У Матици српској, у понедељак 12. децембра 2022. године, представљен је зборник радова „Историја насеља општине Жабаљ” (књига I) објављен у оквиру Одељења Матице српске за друштвене науке, а у саиздаваштву Матице српске и општинске народне библиотеке „Вељко Петровић” из Жабља. У Зборнику је сабрано десет радова са истоименог научног скупа одржаног у Жабљу 25. новембра 2021. године. Главни и одговорни уредник публикације је др Милан Мицић, генерални секретар Матице српске, а чланови Уредништва су још и проф. др Горан Васин и проф. др Слободан Бјелица.

Госте и публику поздравио је господин Урош Радановић, председник Општине Жабаљ, а о Зборнику су говорили: проф. др Владан Гавриловић, редовни професор Филозофског факултета Универзитета у Новом Саду, господин Станко Трифуновић, музејски саветник Музеја Војводине, и др Милан Мицић, генерални секретар Матице српске. У музичком делу програма учествовао је господин Максим Мудринић, гајдаш из Сивца који је извео две нумере, стару шајкашку песму „Сви Шајкаши одоше” и песму која говори о томе како су Војвођани доживели Бој на Косову под називом „Видовчица Видовдан”.

Гости Матице српске и ове свечаности били су ученици и наставници Средње школе „22. октобар” из Жабља. Два ученика била су обучена у шајкашке униформе, те су на тај начин дали допринос овом занимљивом програму. Гости су упознати са историјатом и делатношћу Матице српске и том приликом подељени су им пригодни поклони.

Публиковање овог Зборника омогућила је Општина Жабаљ на основу протокола о сарадњи потписаног са Матицом српском. Ова плодна сарадња настављена је и ове године. Наиме, у новенмбру је у Жабљу одржан други научни скуп истог назива, а радови са тог скупа биће публиковани наредне године.

Програм је подржала Градска управа за културу Града Новог Сада.

Свечаност је снимљена и може се погледати у видео архиви на сајту Матице српске.

У Свечаној сали Матице српске 7. децембра представљена је књига проф. др Петра Марјановића, „Театролошке теме и коментари”.

Књига је припремљена и објављена у оквиру Одељења за сценске уметности и музику Матице српске.

О књизи и аутору говорили су проф. др Живко Поповић, доц. др Петар Грујичић и др Зоран Максимовић, секретар Одељења. Одломке из књиге читала је проф. др Маријана Прпа Финк, драмска уметница.

Књига „Театролошке теме и коментари” обухвата драгоцене анализе из области историје српског позоришта почевши од најзначајнијег драмског ствараоца Јована Стерије Поповића и његове највредније комедије „Кир Јања”. Аутор посвећује своје анализе не само главном лику његове комедије већ и значајним глумачким тумачењима тог лика у историји српског позоришта. Профсор Марјановић нам нуди врло прецизне анализе, засноване на театролошким принципима, користећи позоришна и писана документа и постојећу ауторску документацију својих претходника, стварајући на тај начин једну сложену и свеобухватну слику о глумачким дометима у тумачењу лика Кир Јање.

Потом се анализира однос Лазе Костића према глуми и глумцима, при чему се користе разни коментари у вези с том темом.

Аутор наставља својим запажањима о три српске комедије с краја 19. века: „Адам и берберин, први људи” Јакова Игњатовића, „Подвала” Милована Глишића и „Ново доба” Милутина Илића. Стеријиним и њиховим комедијама Марјановић гради прелазни мост према анализама потоњих драмских стваралаца и позоришног уметничког успона у историји српског позоришта. Значајан допринос његовој анализи историје српског позоришта представља период од 1903. до 1914. године. Централно место припада Браниславу Нушићу и његовом великом опусу са легендарним ликовима из његових познатих комедија. Комедиографски ланац почиње Стеријом, затим следи неколико аутора пре Нушића као најзначајнијег аутора а наставља се Душаном Ковачевићем и анализама паралела између Нушићевог и Ковачевићевог дела.

Занимљиво посматрање представља неизбежна дилема око текста драме и текста саме представе. Реч је о поштовању ауторовог текста и његовог сценског прилагођавања, односно врстама односа редитеља па и глумаца према тексту.

„Хасанагиница” Љубомира Симовића, најзначајнијег аутора савременог српског позоришта, привлачила је пажњу разних тумача па и аутора књиге.

Занимљиво је ауторово надахнуто предавање без бележака о проблему позоришта и публике, овде пренето на основу сопствених сећања.

Важно место у књизи заузима ауторов опис монографије о Дејану Мијачу, нашем истакнутом редитељу великог броја представа на нашим важним позоришним сценама.

На крају ове драгоцене књиге налази се „Беседа о ћутању” Предрага Бајчетића за коју аутор сматра да представља велики домет српске театрологије.

У петак, 9. децембра, у Свечаној сали Матице одржан је научни скуп „Душан Радовић за велике, а мало и за мале“, поводом 100-годишњице рођења Душана Радовића. Поздравне речи одржали су проф. др Драган Станић, председник Матице српске, академик Матија Бећковић и господин Милош Радовић, син Душана Радовића.

Након уводних речи, присутни су имали прилику да погледају емисију „Ово је Душан Радовић“ која садржи ретке материјале из Програмског архива, делове емисије из раније продукције ТВБ (1972/1984/1998), премијерно изведена 22. септембра 1998. године. У овом прилогу сем самог Душана Радовића и Слободан Глумац, Александар Антић и Зоран Радмиловић. Реализацију потписују Мира Оташевић и Бојана Андрић.

Своје радове на скупу изложили су проф. др емеритус Славко Гордић, проф. др Петар Пијановић, проф. др Миливој Ненин, дописни члан САНУ, проф. др Горана Раичевић, др Драган Хамовић, проф. др Радивоје Микић, господин Мирослав Максимовић, господин Душан Петричић, господин Јовица Вељовић, проф. др Невена Варница, господин Љубивоје Ршумовић, проф. др Зорана Опачић, проф. др Јелена Панић Мараш, проф. др Милош Ковачевић, проф. др емерита Љиљана Пешикан-Љуштановић, др Милена Зорић Латовљев, мр Јован Пејчић, госпођа Бранислава Милунов, проф. др Сања Париповић Крчмар, проф. др Зорица Хаџић, др Милица Ћуковић и доц. др Јелена Марићевић Балаћ.

О скупу је бринуо Организациони одбор у саставу: академик Матија Бећковић, председник Организационог одбора, проф. др Драган Станић, председник Матице српске, проф. др Миливој Ненин, дописни члан САНУ, проф. др емерита Љиљана Пешикан-Љуштановић, Милош Радовић, проф. др Зорица Хаџић и проф. др Зорана Опачић. Секретар скупа: мср Милена Кулић, стручни сарадник Одељења за књижевност и језик.

Цео програм је снимљен и може се погледати у видео-архиви сајта Матице српске. Реализацију овог програма помогли су Министарство културе Републике Србије и Град Нови Сад.

У петак, 9. децембра, у Скупштини АП Војводине додељене су награде у оквиру ОПЕНС пројекта „Пословице – ванвременске мудрости“. Омладински савез удружења ОПЕНС у партнерству са Градом Новим Садом, Градском управом за спорт и омладину, Владом Аутономне Покрајине Војводине, Покрајинским секретаријатима и Матицом српском расписао је конкурс за писање кратких прича на задатих српских народних пословица за ученике који похађају средње школе са седиштем на територији АПВ. Представник Матице српске мср Милена Кулић, члан жирија и сарадник пројекта, доделила је неке од награда. Награђени радови ће бити коришћени као сценарио за кратке анимиране филмове, који ће бити сажета порука о мудрости пословица и томе колико су применљиве у сваком временском периоду. Одговор на питање „Зашто пословице“ можете видети у кратком снимку који је направљен у Матици српској.

У оквиру Одељења за књижевност и језик објављена је нова књига из Едиције „Језичка баштина“: Јован Мушкатировић, „Причте илити по простому пословице темже сентенције илити реченија (1807, друго издање)“. Приређивач је Милена Зорић Латовљев. Рецензенти књиге су проф. др Марија Клеут и проф. др Исидора Бјелаковић.

Књига Јована Мушкатировића „Причте илити по простому пословице темже сентенције илити реченија“ представља најстарију публиковану збирку пословица и у том смислу њен значај је изузетно велик будући да указује на то да је не само интересовање за српску фолклористику него и потреба за њиховим прикупљање и публиковањем било живо и пре појаве Вука Стефановића. Пред нама се налази приређено издање, које подразумева следеће елементе: увод о животу и делу Јована Мушкатировића, поглавље о транскриптивним решењима, транскрибоване текстове пословица и сентенција (уз паралелну фототипију) и речник мање познатих и непознатих речи. Приређено крајње стручно, ово дело коначно може да ступи пред лице савремене јавности јер постаје у потпуности доступно будући да је транскрибовано савременом српском ћирилицом, при чему је уз транскрипт састављен и речник мање познатих речи, који у великој мери олакшава рецепцију текста писаног традиционалном нереформисаном ћирилицом

Књига представља резултат рада на пројекту „Писци предстандардног периода српског књижевног језика и њихова дела“ који финансирају Покрајински секретаријат за високо образовање и научноистраживачку делатност и Министарство просвете, науке и технолошког развоја Републике Србије. Штампање ове књиге финансирало је Министарство културе Републике Србије.

У четвртак, 1. децембра 2022. године, у Матици српској одржано је седмо предавање из пројекта „Српски народ: историја и култура” у оквиру циклуса предавања „Српски народ у Банату”.

Предавање „Ратови, аграрне реформе и колонизације у Банату (1914‒1948)” одржао је др Милан Мицић, генерални секретар Матице српске.

Др Мицић је говорећи о Банату у периоду између 1914. и 1948. године истакао да се ради о времену када су наступиле велике политичке, социјалне и економске промене. Десила су се два рата и две аграрне реформе и колонизације, дошло је до разграничења у Банату, велике циркулације становништва као и промене аграгно-економских односа и целокупног простора југословенског дела Баната. Др Мицић је акценат ставио на теме страдања српског народа током светских ратова, добровољачко питање у Првом светском рату, међуратну колонизацију, немачко питање у Банату и друге значајне теме.

Партнери и сарадници пројекта су: Град Зрењанин, Град Кикинда, Општина Нова Црња, Општина Житиште.
Следеће предавање у оквиру овог циклуса одржаће се 15. децембра 2022. године, у 18 часова, у Свечаној сали Матице српске. Предавање под насловом „Банат између два светска рата – политика, друштво и привреда ” одржаће др Слободан Бјелица.

Програм је снимљен и може се погледати у видео-архиви сајта Матице српске.

Овогодишњи добитник престижне награде у области лингвистике „Павле и Милка Ивић“ је проф. др Исидора Бјелаковић и књига „Терминологија у књижевним језицима Срба XVIII и XIX века“.

Ова публикација представља резултат вишегодишњег истраживања предстандардног лексикона српског књижевног језика, тематски ограниченог на астрономску терминологију, регистровану у уџбеницима и делима научног карактера, писаним код Срба на руском књижевном, славеносрпском, доситејевском и српском језику од 1783. до 1867. године. Иако је засновано на основним поставкама и деловима докторске дисертације „Географска терминологија код Срба у XVIII и XIX веку“, одбрањене 2012. године на Филозофском факултету у Новом Саду, ово истраживање је спроведено на знатно ширем корпусу, уз потпуну измену модела лексикографске обраде. Поред тога, у ову публикацију инкорпориране су и новије анализе посведочене грађе. Попут ранијих истраживања истог профила, грађа је најпре системски прикупљена и лексикографски обрађена, а потом анализирана с обзиром на порекло и структуру. Поред тога, наведена су и поједина морфосинтаксичка обележја регистрованих термина, према којима они одступају од савременог стања у стандардном српском језику. Забележен терминолошки систем упоређен је са грађом у старословенском језику, са стањем у средњовековној писмености Срба и са ситуацијом у савременој терминологији, како би се утврдило у којој мери може да се говори о континуитету у датим терминолошким регистрима. Рецензенти књиге су проф. др Ана Кречмер, др Ана Мацановић и проф. др Александар Милановић.

У издању Матице српске и Удружења грађана „Суматра“ објављен је зборник радова „Дани Милоша Црњанског (Дневник о Чарнојевићу, 1921–2021)“. Зборник радова проистекао је из манифестације „Дани Милоша Црњанског“, која је одржана од 29. новембра до 1. децембра 2021. године у Новом Саду и Новом Милошеву. Уредник зборника је проф. др Зоран Ђерић.

Зборник се састоји из четири дела. У првом делу објављено је уводно предавање Ивана Негришорца „Александар Петров као тумач дела Милоша Црњанског: поезија и поетички образац, живот и критички контекст“. Други део посвећен је текстовима писаца о Милошу Црњанског. Објављени су текстови Саве Дамјанова, Ђорђа Писарева, Ненада Шапоње, Зденке Валент Белић. У зборнику радова објављени су реферати са округлог стола о „Дневнику о Чарнојевићу“ Горане Раичевић, Бојана Јовановића, Александра Петровића, Александре Стевановић, Младена Шукала, Милана Мицића, Зорана Суботичког, Лидије Мустеданагић, Горице Радмиловић, Бојане Поповић, Настасје Писарев. У песничком уздарју Милошу Црњанском учествовали су Јелена Марићевић Балаћ, Горица Радмиловић, Мина Кулић, Растко Лончар, Урош Павлов, Милош Марков, Милан Ћосић, Лазар Букумировић.

Одржавање манифестације и штампање ове публикације омогућили су Министарство културе Републике Србије, Покрајински секретаријат за културу, јавно информисање и односе с верским заједницама и Градска управа за културу Града Новог Сада.

У петак, 2. децембра 2022. године, у Свечаној сали Матице српске одржан је научни скуп „Јаков Игњатовић (1822–1889)“, којим је Матица српска обележила 200-годишњицу рођења великог писца и мислиоца. Поздравне речи присутнима упутили су господин Далибор Рожић, члан Градског већа за културу, проф. др емеритус Душан Иванић, председник Организационог одбора скупа, господин Пера Ластић, директор Српског института у Будимпешти и проф. др Драган Станић, председник Матице српске. Радни део скупа састојао се од три сесије, у оквиру којих је представљено 20 истраживачких радова, осветљавајући готово сва научна и књижевна подручја у којима је деловао Јаков Игњатовић.

Излагања на овом скупу донела су нова сазнања о приповедном, политичком, публицистичком раду Јакова Игњатовића, као и значајан преглед рецепције књижевности Јакова Игњатовића у његово доба као и данас. Своје радове на скупу изложили су проф. др емеритус Душан Иванић, проф. др Драгана Вукићевић, проф. др Александар Милановић, мср Маријана Јелисавчић, др Наташа Марјановић, проф. емеритус Сава Дамјанов, проф. др Исидора Бјелаковић, проф. др Горан Максимовић, проф. др Ненад Нинковић, мср Марија Слобода, проф. др Бладимир Баровић, мср Радивој Дебељачки, мср Александар Чегар, проф. др Горан Васин, проф. др Радослав Ераковић, мср Ана Козић и доц. др Срђан Орсић. Секретар скупа је мср Милена Кулић, стручни сарадник Одељења за књижевност и језик. На скупу је представљена и електронска изложба докумената о Јакову Игњатовићу доступних у Рукописном одељењу Матице српске. Радови са скупа биће објављени у тематском зборнику. Програм је снимљен и може се погледати у видео-архиви сајта Матице српске.

Након радног дела скупа, одржан је песнички програм „Јаша, Васа Решпект, плусквамперфект“ у којем је представљена поезија о Сентандреји и Јаши Игњатовићу. У програму су учествовали Ђорђо Сладоје, Иван Негришорац, Гордана Ђилас и Мирослав Алексић. Програм је водила др Исидора Поповић. Програм је снимљен и може се погледати у видео-архиви сајта Матице српске.

Реализацију овог програма помогли су Министарство културе Републике Србије и Покрајински секретаријат за културу, јавно информисање и односе с верским заједницама Војводине.

У понедељак, 28. новембра и у уторак 29. новембра 2022. године одржана је Манифестација „Дани Милоша Црњанског“ у Матици српској. Ова манифестациј се одржава четврти пут у организацији Матице српске, удружења „Суматра“ и „Банатског културног центра“ из Новог Милошева, уз подршку партнера Културног центра Војводине „Милош Црњански“ и Српског народног позоришта, а уз помоћ АП Војводине – Покрајинског секретаријата за културу, јавно информисање и односе с верским заједницама.

Програм ове манифестације почео је уводним предавање Ивана Негришорца са насловом „Тумачи дела Милоша Црњанског – Никола Милошевић“. Предавање је било посвећено тумачењима Николе Милошевића дела и живота Милоша Црњанског. Предавање је снимљено и може се погледати у видео-архиви сајта Матице српске.

Истог дана, одржано је предавање „Милош Црњански и филм“ који је одржао проф. др емеритус Сава Дамјанов, истакавши чврсту везу између Црњанског и филмске уметности. Овим предавањем је најављен пројекат који ће у оквиру Манифестације пажњу посветити управо вези између Милоша Црњанског и филма. Предавање је снимљено и може се погледати у видео-архиви сајта Матице српске.

Наредни програм у оквиру ове манифестације окупио је познате писце који су разговарали о Милошу Црњанском и прочитали своје нове текстове и песме посвећене Црњанском и његовој поетици. У програму „Писци о Милошу Црњанском“ учествовали су Злата Коцић, Мирослав Алексић, Благоје Баковић, Валентина Чизмар и Душко Бабић. Програм је водила глумица Соња Дамјановић. Писци су истог дана гостовали у новосадским школама и разговарали са средњошколцима о свом делу. Програм је снимљен и може се погледати у видео-архиви сајта Матице српске.

Другог дана манифестације, 29. новембра 2022. године, одржан је округли сто „Апотеоза у делу Милоша Црњанског“. Радни део округлог стола отворио је председник Програмског одбора Манифестације „Дани Милоша Црњанског“ др Зоран Ђерић, а своје радове изложили су Злата Коцић, Јелена Марићевић Балаћ, Нина Стокић, Маријана Јелисавчић, Настасја Писарев, Милош Јоцић, Душко Бабић и Бојан Јовановић.

Истог дана, у Културном центру Војводине „Милош Црњански“ отворена је изложба Драгана Миличића „Апотеоза Милоша Црњанског“ и изведен је програм „Ноте Црњанског“ (нумере на стихове Милоша Црњанског у извођењу Немање Нешића).

У уторак, 29. новембра, одражан је програм „Поетско уздарје Милошу Црњанском“. Своју поезију и кратке приче представили су Катарина Пантовић, Милан Тица, Лазар Букумировић, Андреј Радуловић, Симеона Јакишић, Јелена Марићевић Балаћ и Ленка Настасић. Програм је водила Соња Дамјановић. Програм је снимљен и може се погледати у видео-архиви сајта Матице српске.

Наставак манифестације „Дани Милоша Црњанског“ очекује нас 20. и 21. децембра ове године, када ће бити додељена награда „Бескрајни плави круг“ за 2022. годину и када ће бити изведен програм „Апоетоза Црњанског“ у Српском народном позоришту. Овогодишњи добитник награде „Бескрајни плави круг“ је Горан Петровић за роман Иконостас.