У оквиру издавачке делатности Његошевог одбора Матице српске објављен је пети „Његошев зборник Матице српске“. Уредништво зборника чинили су академик Миро Вуксановић, главни и одговорни уредник, проф. др Горан Максимовић и проф. др Радмило Маројевић. Зборник је подељен у три поглавља („Дан Горског вијенца посвећен митрополиту црногорско-приморском Амфилохију“, „Његошев дан у Матици српској: Научни скуп Издања Горског вијенца“, „Библиографија“). Радове су објавили Високопреосвећени митрополит црногорско-приморски Јоаникије (Мићовић), академик Матија Бећковић, академик Миро Вуксановић, Иван Негришорац, проф. др Горан Максимовић, академик Јасмина Грковић-Мејџор, проф. др Радмило Маројевић, проф. др Горан Максимовић, проф. др Радослав Ераковић, проф. др Душко Певуља, др Душко Бабић, проф. др Зорица Несторовић, а библиографију „Горског вијенца“ урадила је Слађана Субашић. Лектор и коректор издања је Татјана Пивнички Дринић, технички уредник Вукица Туцаков, а стручни сарадник Његошевог одбора мср Милена Кулић.

Штампање овог зборника омогућило је Министарство науке, технолошког развоја и иновација Републике Србије. Зборник је доступан и у електронској форми и може се погледати на линку.

У суиздаваштву Матице српске и Српске читаонице из Ирига објављен је зборник радова „Драма Михизовог доба“. У питању је зборник радова са других Михизових сусрета (2023). Уредник зборника је др Владан Бајчета. У зборнику радова објављени су текстови Зорице Несторовић, Марине Миливојевић Мађарев, Марије Воштић, Милоша Пешута, Кристијана Олаха, Зорана Милутиновића, Марије Благојевић, Весне Црепуљаревић, Анђелке Лутовац, Александра Пејчића, Јасмине Ахметагић, Александра Јеркова, Владана Бајчете и Растка Лончара.

„Током друге половине XX века Михиз је имао значајну улогу у неколико подручја драмског стваралаштва: као оригинални драмски писац, затим као плодан драматург, а потом позоришни критичар и активан учесник театарског живота у престоници ондашње Југославије. Михиз је донио Бекетовог „Годоа“ у Београд; кумовао називу „Атељеа 212“ (у чијем је бифеу држао неформалну „академију“); подстицао постављање адаптација појединих дјела за сцену; дјеловао у раду различитих жирија… Написао је четири драмска комада: „Бановић Страхиња“ (1963), „Командант Сајлер“ (1966), „Краљевић Марко“ (1969) и „Оптужени Пера Тодоровић“ (1985). Драматизовао је десетину дјела српске и свјетске књижевности, у које спадају „Страдија“ Радоја Домановића (1958), „Лопов“ Леонида Леонова (1969), „Дервиш и смрт“ Меше Селимовића (1971), „Међа Вука Манитога“ Матије Бећковића (1978), „Корешподенција“ Борислава Пекића (1980)… Као позоришни критичар, писао је о глумачким остварњима Рахеле Ферари, Раше Плаовића, Бранка Плеше, потом о драмским (не)успјесима Ђорђа Лебовића, Милоша Црњанског, Драгослава Михаиловића, Душана Ковачевића… Кроз деценије свог присуства у књижевној арени Михиз је, дакле, партиципирао у најразличитијим видовима позоришног живота, што по обиму превазилази и његов критичарски ангажман као најпрепознатљивији и најцијењенији дио пишчевог опуса“ – каже уредник.

Зборник је штампан средствима Министарства науке, технолошког развоја и иновација Републике Србије, Покрајинског секретаријата за културу, јавно информисање и односе са верским заједницама и Општине Ириг.

У склопу обележавања јубилеја „Два века Летописа Матице српске”, најстаријег живог књижевног часописа у Европи и свету који континуирано излази од 1824. године, објављено је фототипско издање друге и треће частице „Летописа Матице српске” које је приредио Иван Негришорац. У поговору Негришорац објашњава зашто је важно да „Летопис” сместимо у контекст књижевно-научног часописа дугог континуираног трајања, те да га у том одређењу, у будућим истраживањима, треба посматрати у међусобним корелацијама са сличним феноменима у Европи (Француска) и Америци.

Штампање ове књиге омогућили су: Покрајински секретаријат за високо образовање и научноистраживачку делатност Војводине и Фондација Миле Драгић.

У склопу обележавања великог јубилеја „Два века Летописа Матице српске”, Матица српска је у сарадњи са фирмом „IT Engine” из Новог Сада осмислила и реализовала дигиталну презентацију овог најстаријег живог књижевног часописа у Европи и свету. На четири језика (српски, немачки, француски и енглески) публици је доступна занимљива прича о историјату, градовима и државама под чијим је окриљем у свом двовековном животу „Летопис” излазио, имену које је неколико пута мењао, те најзначајнијим уредницима и богатој и разноликој уредничкој концепцији.

Тексови на српском језику резултат су истраживачког рада Ивана Негришорца, Душана Иванића и Светлане Милашиновић. Квалитетне фотографије које прате презентацију омогућили су Бранислав Карановић, виши архивиста Рукописног одељења Матице српске и фотограф Бранислав Лучић. Преводе на немачки, француски и енглески реализовали су Марија Ваш, Тамара Варежан и Иван Филиповић.

Пројекат је финансијски подржало Министарство културе Републике Србије.

Дигитална презентција доступна је на сајту Матице српске.

У среду, 23. октобра 2024. године, у Сали за седнице Матице српске представљено је књижевно стваралаштво Димитриса Сотакиса, грчког писца. Поздравну реч одржао је председник Матице српске проф. др Драган Станић, а затим су се присутнима обратили господин Зоран Хамовић, главни уредник издавачке куће Clio и др Светлана Торњански. Разговор са писцем Димитрисом Сотакисом водили су ученици Гимназије „Исидора Секулић“ Анђела Пауновић, Катарина Констатнтиновић и Никола Брашњовић, као и студенткиња Сара Шакота.

Димитрис Сотакис рођен је у Атини 1973. године. До сада је објавио осам романа и једну збирку кратких прича, док су бројне његове приповетке објављене у антологијама савремене грчке прозе. Књиге „Зелена врата“ (2002), „Парафонија“ (2005) и „Човек кукуруз“ (2007) биле су кандидоване за значајне грчке књижевне награде. За роман „Без даха“ (2009) добио је награду „The Athens Prize for Literature“. Издавачка кућа Clio објавила је превод романа „Без даха“ и „Прича о супермаркету“. Поред писања Димитрис Сотакис бави се превођењем са кинеског језика и музиком.

Цео разговор са писцем је снимљен и може се погледати у видео-архиви сајта Матице српске.

Лексикографско одељење Матице српске објавило је Српски шаховски лексикон. Председник Уређивачког одбора је Душан Драјић а чланови одбора: Јован Вуковић, Боривоје Жарић, Марјан Ковачевић, Бранко Комненић, Милунка Лазаревић, Ивана Марковић, Зоран Мачкић, Драгољуб Михаиловић, Мирослав Нешић и Славко Станојевић.

Аутори одредница су: Владица Андрејић, Јован Вуковић, Душан Драјић, Драгослав Ђукановић, Боривоје Жарић, Драган Кићовић, Марјан Ковачевић, Бранко Комненић, Иван Марковић, Зоран Мачкић, Драгољуб Михајловић, Мирослав Нешић, Ђорђе Петровић (Славко Станојевић и Драган Стојнић. Главни уредник издања је проф. др Љиљана Пешикан-Љуштановић, рецензенти: Александар Матановић, Владимир Копривица и Небојша Баралић. Стручни сарадник Александра Новаков. У име издавача Лексикон потписује Драган Станић, председник Матице српске, редактуру су урадили Славко Станојевић и Владимир М. Николић а коректорски посао Александра Николић и Драган Тубић. За изглед корица заслужан је Милан Поповић а за техничко уређење Вукица Туцаков. Посебно наглашавамо и захваљујемо се Владимиру Ватићу на изузетном стрпљењу и марљивости прилоком рада на прелому књиге.

Штампање ове књиге помогли су Министарство културе и информисања Републике Србије и Покрајински секретаријат за високо образовање и научноистраживачку делатност. Књига је двостубачна и садржи 349 страна. Илустрована је фотографијама личности, као и шаховским партијама.

Иако је српски народ знао за шах још у XIV веку, до наглог развоја древне игре дошло је тек између два светска рата. У првој половини XX века стасали су бројни српски шаховски мајстори који су се као грађани Краљевине Југославије појавили на међународној шаховској сцени. У то време започет је систематски педагошки рад са омладином на ширењу шаховске игре и културе, који је имао за последицу стварање плејаде играча чији су најбољи представници непосредно после Другог светског рата освојили златну медаљу на IX шаховској олимпијади у Дубровнику (1950). Тако је започет низ успеха које су шахисти тадашње Југославије, а с њима и српски шахисти, постигли на међународној сцени. Ти успеси под заставом Југославије донели су српском шаху завидан међународни углед и створили богату шаховску традицију. Дуги низ година Југославија је била друга шаховска сила у свету, како по резултатима и организацији бројних турнира, тако и по објављивању шаховских публикација. Међутим, у шаховској литератури недостајала је књига о историји српског шаха и личностима заслужним за висок углед Србије у шаховском свету. Та празнина довела је до идеје о потреби израде Српског шаховског лексикона под окриљем Матице српске. Лексикон је замишљен као скуп података о свим личностима и догађајима који се односе на историју шаха српског народа и територија на којима Срби живе, а нарочито на простор данашње Србије, почев од првих писаних извора до, оквирно, 1990. године. Овај период је касније продужен, имајући у виду да је Лексикографско одељење крајем 2020. године одлучило да се започне рад на четворогодишњем пројекту (2021–2024)

Српски шаховски лексикон не обрађује и не приказује само личности и догађаје везане за територију данашње Србије, Републике Српске и српске дијаспоре у суседним земљама, већ и личности које су у Србији провеле извесно време. Светски прваци и знаменити мајстори поменути су само у оквиру њиховог боравка у Србији. Српски шаховски лексикон је по свом садржају специфична лексикографска публикација јер представља збирку података о шахистима (биографије) и шаховским манифестацијама. Под појмом шахиста подразумевају се играчи редовног и дописног шаха, популаризатори шаха, шаховски организатори, шаховске судије, састављачи и решавачи шаховских проблема и студија који су оставили траг у српском шаху. Српски шаховски лексикон је истовремено и збирка прилога за историју шаха српског народа. Биографије значајних личности из историје српског шаха унете су без обзира на етничку и националну припадност појединаца. Биографије су унете су без обзира на време у коме су живели и врсту делатности којима су се бавили и сврстане су, заједно са шаховским догађајима, по азбучном реду. Уважавање доприноса личности које нису Срби сведочи о међусобним везама и односима Срба с припадницима других народа који су живели у српској средини, о размењивању културних утицаја и традиционалној отворености српске средине. Српски шаховски лексикон је ризница података о људима и догађајима протеклих времена и сведочи како о делу, тако и о судбинама људи који су се бавили шахом. Он такође омогућава да се открију и објективно прикажу шаховски прегаоци који су неоправдано заборављени. Доња хронолошка граница заснива се на сазнању да се о Србима може говорити од времена од када су они идентификовани у писаним изворима и од када се укључују у шаховски живот оновремене Европе. Биографије личности, као и прикази шаховских збивања, обрађени су по јединственим методолошким принципима са циљем остваривања јединственог научног поступка и покушајем да се задржи типолошка уједначеност у излагању.

Најважнији критеријум за унос у Српски шаховски лексикон био је индивидуални допринос сваке од тих личности шаховској култури Срба. За унос биографија у лексикон предвиђено је неколико категорија личности: редовни, проблемски, дописни и слепи шахисти (мушкарци и жене); великани и покретачи шаховских активности (личности које су по свом шаховском достигнућу, као и по значају функције коју су обављали, неизбежно морале да буду уврштене у Српски шаховски лексикон); освајачи медаља на олимпијским, светским и европским такмичењима; прваци државе и државни репрезентативци; заслужни организатори и прегаоци у међународним и домаћим шаховским организацијама; шаховски писци, публицисти, новинари, популаризатори и шаховске судије међународног ранга. За унос догађаја у Српски шаховски лексикон критеријуми су утврђени према значају појединачне и екипне манифестације за: светски или европски шаховски покрет (олимпијаде, светска првенства, мечеви кандидата за првака света, међународни турнири); међудржавне сусрете (мечеви репрезентације); државна првенства (екипна и појединачна); одређену регију (првенства Србије, Војводине, Републике Српске) и локални ниво (клубови, градска првенства).

Свесни смо да и поред великог труда сарадника, у Лексикону вероватно постоје извесни пропусти и фактографске грешке. Наравно, ово се могло избећи да је почињена једна капитална грешка а то је да се Лексикон не објави. Сматрамо да је овако ипак боље. Корекције, допуне и даља проширења препуштени су следећим генерацијама, а сигурни смо да Србија има потенцијал за то, поготово имајући у виду нове успехе наших шахисткиња и шахиста.

У петак, 18. октобра 2024. године, у малој сали Матице српске представљена је Антологија српске поезије 20. и 21. века на српском и руском језику. Антологију је приредио Сергеј Главјук. У антологији су се нашли стихови више од 80 песника који су писали и који пишу на српском језику.

О антологији су говорили Сергеј Главјук, приређивач, Радомир Андрић и Селимир Радуловић, а поезију су читали песници заступљени у антологији Радомир Уљаревић, Благоје Баковић и Ђорђо Сладоје. Програм је водила мср Милена Кулић, стручни сарадник Одељења за књижевност и језик Матице српске.

„Ова антологија део је едиције ‘Словенска поезија 20. и 21. века’, коју чини 10 томова поезије словенских народа, односно десет земаља, међу којима су и Бугарска, Македонија, Белорусија, Пољска, Чешка, Хрватска и друге. Када је реч о српској поезији, то је јединствени том. Трудио сам се да представим песнике који су стварали од послератног времена, од пре седамдесетак година, до данас. Ранији песници су превођени у Русији, али почев од ратова у бившој Југославији, везе су биле прекинуте и нико се тиме није бавио“, каже Сергеј Главјук.

Према његовим речима, у антологији су заступљени сви песници који пишу на српском језику, како они који су живели и стварали у Србији, тако и аутори из Црне Горе, Републике Српске, али и европских земаља, Америке, Канаде.

У књизи су се нашли стихови песника попут Стевана Раичковића, Миодрага Павловића, Бранка Миљковића, Добрице Ерића, Десанке Максимовић, Радомира Андрића, Адама Пуслојића, Матије Бећковића, Злате Коцић и многих других.

У Матици српској је одржано предавање „Очување природних ресурса: Кључ за производњу здравствено безбедне хране” у уторак, 15. октобар 2024. године. Предавач је била др Марина Соковић, научни саветник, а предавање је одржано у оквиру пројекат Матице српске „Питања животне средине, биоекономија и анализа могућности за производњу здравствено безбедне хране у АП Војводини“ (2021–2024).

Присутне је поздравио проф. др Милан Матавуљ, потпредседник Матице српске, а кратак увод и представљање теме у оквиру пројекта изложио је проф. др Ђорђе Јовановић, руководилац пројекта.

Програм је снимљен и може се погледати у видео-архиви сајта.

У оквиру Едиције „Прва књига Матице српске“ Одељења за књижевност и језик објављена је књига „Упола саздани: мотив инцеста у драмском стваралаштву Момчила Настасијевића између митско-религиозног и симболичког значења“, поводом обележавања 130 година од рођења Момчила Настасијевића. Уредништво је радило у саставу: Фрања Петриновић, главни и одговорни уредник, Јана Алексић, Мирослав Алексић, Виолета Митровић и Весна Капор. Дизајн корица је радила Вукица Туцаков, а лектуру и коректуру Милена Кулић.

Ова књига настала је као допуњени мастер рад „Мотив инцеста у драмском стваралаштву Момчила Настасијевића“, за који је ауторка добила прву „Бранкову награду Матице српске“. Посвећена Александру и Бранки Поповић, ова књига представља труд ауторке да се разматрањем мотива инцеста у драмском стваралаштву обележи 130 година од рођења Момчила Настасијевића.

У закључним разматрањима ове књиге Емилија Поповић пише овако: „Ова студија требало би да понуди неке од могућих одговора на питања зашто је мотив инцеста у драмском стваралаштву Момчила Настасијевића свеприсутан. Иако није у потпуности обухватила све аспекте комплексног књижевног мотива, онда је бар започела истраживања теме којима ће се ауторка бавити у будућности. Међутим, и поред теоријске, најпре, компаративне призме кроз коју смо настојали да посматрамо мотив инцеста, неке од тема нису нашле место у овом рукопису, не уклапајући се у научни стил којим је замишљено да књига буде написана. Ипак, не желећи да изневеримо поетику Момчила Настасијевића и његове опсервације из есеја и бележака у којима се најпре говори о превласти интуиције над разумом и мистицизму коју, како Настасијевић напомиње, ‘никада није остављао човечанство’, осећали смо се дужним да у првом делу закључних разматрања дамо нешто субјективнији поглед на ову проблематику“.

У суботу, 19. октобра 2024. године отворен је 67. Међународни београдски сајам књига, најрепрезентативнија књижевна манифестација у овом делу Европе. Под слоганом „Реч је слободна” до 27. октобра, колико манифестација траје, посетиоцима ће се представити око 400 издавача из Србије, региона и света. Ове године част да буде земља гост ове престижне манифестације припала је Куби. На свечаном отварању говорили су кубански писац Мигел Барне Ланса и наша књижевница Милена Марковић, која је позвала љубитеље књиге да дођу „под чаробну куполу и да читају, јер да није речи, питање је да ли бисмо ми били људи.”

Као што то дугогодишња традиција налаже, Матица српска и ове године узела је учешће на овој престижној манифестацији, а штанд Матице српске налази се, као што је то већ и уобичајено, у Арени (Хала 1). Матица српска ће се посетиоцима представити неколицином нових издања, као и капиталним пројектима попут „Речника српског језика”, „Правописа” и „Нормативне граматике”, те „Српске енциклопедије”, „Лексикона писаца српске књижевности” и „Српског биографског речника”. Као што је то и уобичајено, већина Матичиних издања продаваће се, уз попуст, по сајамским ценама.

Ове године, Матица српска обележава велики јубилеј „Два века Летописа Матице српске” специјалним фототипским издањима прве три частице (приредио и предговор написао Иван Негришорац), те књигама „Летопис Матице српске: уреднички програми” (приређивачи: Душан Иванић и Светлана Милашиновић) и Садржај Летописа Матице српске, 1971-1980” (приређивачи: Слађана Субашић и Марија Ваш), као и малом изложбом у сајамској витрини на Матичином штанду.

Промоција нових издања Матице српске биће одржана у петак, 25. октобра са почетком у 18 часова у сали „Иво Андрић”.

Списак нових и капиталних издања можете погледати овде.