У Матици српској, у уторак, 28. јуна 2022. године, уручене су награде из задужбинских фондова Матице српске. Сваке године о Видовдану у сећање на своје задужбинаре, Матица окупља најбоље студенте и ђаке, које су предложиле њихове школе и факултети. На овај начин одржава се континуитет бриге о најбољим ђацима и студентима који ће у будућности бити важан део развоја нашег друштва. Добитнике су поздравили проф. др Драган Станић, председник Матице српске, и мср Ивона Кнежевић, помоћник управника послова Матице српске, и уручили им дипломе и пригодне поклоне.

Из задужбинске имовине Матице српске у прошлости су финансирани ђаци и студенти у складу са вољом оснивача задужбина. Национализацијом и другим актима државе одузета је имовина задужбинама Матице српске, па овакав вид помоћи више није могућ. Матица српска је у поступку реституције тражила повраћај задужбинске имовине и надамо се да ће, када имовина буде враћена, бити настављена традиција остваривања циљева стипендијских задужбина у пуном обиму.

Списак овогодишњих добитника можете погледати овде.

У оквиру Одељења за сценске уметности и музику, објављена је књига проф. др Петра Марјановића „Театролошке теме и коментари” Ова књига обухвата драгоцене анализе из области историје српског позоришта почевши од најзначајнијег драмског ствараоца Јована Стерије Поповића и његове највредније комедије „Кир Јања”. Аутор посвећује своје анализе не само главном лику његове комедије већ и значајним глумачким тумачењима тог лика у историји српског позоришта. Профсор Марјановић нам нуди врло прецизне анализе, засноване на театролошким принципима, користећи позоришна и писана документа и постојећу ауторску документацију својих претходника, стварајући на тај начин једну сложену и свеобухватну слику о глумачким дометима у тумачењу лика Кир Јање.

Потом се анализира однос Лазе Костића према глуми и глумцима, при чему се користе разни коментари у вези с том темом.

Аутор наставља својим запажањима о три српске комедије с краја 19. века: „Адам и берберин, први људи” Јакова Игњатовића, „Подвала” Милована Глишића и „Ново доба” Милутина Илића. Стеријиним и њиховим комедијама Марјановић гради прелазни мост према анализама потоњих драмских стваралаца и позоришног уметничког успона у историји српског позоришта. Значајан допринос његовој анализи историје српског позоришта представља период од 1903. до 1914. године. Централно место припада Браниславу Нушићу и његовом великом опусу са легендарним ликовима из његових познатих комедија. Комедиографски ланац почиње Стеријом, затим следи неколико аутора пре Нушића као најзначајнијег аутора а наставља се Душаном Ковачевићем и анализама паралела између Нушићевог и Ковачевићевог дела.

Занимљиво посматрање представља неизбежна дилема око текста драме и текста саме представе. Реч је о поштовању ауторовог текста и његовог сценског прилагођавања, односно врстама односа редитеља па и глумаца према тексту.

„Хасанагиница” Љубомира Симовића, најзначајнијег аутора савременог српског позоришта, привлачила је пажњу разних тумача па и аутора књиге.

Занимљиво је ауторово надахнуто предавање без бележака о проблему позоришта и публике, овде пренето на основу сопствених сећања.

Важно место у књизи заузима ауторов опис монографије о Дејану Мијачу, нашем истакнутом редитељу великог броја представа на нашим важним позоришним сценама.
На крају ове драгоцене књиге налази се „Беседа о ћутању” Предрага Бајчетића за коју аутор сматра да представља велики домет српске театрологије.

Објављен је јунски број „Летописа Матице српске” (год. 198, књ. 509, св. 6) у којем су у сталној рубрици „Поезија и Проза” објављени прилози: Илије Лакушића, Благоја Баковића, Анђелка Анушића, Мирољуба Тодоровића, Мирјане Булатовић, Миливоја Анђелковића, Роберта Кроуча и Бориса Гамалеје. Рубрика „Есеји” доноси текстове Радмила Маројевића о Његошу, Марије Живковић о поезији Душана Васиљева, те Тање Цветковић о Роберту Кроучу. Тема рубрике „Сведочанства” је стваралаштво Петера Хандкеа, а текстове потписују: Јован Делић, Иван Негришорац и Владан Бајчета. Рубрика „Поводи” посвећена је Аници Савић Ребац кроз прилоге Зорице Хаџић и Јелене Марићевић Балаћ. Стална рубрика „Критика” прати актуелну књижевну продукцију, а у овом броју текстове потписују: Нина Стокић, Лазар Буква, Марија Јефтимијевић Михајловић, Милуника Митровић, Ленка Настасић и Лазар Букумировић. У рубрици „Из света” Предраг Шапоња прати актуелна дешавања на светској књижевној и културној сцени.

Часопис је доступан и у електронској форми и може се преузети са линка

У оквиру Одељења за књижевност и језик Матице српске објављена је књига Исидоре Г. Бјелаковић „Терминологија у књижевним језицима Срба XVIII и XIX века (астрономија)“. Ова публикација представља резултат вишегодишњег истраживања предстандардног лексикона српског књижевног језика, тематски ограниченог на астрономску терминологију, регистровану у уџбеницима и делима научног карактера, писаним код Срба на руском књижевном, славеносрпском, доситејевском и српском језику од 1783. до 1867. године. Иако је засновано на основним поставкама и деловима докторске дисертације Географска терминологија код Срба у XVIII и XIX веку, одбрањене 2012. године на Филозофском факултету у Новом Саду, ово истраживање је спроведено на знатно ширем корпусу, уз потпуну измену модела лексикографске обраде. Поред тога, у ову публикацију инкорпориране су и новије анализе посведочене грађе.

Попут ранијих истраживања истог профила, грађа је најпре системски прикупљена и лексикографски обрађена, а потом анализирана с обзиром на порекло и структуру. Поред тога, наведена су и поједина морфосинтаксичка обележја регистрованих термина, према којима они одступају од савременог стања у стандардном српском језику. Забележен терминолошки систем упоређен је са грађом у старословенском језику, са стањем у средњовековној писмености Срба и са ситуацијом у савременој терминологији, како би се утврдило у којој мери може да се говори о континуитету у датим терминолошким регистрима.

Рецензенти књиге су проф. др Ана Кречмер, др Ана Мацановић и проф. др Александар Милановић. Штампање књиге омогућило је Министарство културе и информисања Републике Србије.

У Фоајеу Матице српске, у петак, 10. јуна 2022. године, отворена је изложба одабраних радова академика Светомира Арсића Басаре. Изложбу су организовали Косовскометохијски одбор Матице српске и Српска академија наука и уметности. По први пут новосадска публика има прилику да види вајарска дела једног од најпризнатијих српских вајара. У Фоајеу Матице српске налази се седам скулптура: Цар Лазар (2015), дрво и метал; фигура Стефана Лазаревића (2004), бронза; Христос са мачем (1999), бронза; Свети ратници: Никита, Прокопије Теодор (1999), бронза, као и Бели анђео (2022), бронза, по први пут изложен. Изложба се може видети до15. јула 2021. године. Аутор изложбе је виши кустос Галерије Српске академије наука и уметности госпођа Жаклина Марковић.

Догађај свечаног отварања изложбе започео је песмом „Христе спасе” у извођењу Србских православних појаца уз одломак из драме Љубомира Симовића, „Чудо у шаргану”. Стихове је казивала др Исидора Поповић. Речи добродошлице али и осврт на лик и дело академика Басаре изговорио је проф. др Драган Станић, председник Матице српске: „Користећи изражајност дрвета и метала обликованог поступком префињене грубости и робусности материјала, Басара исказује уочљиву снагу предметности која проговара из његових дела али истовремено и моћ вајарске визије која разноврсне аспекте фрагмената обухвата у смисаоност целине дела”.

Изложбу је отворио академик Стеван Пилиповић и подсетио на животопис академика Басаре. На крају се публици обратио и академик Басара рекавши: „Од вајара не очекујте неке спектакуларне говоре, вајари се баве уметношћу која ћути, која воли ћутањем, тако да и он проведе цео свој век у ћутању, радећи своје скулптуре…за разлику од оних који се баве језиком…Стваралачки пут уопште није лак. То најбоље знају они који се тиме баве, поготово код вајара који се рве са материјалом”. Академик Басара се захвалио Матици српској што је имао прилику да „у том храму културе”, излаже своје скулптуре.

Цео програм је снимљен и може се погледати у видео архиви Матице српске.

У спомен на Милоша Црњанског и његово дело, а у жељи да награђивањем књижевних дела објављених на српском књижевном простору да подстрека развоју наше књижевности, Матица српска је основала сталну годишњу књижевну награду под именом „Бескрајни плави круг“. Награда се додељује на дан пишчеве смрти, 30. новембра сваке године, за роман који је објављен између 1. новембра претходне године и 1. новембра године у којој се награда даје. Жири награде почео је са прикупљањем рукописа. Позивамо све издаваче да пошаљу романе објављене после 1. новембра 2021. године (6 примерака, на адресу Матице српске, Матице српске 1, са напоменом „За награду Бескрајни плави круг”) и тако предложе своје наслове.

У понедељак, 13. јуна 2022. године, у Свечаној сали Матице српске одржана је промоција књиге др Владана Бајчете „Борислав Михајловић Михиз: критичар и писац“. Присутне је поздравио проф. др Драган Станић, председник Матице српске. О књизи су говорили мср Растко Лончар, мср Антоније Симић и аутор.

Докторска дисертација Владана Бајчете објављена је уз Сабрана дела Борислава Михајловића Михиза, која ће у наредном периоду у потпуности бити објављена у издању Матице српске, Српске читаонице у Иригу и Универзитетске библиотеке „Светозар Марковић“ у Београду. Студија Владана Бајчете посвећена књижевном делу Борислава Михајловића Михиза пионирски је подухват систематичног проучавања једног од најзначајнијих критичара у српској књижевности двадесетог века. У том смислу, њен први квалитет представља исцрпна пажња посвећена критичарском сегменту Михајловићевог рада у оквиру његовог невеликог али разуђеног књижевног опуса. Конципирана и остварена у виду монографије, студија на оптималан начин прилази теми која већ неко време чека на научно-критичку елаборацију одговарајуће, академске врсте.

Цео програм је снимљен и може се погледати у видео-архиви Матице српске.

У петак, 10. јуна 2022. године, у Матици српској одржан је округли сто „Село између традиције и сталних промена”. Присутне учеснике и публику поздравио је проф. др Драган Станић, председник Матице српске. Округли сто је реализован кроз две сесије. У првој сесији радове су представили: Милован Митровић, Ранка Перић Ромић, Биљана Милошевић, Раде Шаровић, Сретен Јелић, Снежана Стојшин, док су у другој сесији излагали: Александар Виденовић, Небојша Гаџић, Дејан Јанковић, Петар Анђелковић и Радица Недељковић, Марица Шљукић и Владан Видицки, Марина Новаков, Срђан Шљукић, те Никола Живић.

Циљ округлог стола био је да окупи руралне социологе и руралисте из других научних дисциплина из Србије и иностранства како би, из свог научног угла, размотрили аспекте који су релевантни за процес развоја и мењања села. Том приликом, у целости је испитан однос између традиционалног и модерног на селу, те значај села за српско друштво.

Отварање програма је снимљено и може се погледати у видео-архиви сајта Матице српске.

У четвртак, 9. јуна 2022. године, у Свечаној сали Матице српске одржана је промоција књиге „Црна Гора кроз историјска документа: народ – језик – црква – држава“ Јована Б. Маркуша. Књигу је објавило Друштво чланова Матице српске из Црне Горе. Присутне је поздравио проф. др Драган Станић, истакавши неопходност чувања идентитетског утемељења наших предака и потребу за оваквим истраживањима и разговорима. О књизи су говорили проф. др Драго Перовић, некадашњи председник Друштва чланова Матице српске из Црне Горе, и проф. др Душан Крцуновић. Присутнима се обратио и аутор Јован Б. Маркуш. Ова књига је покушај и подстицај да се прикупи и сачува грађа о језику, народности, цркви и држави. У питању је само део испуњавања дуга према нашим прецима и давање историјског путоказа нашем потомству и савременицима.

У уводној речи у књизи Јован Б. Маркуш је написао да је приређивање овог зборника докумената „само корак у нама и корак пред нашом свијести на путу очишћења и просвјетљења од једноумља и мрака, а нас самих од срама и стида пред будућим покољењима“.

Цео програм је снимљен и може се погледати у видео-архиви Матице српске.

Часници Матице српске, председник Драган Станић и генерални секретар Милан Мицић, у суботу, 4. јуна 2022. године, посетили су Удружење „Ђорђе Оцићˮ, чије се седиште налази у књижевниковој родној кући у Даљу.

Представнике Матице српске дочекала је Дејана Оцић, кћи књижевника и председница Удружења али и члан Матице српске, која им је укратко предочила циљеве и досадашње деловање Удружења. Матичари су упознати с плановима и пројектима Удружења, од којих су неки већ у процесу, а представљена им је и историја породице Оцић и куће, чији је саставни део аутентична збирка предмета која је била и инспирација књижевниковог романа Ердабовска збирка. Из тог даљског Дома Оцић потекао је још један члан Матице српске, академик Часлав Оцић.

Гости из Матице имали су прилике да виде и „Мустре даљскеˮ, изложбу традиционалне текстилне тканине српских породица из Даља, која је отворена на Сретење, 15. фебруара, а траје до краја јуна ове године.
Матица српска је овим посетама изнова потврдила своје интересовање за културу Срба ван матичне државе, још једном оправдавши свој назив.