У оквиру Одељења за друштвене науке Матице српске објављен је зборник радова „Породица Дунђерски – грађанска култура српске Војводине” у суиздаваштву Матице српске и Дома културе Србобран. У овој публикацији сабрани су радови са истоименог научног скупа који је одржан 17. новембра 2021. године у Србобрану. Током научног скупа представљена су релевантна сазнања о породици Дунђерски из различитих научних дисциплина.

Главни и одговорни уредник зборника је др Милан Мицић, а чланови Уредништва су још и проф. др Зорица Хаџић и др Снежана Мишић. Рецензенти публикације били су др Горан Васин, др Ђорђе Деспић, Слобода Миодоровић, Владимир Митровић, др Миливој Ненин и др Тијана Палковљевић Бугарски.

Зборник радова „Породица Дунђерски – грађанска култура српске Војводине” мултидисциплинаран је по свом карактеру и садржи 15 радова чији су аутори признати стручњаци из области историје, историје књижевности, историје уметности, историје архитектуре и права. Теме приказане у зборнику отвориле су нова научна питања и поставиле нове проблеме пред истраживаче породичне историје Дунђерских. Значајна разматрања пропраћена су богатим илустрацијама које употпуњују доживљај ближе спознаје породице Дунђерски. Оно по чему се зборник посебно истиче јесте што се не бави само породичном историјом, већ и историјском судбином српског грађанства – његовим настанком и нестанком.

Кратак преглед садржаја зборника: др Весна Димитријевић: „Породична историја Дунђерских”; др Јована Касаш: „Иза сваког успешног индустријалца стоји жена: жене у породици Дунђерски”; др Слободан Бјелица: „Породица Дунђерски у јавном животу Новог Сада између два светска рата”; др Марија Силађи: „Угледно имање породице Дунђерски у Хајдучици”; др Ференц Немет: „Лазар Дунђерски и фабрика тепиха у Великом Бечкереку”; др Аница Драганић: „Пивара Лазара Дунђерског у Великом Бечкереку”; др Милан Мицић: „Аграрна реформа на хајдучичком велепоседу Олге Јовановић рођ. Дунђерски (1919–1941)”; мср Јелена Веселинов: „Реституција имовине Задужбине Богдана Дунђерског под управом Матице српске – путеви, раскршћа и отворена питања”; мр Павле Орбовић: „Утврђивање ратне добити предузећа за производњу серума „Камендин” и творнице конзерви „Кулпин” Ђорђа Дунђерског”; Иван Негришорац: „Емпиријска ширина и метафизичка узвишеност у поезији Лазе Костића”; др Зорица Хаџић: „Лаза Костић и Ленка Дунђерски у очима својих савременика”; др Бранка Кулић: „Дворци породице Дунђерски – Културно-историјско наслеђе Србије”; мр Зоран Суботички: „Дунђерски и дворска култура Војводине”; др Мирјана Сладић Тодоров: „Архитектонско наслеђе дворца Дунђерских у Кулпину;” др Снежана Мишић: „Визуелна репрезентација породице Дунђерски у колекцији Матице српске и Галерије Матице српске”.

Публиковање ове књиге омогућила је Општина Србобран на основу Протокола о сарадњи између Матице српске и Општине Србобран.

На помен речи „речник”, већини су прва асоцијација они енглеско-српски који су се штампали у великим тиражима и носили у џепу кад устреба. Е, такви речници се препознају и признају. А српско-српски? Шта све неће измислити! Зар има потребе „преводити” рођени језик који сви знамо?! Међутим, може се десити да један Нишлија стрепи шта ће добити код свог пријатеља у Војводини кад му овај каже да доноси ждрепце за који минут? Изгледа да би се у овој ситуацији покајао што је некада помислио да је једнојезични речник бесмислен и беспотребан, јер Нишлија не би био забринут да је знао да ће се код пријатеља слатко најести ташака са сиром. Негде ће се у Војводини љубитељи варенике напити млека, а негде ће се опити куваном ракијом. Ако дангубите, тамо вам могу рећи да сте мрљедина. Такође, продуценти се неће лепо провести ако кажу да се баве продуцирањем, јер продуцирати значи некога изазивати.

У „Речнику српских говора Војводине” могу се наћи занимљиве речи из прошлости које је стотину ентузијаста бележило на близу 200.000 картица око 30 година у 300 села са староседелачким становништвом и у више српских села у Мађарској и Румунији. Лексикографско одељење Матице српске их је обрадило у речнику и удахнуло живот јер су страховале од заборава. Тим лексикографа чинили су Светлана Вареника, Дејан Милорадов, Катарина Сунајко, Ивана Ћелић и Драгољуб Петровић.

Наставак текста Кристине Пантелић који је објављен у „Политици“ у недељу, 23. 10. 2022. године можете прочитати овде. Речник можете купити на Сајму књига у Београду са сајамским попустом (штанд Матице српске, хала 1).

У понедељак, 24. октобра 2022. године, одржано је представљање едиције „Прва књиге“ на штанду Матице српске на Сајму књига у Београду. О овогодишњим рукописима говориле су чланице Уредништва Весна Капор и др Јана Алексић. Представљене су књиге Симониде Лончар „Пнеума“, Маријане Јелисавчић „Прихвати игру?“, Милана Тице „Из албуима несталог у пожару“ и Јоване Војводић „Милка Гргурова Алексић – кроз поглавља и чинове“. Чланице Уредништва истакле су поетичку зрелост и аутентичност, као и истраживачки дар у објављеним књигама. Публици су се обратили и аутори. Наредна промоција ове едиције биће одржана 14. новембра у 12 часова у Свечаној сали Матице српске, а о књигама ће говорити проф. др Драган Станић, Фрања Петриновић, Мирослав Алексић, др Јелена Марићевић Балаћ и Лазар Букумировић.

У недељу, 23. октобра 2022. године, уз надахнуту беседу академика Душана Ковачевића отворен је 65. Међународни београдски сајам књига, најрепрезентативнија књижевна манифестација у овом делу Европе. Под слоганом „Повратак написаних” до 30. октобра, колико манифестација траје, посетиоцима ће се представити око 400 издавача из Србије, региона и света. Ове године част да буде земља гост ове престижне манифестације припала је Румунији, те је овом приликом румунски песник Мирча Динеску у свом поздравном говору нагласио традиционалне везе између српске и румунске историје и културе.

Статус званичних иностраних гостију имају четири писца: Ајфер Тунч из Турске, Патрик Бесон из Француске, Ђовани Дозини из Италије, те Ђорђе Матић из Хрватске. Овогодишњи програм конципиран је у седам целина које су посвећене савременој књижевности и издаваштву, актуелној теоријској и критичкој мисли, уређивању и опремању књига, те односу савремених медија према књизи. Такође, посетиоци сајма имаће прилике да виде изложбе посвећене Васку Попи, Бориславу Пекићу и Сарамагу.

Као што то дугогодишња традиција налаже, Матица српска и ове године узела је учешће на овој престижној манифестацији, а штанд Матице српске налази се, као што је то већ и уобичајено, у Арени (Хала 1). Матица српска ће се посетиоцима представити неколицином нових издања попут зборника радова „Михизов век” и „Нови прилози српском правопису 1 и 2”, „Петер Хандке или правда за човека и човечност”, те књига: „Портрет српског интелектуалца у доба просветитељства” Владимира Симића, „Слика и моћ 1-2” Игора Борозана, „Чедомир Попов-интелектуална биографија” Михала Антоловића, „Борислав Михајловић Михиз-критичар и писац” Владана Бајчете, „Историографски чланци и расправе” Василија Крестића, „Писма, сусрети, трагови” Милана Кашанина, „Српска култура у 18. и 19. веку” Петра Пијановића, „Парче пишчеве душе, Тишма-њим самим” Радована Поповића и „Лаза Костић, Преписка 3” коју су приредили Младен Лесковац, Милица Бујас и Душан Иванић, као и капиталним пројектима попут „Речника српског језика”, „Правописа” и „Нормативне граматике” (сва три капитална дела имају екавско и ијекавско издање), те „Српске енциклопедије”, „Лексикона писаца српске књижевности” и „Српског биографског речника” . Као што је то и уобичајено, већина Матичиних издања продаваће се, уз попуст, по сајамским ценама.

Списак нових и капиталних издања можете погледати овде.

Манифестација „Дани Матице српске у Коларчевој задужбини“ одржана је од 3. до 14. октобра ове године, чиме је настављена лепа и драгоцена сарадња између Коларчеве задужбине и Матице српске. Стручна и заинтересована јавност је имала прилику да присуствује представљању издавачке делатности и пројеката Матице српске. Након представљања „Српске енциклопедије“, „Лексикона писаца српске књижевности“ и „Српског биографског речника“ публика у Коларчевој задужбини упозната је са радом Одељења за књижевност и језик кроз седам квалитетних програма.

На представљању „Нормативне граматике српског језика“ (допуњеног и измењеног издања) говорили су академик Јасмина Грковић-Мејџор, проф. др Весна Ломпар и проф. др Рајна Драгићевић. У петак, 7. октобра, представљен је „Рјечник српскога језика“ (ијекавско издање) о којем су говорили проф. др Драган Станић, председник Матице српске, проф. др Јелица Стојановић и проф. др Рада Стијовић.

У понедељак, 10. октобра, представљен је зборник радова „Положај српскога језика у савременом друштву: изазови, проблеми, решења“, који је објављен у суиздаваштву Матице српске и Одбора за стандардизацију српскога језика. О зборнику су говорили проф. др Срето Танасић, проф. др Слободан Антонић, проф. др Виктор Савић, проф. др Исидора Бјелаковић и проф. др Јелена Редли. Дан након тога, 11. октобра, представљен је зборник радова „Нови прилози српском правопису 2“ говорили су проф. др Мато Пижурица, проф. др Вељко Брборић и проф. др Милош Ковачевић.

У среду, 12. октобра, представљен је „Речник српских говора Војводине“, а говорили су лексикографи Матице српске мр Дејан Милорадов и мр Ивана Ћелић. Наредног дана су представљени Терминолошки речници: зоолошке научне дисциплине. Говорили су проф. др Рајна Драгићевић, мр Дејан Милорадов, др Слободан Пузовић и проф. др Имре Кризманић.

Последњи програм манифестације био је посвећен пројекту „Историја српског језика“. Говорили су академик Јасмина Грковић-Мејџор, проф. др Исидора Бјелаковић и проф. др Александар Милановић. Програми су окупили стручну публику и медијски су пропраћени.

У оквиру Одељења за књижевност и језик 1957. године покренута је Едиција „Прва књига“. Све до сада, Едиција је изградила лепу и дугу традицију. Ове године објављене су четири књиге: „Прихвати игру?“ Маријане Јелисавчић, „Из албума несталог у пожару“ Милана Тице, „Милка Гргурова Алексић – кроз поглавља и чинове“ Јоване Војводић и „Пнеума“ Симониде Лончар. Уредништво је радило у саставу: Фрања Петриновић, главни и одговорни уредник, Јана Алексић, Мирослав Алексић, Соња Веселиновић и Весна Капор. Дизајн је радио Иван Француски, а овогодишња едиција је финансирана од прихода Легата Јованке Цвијић и Миле Нолан.

Из штампе је изашао Зборник Матице српске за славистику, св. 101 за 2022. годину. У овом броју објављено је 25 текстова у рубрикама „Студије и расправе“, „Прилози и грађа“, „Прикази“ и „In memoriam“. Сарадници у 101. свесци Зборника су др Галина Бабак, др Михаил Васкопф, др Фирдаус Вагапова, др Корнелија Ичин, др Јевгениј Јаблоков, мср Наташа Кесеровић, мср Валентина Кудрјавцева, мср Глеб Маматов, др Јелена Марићевић Балаћ, др Никола Миљковић, др Вера Полишчук, др Валериј Отјаковски, академик Љубинко Раденковић, др Лилија Сирота, др Борис Соколов, др Олга Соколова, Наталија Стрјук, др Зифа Темиргазина, Индира Тухватулина, др Андреј Устинов, мср Нина Халупа, др Нам Хе Хун, мср Богдан Цимбал, др Зузана Чижикова и др Василиса Шљивар.

Зборник је доступан и у електронској форми и може се преузети са линка.

Из штампе је изашао Зборник Матице српске за филологију и лингвистику бр. LXV-1 за 2022. годину. У рубрици „Чланци и расправе“ објављени су радови Иване Лазић-Коњик, Слободана Новокмета, Наде Арсенијевић, Сање Кример-Габоровић, Иване Јаковљев, Драгане Радовановић, Јоване Николић, Драгане Станковић, Биљане Мишић Илић, Јелене Ковачевић, Тијане Ашић и Марије Симовић. У рубрици „Хроника“ објављени су текстови Рајне Драгићевић, Јасне Влајић-Поповић и Јасмине Грковић-Мејџор, док су за рубрику „Критике и прикази“ писали Наташа Драгин, Марина Курешевић, Нада Арсенијевић, Марина Шафер и Мила Драгић.

Зборник је доступан и у електронској форми и може се преузети са линка.

У суиздаваштву Матице српске и Српске читаонице у Иригу објављен је зборник радова „Михизов век“. Уредник публикације је др Владан Бајчета. Оваквом публикацијом је обележена стогодишњица пишчевог рођења, али је истовремено постављен камен темељац новоустановљених „Михизових сусрета“, на којима ће се ићи у свим оним истраживачким правцима происходећим из Михизовог литерарног наслеђа. У зборнику су објављени радови Матије Бећковића, Радована Поповића, Виде Огњеновић, Александра Јеркова, Драгана Хамовића, Мухарема Баздуља, Вулета Журића, Ивана Негришорца, Селимира Радуловића, Растка Лончара, Николе Маринковића, Маје Плавшић, Антонија Симића, Јелене Поповић, Марије Воштић, Бојане Поповић, Милене Кулић и Светислава Јованова.

На стогодишњицу Михизовог рођења, добром вољом и здруженим снагама Матице српске – чији је Михиз једно време био библиотекар – затим Српске читаонице у Иригу и Универзитетске библиотеке „Светозар Марковић“ из Београда, завршава се приређивање пишчевих Сабраних дела, која ће први пут на једном месту донети све што је икада објавио не само у књигама, већ и на страницама периодике и других колективних публикација. Тако у други Михизов век можемо закорачити са обрађеним и уређеним опусом који нас уметнички, естетски, па и етички поуздано усмерава, културно-политички добронамерно и дубокоумно упозорава, стога и надаље вишеструко обавезује.

Зборник је штампан средствима Покрајинског секретаријата за културу, јавно информисање и односе са верским заједницама, Покрајинског секретаријата за високо образовање и научноистраживачку делатност и Општине Ириг.

У четвртак, 20. октобра 2022. године, у Матици српској одржано је четврто предавање из пројекта „Српски народ: историја и култура” у оквиру циклуса предавања „Српски народ у Банату”.

Предавање „Срби у Банату 1848‒1860” одржао је проф. др Горан Васин са Одсека за историју, Филозофског факултета у Новом Саду. Присутне госте и публику поздравио је проф. др Ненад Нинковић.

Проф. др Горан Васин говорио је о тешком положају Срба у Банату током Револуције и ратних дешавања 1848–1849. године, као и о развоју српског друштва за време Баховог апсолутизма у Хазбуршкој монархији. Нарочито се осврнуо на просветне и црквене прилике у епархијама Вршачкој и Темишварској Карловачке митрополије.

Партнери и сарадници пројекта су: Град Зрењанин, Град Кикинда, Општина Нова Црња, Општина Житиште.

Следеће предавање у оквиру овог циклуса одржаће се 3. новембра 2022. године, у 18 часова, у Свечаној сали Матице српске. Предавање под насловом „Српска црква у Банату у 18. веку” одржаће др Исидора Точанац-Радовић.

Програм је снимљен и може се погледати у видео-архиви сајта Матице српске.