бабјак, др Небојша Кузмановић, директор Архива Војводине и ауторка.

Књига је превод дисертације са пуним називом „Имаголошки подстицаји за савремену књижевну естетику. Слика Срба у словачкој књижевности“ у оквиру докторских студија на Катедри естетике Филозофског факултета Универзитета Коменски у Братислави, под менторством проф. др Михала Бабјака. Предмет проучавања у овој књизи су слика Срба и српски мотиви у словачким књижевним делима као одраз словачких представа о колективним, „типичним“ особинама српског народа и српске културе. Рецензенти књиге су проф. др Мирослав Дудок и проф. др Михал Харпањ.

Истраживање је обухватило преглед дела која припадају словачкој књижевности од најстаријих путописних дневника из 16. века до савремене књижевности 21. века. Између ова два блиска народа постоје вишевековне везе и утицаји, а „у неким периодима српски мотиви у словачкој књижевности заузимали су кључно место, пре свега у време конституисања словачког народа“.

Штампање ове књиге омогућили су Министарство просвете, науке и технолошког развоја Републике Србије и Покрајински секретаријат за културу, јавно информисање и односе са верским заједницама. Представљање књиге је снимљено и може се погледати у видео-архиви сајта Матице српске.

Из штампе је изашао Зборник Матице српске за славистику, св. 102 за 2022. годину. У овом броју објављено је 36 текстова у рубрикама „Студије и расправе“, „Прилози и грађа“, „Прикази“, „Хроника“. Сарадници у овој свесци Зборника Матице српске за славистику су др Наталија Билић, др Тихомир Брајовић, др Дмитриј Бреслер, др Јасмина Војводић, др Аркадиј Голденберг, др Јелена Гордејева, др Драгана Ђурић, др Оливера Жижовић, др Тамара Жужгина-Алахвердјан, др Ирина Зикова, др Корнелија Ичин, др Марина Јањић, мср Лана Јекнић, др Александра Корда Петровић, мср Марија Кувекаловић, др Јелена Кусовац, др Игор Лошчилов, др Игор Лошчилов, мср Глеб Маматов, мср Немања Марјановић, др Саша Марјановић, др Бранкица Марковић, Оксана Микитјук, мр Горан Милашин, мср Нада Милићевић, мср Весна Николић, мр Мерима Омерагић, др Михаил Павловец, др Александра Павловић, др Дмитриј Сичинава, Биљана Стикић, др Јелена Тиришкина, др Јелена Толстој, др Марина Уртминцева, др Андреј Устинов, др Андреј Фаустов, др Владимир Фешченко и др Ирена Шпадијер.

Зборник је доступан и у електронској форми и може се преузети са линка.

Из штампе је изашао Зборник Матице српске за класичне студије бр. 24 за 2022. годину. У рубрици „Студије и чланци“ своје радове објавили су Victor Castellani, Срђан Дамњановић, Горан Рујевић, Мирко Обрадовић, Снежана Ферјанчић, а у рубрици „Рецепција и наслеђе“ објавили су Kurt A. Raaflaub, Јован Попов, Мирјана Глигоријевић Максимовић. За „Преиспитивања“ писао је Милорад Стојић, а приказе књига објавили су Немања Вујчић и Александар Симић. Часопис уређује међународна редакција састављена од најистакнутијих научника код нас и у свету. Главни и одговорни уредник је проф. др Ксенија Марицки Гађански.

Зборник је доступан и у електронској форми и може се преузети са линка.

У оквиру рада Одељења за књижевност и језик Матице српске објављена је књига „Бука руске авангарде“ Корнелије Ичин. Ова књига нуди посве нов поглед на руску авангарду с почетка 20. века јер је посматра у контексту филозофских концепција и нових научних открића. У овој књизи се на нов начин разматра уметност футуриста (дијалог Хлебњикова с концепцијом државе Платонова, заум Кручониха и његов утицај на супрематизам Маљевича, конструктивистичка поезија Ивана Аксјонова и слике Александре Екстер), обериута (стваралаштво Хармса у контексту религиозних размишљања и Веденског у контексту космогонијских процеса), те сликара, који су сарађивали с футуристима (Маљевич, Филонов, Чекригин, Гончарова, Ларионов).

„Бука руске авангарде“ састоји се од радова које је проф. др Корнелија Ичин писала током десет година и објављивала у страној научној периодици на руском језику. Ови радови су имали велики одјек у научној средини, будући да је проф. др Корнелија Ичин велики и у свету познати зналац руске авангарде и руске књижевности 20. века у целини. „Бука руске авангарде“ на српском језику, несумњиво, јесте потребна књига не само за специјалисте за руску књижевност, него и за све које интересује руска авангардна поезија и ликовна уметност.

Рецензенти књиге су проф. др Игор Смирнов, проф. др Џон Боулт, проф. др Синити Мурата. Штампање ове књиге омогућило је Министарство културе Републике Србије и Покрајински секретаријат за високо образовање и научноистраживачку делатност.

Из штампе је изашао Зборник Матице српске за филологију и лингвистику бр. LXV–2 за 2022. годину. У рубрици „Чланци и расправе“ објављени су радови Орсата Лигориа, Миомира Абовића, Анђеле Васиљевић, Јелене Ајџановић, Наташе Милићевић, Тање Милићев, Марине Јуришић, Татјане Пауновић, Јелене Јосијевић, Александра Живановића. У рубрици „Хроника“ објављени су текстови Срете Танасића и Марте Бјелетић. У рубрици „Критике и прикази“ објављени су текстови Иване Безрукове, Александра Милановића, Александре Цолић Јовановић и Маје Марковић.

Зборник је доступан и у електронској форми и може се преузети са линка.

Фототипско издање, под насловом „Летопис Матице српске: Објављеније и Прва частица“, настало је у склопу послова на свечаном и радном обележавању 200-годишњице оснивања „Летописа Матице српске“, најстаријег књижевног часописа који континуирано излази од 1824. године. Приредио је и поговор написао Иван Негришорац. Први број овог часописа, под насловом „Сербска летопис“, појавио се октобра 1824. године, а носио је ознаку „за год. 1825. перва частица“, док је на немачком напомена била да је реч о српском месечнику за поменуту годину: „Serbische Monathschrift auf das Jahr 1825.“ Уредник ове публикације био је професор новосадске гимназије

Георгије Магарашевић, издавач је „књигопродавац новосадски“ Константин Каулиција, а штампана је у Будиму, у штампарији Краљевског универзитета пештанског, са јасно назначеном годином објављивања – 1824.

Објављивањем ових двеју публикација приређивач је изворним издањем, фототипски показао да је своје идеје о покретању часописа Георгије Магарашевић изводио са јасним замислима, плански, поступно и веома стрпљиво, те да је тај чин не само последица његове процене о томе шта недостаје српској култури тога доба него и његове процене о томе какве су околности у којима се може конструктивно деловати тако да се постигне несумњиво важан културни догађај.

„Сербска летопис“, од 1873. године назван „Летопис Матице српске“, постао је, како тврди приређивач Иван Негришорац, један од важних носилаца идеје о развојним контунуитетима српске књижевности и културе, па и веома изразити симбол воље српскога народа за трајањем, за ненарушивим процесом изградње сопственог културног идентитета, као и за динамичним, дијалошким односом према културама великих народа дугога трајања и несумњивих сфера утицаја. Таквог дијалошког односа кључни носиоци српског књижевног и културног обрасца нису се плашили и избегавали га, као што никада нису системски неговали некакве облике ксенофобије нити тежили културној самоизолацији. Због тога, и због многих других разлога, 20. децембра 2021. Комисији за сарадњу Републике Србије са УНЕСКО-ом изнесен је предлог да се „Летопис Матице српске“ уврсти у корпус културних добара под заштитом УНЕСКО-а.

Штампање ове публикације омогућили су предузеће ADECO и штампарија САЈНОС из Новог Сада.