У четвртак, 15. септембра 2022. године, Матицу српску су посетили учесници 52. Међународног научног састанка слависта у Вукове дане, једног од најзначајнијих српских књижевно-научних скупова. Учесници су имали прилику да се упознају са историјатом најстарије српске културне, научне и књижевне институције. На 52. Међународном научном састанку слависта разматране су посебне теме из области језика и књижевности: путописи у српској књижевности, језички динамизам – иновације и застаревање у српском језику, као и иновациони процеси у српском језику. Госте су дочекали проф. др Исидора Бјелаковић, секретар Одељења за књижевност и језик, мср Милена Кулић, стручни сарадник Одељења за књижевност и језик и мр Драган Тубић, стручни сарадник Лексикографског одељења.

У среду, 14. септембра 2022. године, у Свечаној сали Матице српске одржана је промоција ијекавског издања „Рјечника српскога језика“ (редиговао и приредио проф. др Мирослав Николић). Присутне су поздравили господин Игор Мировић, председник Владе АП Војводине, господин Млађен Цицовић, шеф Председништва Републике Српске у Србији и проф. др Драган Станић, председник Матице српске. Господин Игор Мировић, председник Владе АП Војводине господин подсетио је да се оваквим публикацијама Матица српска појављује као „стуб јединства у култури, науци, и најважније у свом деловању, у очувању нашег језика и писма“. Проф. др Драган Станић, председник Матице српске нагласио је да је важно да разумемо и осећамо језик, односно да осећамо ијекавицу и екавицу као „два плућна крила без којих не можемо живети“. Господин Млађен Цицовић, шеф Председништва Републике Српске у Србији похвалио је ово издање као вредан допринос у одбрани нашег језика и писма.

О „Рјечнику“ су, потом, говорили проф. др Јелица Стојановић, председник Друштва чланова Матице српске у Црној Гори, проф. др Милош Ковачевић, руководилац Одјељења за српски језик Андрићевог института и проф. др Мирослав Николић, главни редактор „Рјечника“. Проф. др Јелица Стојановић нагласила је да је величина овог издања да заједно учврсти и екавицу и ијекавицу и да тако чува речничко благо, а проф. др Милош Ковачевић још једном је нагласио да је свеукупним деловањем Матица српска заиста „матица“ целокупног српског народа. Главни редактор „Рјечника“ проф. др Мирослав Николић истакао је важност равноправних издања речника српског језика, ијекавско и екавско.

Представљању Рјечника, између осталих, присуствовали су и проф. др Зоран Милошевић, покрајински секретар за високо образовање и научноистраживачку делатност, госпођа Татијана Ђукановић, помоћник секретара Покрајинске владе, сарадници и пријатељи Матице српске. Представљање је снимљено и може се погледати у видео-архиви Матице српске.

По одлуци стручног жирија, збирка песама „Уџбеник свакодневице“ Лазара Букумировића у издању Матице српске издвојила се својим садржајем и заслужено понела највише признање „Матићев шал“, које се додељује младим песницима за првообјављену збирку песама. Ова књига је објављена у едицији „Прва књига Матице српске“ 2021. године. Одлуку о победнику овог престижног конкурса једногласно је донео трочлани жири, којим је председавао песник Гојко Божовић, а награда се састоји од ручно рађеног шала, уникатне повеље и новчаног дела. По мишљењу жирија, „Уџбеник свакодневице“ показао се као најзрелија и најзаокруженија песничка књига која је била у конкуренцији, књига која има највећи број појединачно одлично остварених песама, не само песника који обећава, него и песника који је већ у првој књизи показао веома лепе резултате у својим песмама, истакао је Гојко Божовић, председник Жирија Матићевих дана.

Зборник радова са научног скупа „Актуелна питања српског правописа“, одржаног у Београду 2021. године – „Нови прилози српском правопису 2“ обједињује 20 радова најеминентнијих истраживача српског језика – представника Матице српске, Одбора за стандардизацију српског језика, Института за српски језик САНУ, те универзитета на којима се изучава српски језик (универзитети у Београду, Новом Саду, Нишу, Крагујевцу, Косовској Митровици, Бањој Луци, Источном Сарајеву и Никшићу). Зборник је објављен у суиздаваштву Матице српске и Одбора за стандардизацију српскога језика. Зборник су приредили Вељко Брборић и Исидора Бјелаковић, а рецензирали Срето Танасић и Јелена Ајџановић. Обједињени радови указују на нејасноће како би оне биле превазиђене у будућем издању правописа српског језика. У зборнику су своје радове објавили: Мато Пижурица, Исидора Бјелаковић, Твртко Прћић, Милорад Дешић, Драгомир Козомара, Александар Милановић, Виктор Савић, Милош Ковачевић, Рајна Драгићевић, Вељко Брборић, Душанка Вујовић, Слободан Новокмет, Владан Јовановић, Марина Јањић, Марина Спасојевић, Јасмина Дражић, Сања Ђуровић, Милан Ајџановић, Весна Ломпар, Валентина Илић. Штампање ове књиге омогућили су Покрајински секретаријат за културу, јавно информисање и односе са верским заједницама и породица Ињац.

У недељу, 11. септембра 2022. године, Матицу српску посетили су учесници Шестог међународног књижевног фестивала „Про Поет 2022” који се одржава у Инђији. Ове године на фестивалу учествује двадесетак држава. Госте је примила и са историјатом „Летописа Матице српске” и Матице српске упознала Светлана Милашиновић, секретар Уредништва „Летописа Матице српске”.

У среду 7. септембра 2022. године у 19 сати пред пуном Свечаном салом Матице српске одржана је промоција измењеног и допуњеног издања „Речника српских говора Војводине“, који су 2019. године заједно објавили Матица српска и Тиски цвет. Присутне је поздравио председник Матице српске проф. др Драган Станић, који је затим најавио укључење дугогодишњег руководиоца овог пројекта проф. др Драгољуба Петровића преко видео-бима. Проф. др Драгољуб Петровић је поздравио све присутне и пожелео успешну и лепу промоцију. Мр Дејан Милорадов је прочитао кратко и веома емотивно професорово писмо упућено Матичарима. Проф. др Мато Пижурица је евоцирао успомену на прву промоцију прве свеске „Речника српских говора Војводине“ и истакао важност овог лексикографског подухвата. Потом је мр Дејан Милорадов дао хронолошки пресек рада на речнику и осврнуо се на дуготрајност оваквих пројеката и њихов утицај на животе свих сарадника. Мр Ивана Ћелић је појаснила методологију рада на речнику и систематизовала све оно што корисник може пронаћи у овом лексикографском делу. Публика је у сали имала прилике да чује три аутентична аудио-снимка информатора из Лаћарка, Дероња и Ара(д)ца, као и да види цртеже и фотографије предмета и обичаја који су дефинисани у речнику. На крају се проф. др Исидора Бјелаковић, секретар Одељења за књижевност и језик, захвалила свима који су учествовали у промоцији и помогли да се организује и постави изложба старих предмета и традиционалне хране, коју су посетиоци имали прилике да виде након промоције и да пробају сва ова јела. Сваки предмет и свако јело поред свог имена носило је и значење из речника. Изложба старих предмета може се погледати до 20. септембра у фоајеу Матице српске. У том периоду се комплет „Речника српских говора Војводине“ може купити у Матици српској по промотивној цени. Представљање је медијски испраћено.

Цео програм је снимљен и може се погледати у видео-архиви Матице српске.

Дана 1. септембра 2022. године Матицу српску је посетио мср Милош Растовић, координатор за културу у Српском народном савезу у Питсбургу, САД и уредник Американског Србобрана. Госта су примили председник Матице српске проф. др Драган Станић и генерални секретар др Милан Мицић. Том приликом је господин Растовић уручио дигитализовани запис свих бројева Американског Србобрана од оснивања до данас, а тај запис ће бити уступљен Библиотеци Матице српске. На састанку су вођени разговори о сарадњи Матице српске и Српског народног савеза, као и о Матичиној сарадњи са српском дијаспором широм света.

Објављен је јулско-августовски двоброј „Летописа Матице српске” (год. 198, књ. 510, св. 1-2) у којем су у сталној рубрици „Поезија и Проза” објављени прилози: Рајка Петрова Нога, Александра Гаталице, Раше Перића, Слободана Војичића, Милице Бакрач, Радомана Кањевца, Мише Пасујевића, Ирене Плаовић, Наде Хаџи Перић, Анастасије Јемељанове и Омера Сејфетина. Рубрика „Есеји” доноси текстове Емилије Поповић о Тодору Манојловићу, Весне Гајић о Викентију Ракићу, те Александре Жежељ Коцић о Драгану Лакићевићу. Теме рубрике „Сведочанства” су стваралаштво Васка Попе кроз два текста Јована Делића, европски језици о којима пише Драгољуб Петровић, Милош Црњански којем се у свом тексту посветио Зоран Аврамовић, те текст Ролана Барта о настанку „Рјечника” који је са француског превео Ранко Рисојевић. Рубрика „Поводи” посвећена је Јоакиму Вујићу кроз прилоге Исидоре Поповић и Наде Савковић, Предрагу Пиперу кроз прилог Ивана Негришорца и Стевану Тонтићу кроз текст Славка Гордића. Стална рубрика „Критика” прати актуелну књижевну продукцију, а у овом броју текстове потписују: Владан Бајчета, Горана Раичевић, Велимир Младеновић, Сања Перић, Милан Радоичић, Маријана Јелисавчић, Дамјан Ћулафић и Милена Кулић. У рубрици „Из света” Предраг Шапоња прати актуелна дешавања на светској књижевној и културној сцени.

Часопис је доступан и у електронској форми и може се преузети са линка