У оквиру Одељења за књижевност и језик објављена је књига Зденке Валент Белић „Слика Срба у словачкој књижевности“, у суиздаваштву Матице српске и Архива Војводине. Књига је превод дисертације са пуним називом „Имаголошки подстицаји за савремену књижевну естетику. Слика Срба у словачкој књижевности“ у оквиру докторских студија на Катедри естетике Филозофског факултета Универзитета Коменски у Братислави, под менторством проф. др Михала Бабјака. Предмет проучавања у овој књизи су слика Срба и српски мотиви у словачким књижевним делима као одраз словачких представа о колективним, „типичним“ особинама српског народа и српске културе. Рецензенти књиге су проф. др Мирослав Дудок и проф. др Михал Харпањ.

Штампање ове књиге омогућили су Министарство просвете, науке и технолошког развоја Републике Србије и Покрајински секретаријат за културу, јавно информисање и односе са верским заједницама.

У суиздаваштву Матице српске (Одељења за књижевност и језик) и Архива Војводине објављен је трећи по реду зборник радова посвећен темама англофоне и српске књижевности „Жанровска укрштања српске и англофоне књижевности: Преводна рецепција и књижевнотеоријска интерпретација“. Овај зборник је настао као резултат рада на пројекту Матице српске „Жанровска укрштања српске и англофоне књижевности“, који је почео с радом пре безмало једне деценије, под руководством проф. др Владиславе Гордић Петковић и проф. др Зорана Пауновића, дописног члана САНУ.

У овом зборнику који је произашао из пројекатских истраживања заступљени су аутори са Филозофског факултета у Новом Саду, Педагошког факултета у Сомбору, Филозофског факултета Универзитета у Приштини са привременим седиштем у Косовској Митровици и Филозофско-уметничког факултета у Крагујевцу, а објављени су и радови студената мастерских и докторских студија Филозофског факултета у Новом Саду, који тек почињу да се баве истраживачким радом у сфери компаративне књижевности. Своје радове објавили су Младен Јаковљевић, Марија Лојаница, Стефан Жарић, Наташа Гојковић, Драгана Којић, Татјана Милосављевић Мијучић, Викторија Кромбхолц, Бојана Вујин, Владимир Папић и Аријана Лубурић Цвијановић.

Зборник су уредили проф. др Владислава Гордић Петковић и проф. др Зоран Пауновић, дописни члан САНУ. Од средњег века и Шекспировог позоришног костима до црне британске прозе, од адолесцентске књижевности до футуристике и фантастике, трећи зборник „Жанросвак укрштања“ покушао је да обједини најуочљивије специфичности на пољу дијалога и преплитања српског књижевног стваралаштва и англофоне литературе.

Штампање ове књиге финансирали су Покрајински секретаријат за високо образовање и научноистраживачку делатност и Покрајински секретаријат за културу, јавно информисање и односе с верским заједницама. Зборник је доступан и у електронској форми на сајту Матице српске.

У среду, 2. новембра 2022. године, у Свечаној сали Матице српске одржана је свечаност Дан „Горског вијенца“ посвећен митрополиту Амфилохију, чиме је Његошев одбор Матице српске обележио 175 година „Горског вијенца“ и две године од упокојења митрополита Амфилохија. Као што је природни ред налагао да на трону у Цетињу наследи упокојеног митрополита Амфилохија, митрополит црногорско-приморски Јоаникије изабран је за председника Његошевог одбора, на чијем је челу његов претходник Амфилохије био од 2009. године до 2020. године. Избор митрополита Јоаникија за председника Одбора уприличен је непосредно уочи свечаности, на седници Његошевог одбора Матице српске.

У препуној Свечаној сали Матице српске и у присуству многобројних угледника, међу којима су били и владика бачки др Иринеј и сремски Василије, након минута молитвене ћутње за преминуле чланове Његошевог одбора, митрополит Јоаникије захвалио се на избору за председника Његошевог одбора и обећао да ће дати све од себе како би достојно одговорио тој узвишеној дужности.

„Његош је оставио дубоки траг као владика, господар и песник. Надишао своје вријеме, оставши свевремен, а нама данас савремен. Ово вријеме карактерише и то што смо се изнова вратили Његошу, што смо осјетили да је његово дјело данас можда актуелније него у неким прошлим временима. Он је величина нашег српског рода и језика, онај који обједињује наш народ – бјеседио је митрополит о аутору ‘Горског вијенца’, врхунског драмског епа којег су многи великани назвали народном библијом“ – нагласио је митрополит Јоаникије.

О митрополиту Амфилохију говорио је и потпредседник Његошевог одбора академик Матија Бећковић. Нагласио је да се највеће признање митрополиту десило у часу његове смрти када су небо и Свети Лука одлучили да га позову у лучинске дане кад и Светог Петра Цетињског и Петра Другог ловћенског. „Тако је небо саставило три монаха, три Христова војника у три јерарха“.

Академик Миро Вуксановић, потпредседник Његошевог одбора, казивао је свој текст срочен на дан упокојења митрополита. „Успео је да обнови, подигне и освешта више од 600 светих места, капела, цркава и манастира и два храма какво православље има – онај у доморју и онај у подгоричкој равници свима за сусрет с Богом, себи за вечни починак“ – нагласио је Вуксановић.

Председник Матице српске проф. др Драган Станић казао је да смо са митрополитом Амфилохијем и са његовом сабраћом јеромонасима, а доцније и јерарсима, доживели велику духовну обнову Српске православне цркве и народа. „У митрополитовој души остала је непреболна рана о којој је говорио да се Господу моли да га остави у животу док не врати Његошеву капелу Ловћен. Биће да је тај задатак одбране Његошевог тестаментарног завета намењен неком од митрополитових наследника“, истакао је председник Станић.
О „Горском вијенцу“ поводом 175. годишњице од објављивања говорио је проф. др Горан Максимовић, нагласивши важност године 1847. у српској књижевности и култури. Академик Јасмина Грковић-Мејџор, секретар Његошевог одбора, представила је четврти по реду Његошев зборник.

Својим присуством свечаност су увеличали и Његово преосвештвенство епископ бачки Иринеј, Његово преосвештвенство епископ сремски Василије, господин Станко Љубичић, помоћник градоначелника Града Новог Сада, многе уважене личности из културног и научног живота, чланови, добротвори и пријатељи Матице српске.

Цео програм је снимљен и може се погледати у видео-архиви сајта Матице српске.

У оквиру Одељења за друштвене науке Матице српске објављен је зборник радова „Историја насеља општине Жабаљ” у суиздаваштву Матице српске и општинске народне библиотеке „Вељко Петровић”. У овој публикацији сабрани су радови са истоименог научног скупа који је одржан 25. новембра 2021. године у Жабљу.

Главни и одговорни уредник зборника је др Милан Мицић, а чланови Уредништва су још и проф. др Горан Васин и проф. др Слободан Бјелица. Рецензенти публикације били су: др Ненад Нинковић; Богдан Шекарић; др Дејан Радичевић и мр Мирослав Шилић.

Зборник радова „Историја насеља општине Жабаљ” мултидисциплинаран је по свом карактеру и садржи 10 радова чији су аутори признати стручњаци из области историје, историје уметности и историје архитектуре.

Оно по чему се зборник „Историја насеља општине Жабаљ” посебно истиче јесте његов покушај да осветли историју и културу села општине Жабаљ; да створи општу слику о развитку и менама историје у њему, дајући путем свог научног доприноса не само снагу завичајном идентитету шајкашких насеља већ наглашавајући улогу ових шајкашких села у мозаику историје српског народа, као и додир српског народа на простору Шајкашке са другим народима и етничким заједницама.

Кратак преглед садржаја зборника: др Владан Гавриловић: „Становништво и свештенство Шајкашке деведесетих година XVIII века”; др Горан Васин: „Храм Вазнесења Господњег у Чуругу крајем 19. и почетком 20. века”; др Слободан Бјелица: „Политички живот Жабља и околине у време Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца”; др Милан Мицић: „Аграрна реформа у Ђурђеву (1919–1941)”; Жарко Панић: „Проблеми у спровођењу аграрне реформе у Жабљу након Првог светског рата – случај породице Татарски”; Љиљана Дожић: „Улазак мађарских окупационих снага у Чуруг 1941. године”; Станко Трифуновић: „Археолошка експедиција Музеја Војводине у Чуругу – како археологија пише историју”; „Мр Катарина Радисављевић: Да ли је капа шајкача из Шајкашке?”; Љубица Отић: „Одећа Срба и Русина у Ђурђеву током 19. и првих деценија 20. века – заједничке карактеристике и разлике”; др Здравко Рајчетић: „Злогласна Рација као садржај у делима ликовних уметника”.

Публиковање ове књиге омогућила је Општина Жабаљ на основу Протокола о сарадњи између Матице српске и Општине Жабаљ.

У уторак, 1. новембра 2022. године, у Свечаној сали Матице српске одржана је свечаност уручења „Награде Љубомир Стојановића“ за школску 2020/2021. годину. У уметничком делу програма учествовао је хор Гимназије „Јован Јовановић Змај“ из Новог Сада, под диригентском управом Јована Травице. На самом почетку, присутнима се обратила проф. др Исидора Бјелаковић, секретар Одељења за књижевност и језик, која је истакла значај награде која носи име по нашем познатом лингвисти Љубомиру Стојановићу и прочитала записник са састанка Жирија. О награђеним радовима говорио је проф. др Вања Станишић. Награђени студенти Лука Николић и Соња Трајковић обратили су се присутнима уз речи захвалности. Аљоша Миленковић и Данијела Радовановић нису били у могућности да присуствују свечаности, те ће награда бити накнадно уручена.

За школску 2020/2021. годину награђени су следећи радови:

прва награда: Лука Николић за рад „Прошла глаголска времена у старосрпским повељама и писмима од 12. до 14. века“ (Филозофски факултет, Универзитет у Новом Саду);

друга награда: Соња Трајковић за рад „Главне балканистичке појаве у говорима Клокота (Горња Морава) и Побужја (Скопска Црна Гора)“ (Филозофски фаултет, Универзитет у Приштини);

трећа награда: Аљоша Миленковић за рад „Акустични корелати нагласка у косовско-ресавском дијалекту“ (Филолошки факултет, Универзитет у Београду) и Данијела Радовановић за рад „Семантичка структура глагола: рећи, казати, причати, говорити“ (Филозофски факултет, Универзитет у Нишу).
Свечаност је снимљена и може се погледати овде. Програм је подржан од стране Градске управе за културу Града Новог Сада.

У оквиру Музичких вечери Матице српске, у сарадњи са Фондацијом „Лаза Костић”, у Свечаној сали, 6. октобра 2022. године, приређен је завршни концерт полазника мастеркласа др ум. сопрана Радославе Воргић Журжован, под називом „Меланији Бугариновић са захвалношћу”. Наступиле су Ивана Перић, Јована Којић, Дуња Палчек, Љепосава Малбаша и Сара Тодорић, уз клавирску сарадњу Невене Совтић.

Мастерклас, са квизом знања за најмлађе, витеза Фондације „Лаза Костић”, др ум. сопрана Радославе Воргић, одржан је од 4. до 6. октобра у Матици српској. Подсећао је на велику уметницу и племениту диву, која је завештала и своју уметност и своје имање за стипендирање младих уметника Новог Сада.

Осим присутних, директан пренос програма публика је могла пратити на YouTube каналу Матице српске.

У оквиру Музичких вечери Матице српске, у Свечаној сали, 26. oктобра 2022. године, приређен је концерт Хора „Краљица Марија”, под називом „Музички тренутак”. Удружење Хор „Краљица Марија” основано је у јануару 2017. године. Председница удружења је мр Тања Андријић, оперска и концертна уметница.

Наступали су Тања Андријић, сопран, Лука Митровић, баритон, Зоран Младеновић, вокални солиста, Вишња Марковић, вокални солиста, Теодора Збилић, вокални солиста, и Јелена Митровић, вокални солиста. Диригент Хора је Иванка Стојков.

Изведене су композиције Радета Радивојевић, Станислава Биничког, Исидора Бајића, Душана Радића, Косте Бабића, Александра Вујића, Тање Андријић, руске народне песме, композиције Луиђија Денце, Ђузепа Вердија, Вартекса Баронијана, Николе Грбића, Ђорђа Маринковића и Маје ле Ру Обрадовић.

Осим присутних, директан пренос програма, публика је могла пратити на YouTube каналу Матице српске.

У суботу, 22. октобра 2022. године, у Михизовој кући у Иригу одржани су први „Михизови сусрети“. Поводом стогодишњице рођења Борислава Михајловића Михиза одржан је научни скуп „Импресионистичка и стваралачка критика“. Сусрете су отворили госпођа Вера Новковић, директор Српске читаонице у Иригу и проф. др Драган Станић, председник Матице српске. Пре почетка научног скупа председник Матице српске проф. др Драган Станић представио је Михизова Сабрана дела и зборник радова Михизов век. На научном скупу своја истраживања изложили су: Јасмина Ахметагић, Сава Дамјанов, Слободан Владушић, Јована Јосиповић, Снежана Савкић, Наташа Дракулић Козић, Владан Бајчета, Јана Алексић, Миломир Гавриловић, Милица Мустур, Кристијан Олах, Игор Перишић и Мина Ђурић.

У оквиру Одељења за друштвене науке Матице српске објављен је зборник радова „Породица Дунђерски – грађанска култура српске Војводине” у суиздаваштву Матице српске и Дома културе Србобран. У овој публикацији сабрани су радови са истоименог научног скупа који је одржан 17. новембра 2021. године у Србобрану. Током научног скупа представљена су релевантна сазнања о породици Дунђерски из различитих научних дисциплина.

Главни и одговорни уредник зборника је др Милан Мицић, а чланови Уредништва су још и проф. др Зорица Хаџић и др Снежана Мишић. Рецензенти публикације били су др Горан Васин, др Ђорђе Деспић, Слобода Миодоровић, Владимир Митровић, др Миливој Ненин и др Тијана Палковљевић Бугарски.

Зборник радова „Породица Дунђерски – грађанска култура српске Војводине” мултидисциплинаран је по свом карактеру и садржи 15 радова чији су аутори признати стручњаци из области историје, историје књижевности, историје уметности, историје архитектуре и права. Теме приказане у зборнику отвориле су нова научна питања и поставиле нове проблеме пред истраживаче породичне историје Дунђерских. Значајна разматрања пропраћена су богатим илустрацијама које употпуњују доживљај ближе спознаје породице Дунђерски. Оно по чему се зборник посебно истиче јесте што се не бави само породичном историјом, већ и историјском судбином српског грађанства – његовим настанком и нестанком.

Кратак преглед садржаја зборника: др Весна Димитријевић: „Породична историја Дунђерских”; др Јована Касаш: „Иза сваког успешног индустријалца стоји жена: жене у породици Дунђерски”; др Слободан Бјелица: „Породица Дунђерски у јавном животу Новог Сада између два светска рата”; др Марија Силађи: „Угледно имање породице Дунђерски у Хајдучици”; др Ференц Немет: „Лазар Дунђерски и фабрика тепиха у Великом Бечкереку”; др Аница Драганић: „Пивара Лазара Дунђерског у Великом Бечкереку”; др Милан Мицић: „Аграрна реформа на хајдучичком велепоседу Олге Јовановић рођ. Дунђерски (1919–1941)”; мср Јелена Веселинов: „Реституција имовине Задужбине Богдана Дунђерског под управом Матице српске – путеви, раскршћа и отворена питања”; мр Павле Орбовић: „Утврђивање ратне добити предузећа за производњу серума „Камендин” и творнице конзерви „Кулпин” Ђорђа Дунђерског”; Иван Негришорац: „Емпиријска ширина и метафизичка узвишеност у поезији Лазе Костића”; др Зорица Хаџић: „Лаза Костић и Ленка Дунђерски у очима својих савременика”; др Бранка Кулић: „Дворци породице Дунђерски – Културно-историјско наслеђе Србије”; мр Зоран Суботички: „Дунђерски и дворска култура Војводине”; др Мирјана Сладић Тодоров: „Архитектонско наслеђе дворца Дунђерских у Кулпину;” др Снежана Мишић: „Визуелна репрезентација породице Дунђерски у колекцији Матице српске и Галерије Матице српске”.

Публиковање ове књиге омогућила је Општина Србобран на основу Протокола о сарадњи између Матице српске и Општине Србобран.

На помен речи „речник”, већини су прва асоцијација они енглеско-српски који су се штампали у великим тиражима и носили у џепу кад устреба. Е, такви речници се препознају и признају. А српско-српски? Шта све неће измислити! Зар има потребе „преводити” рођени језик који сви знамо?! Међутим, може се десити да један Нишлија стрепи шта ће добити код свог пријатеља у Војводини кад му овај каже да доноси ждрепце за који минут? Изгледа да би се у овој ситуацији покајао што је некада помислио да је једнојезични речник бесмислен и беспотребан, јер Нишлија не би био забринут да је знао да ће се код пријатеља слатко најести ташака са сиром. Негде ће се у Војводини љубитељи варенике напити млека, а негде ће се опити куваном ракијом. Ако дангубите, тамо вам могу рећи да сте мрљедина. Такође, продуценти се неће лепо провести ако кажу да се баве продуцирањем, јер продуцирати значи некога изазивати.

У „Речнику српских говора Војводине” могу се наћи занимљиве речи из прошлости које је стотину ентузијаста бележило на близу 200.000 картица око 30 година у 300 села са староседелачким становништвом и у више српских села у Мађарској и Румунији. Лексикографско одељење Матице српске их је обрадило у речнику и удахнуло живот јер су страховале од заборава. Тим лексикографа чинили су Светлана Вареника, Дејан Милорадов, Катарина Сунајко, Ивана Ћелић и Драгољуб Петровић.

Наставак текста Кристине Пантелић који је објављен у „Политици“ у недељу, 23. 10. 2022. године можете прочитати овде. Речник можете купити на Сајму књига у Београду са сајамским попустом (штанд Матице српске, хала 1).