Дана 1. септембра 2022. године Матицу српску је посетио мср Милош Растовић, координатор за културу у Српском народном савезу у Питсбургу, САД и уредник Американског Србобрана. Госта су примили председник Матице српске проф. др Драган Станић и генерални секретар др Милан Мицић. Том приликом је господин Растовић уручио дигитализовани запис свих бројева Американског Србобрана од оснивања до данас, а тај запис ће бити уступљен Библиотеци Матице српске. На састанку су вођени разговори о сарадњи Матице српске и Српског народног савеза, као и о Матичиној сарадњи са српском дијаспором широм света.

Објављен је јулско-августовски двоброј „Летописа Матице српске” (год. 198, књ. 510, св. 1-2) у којем су у сталној рубрици „Поезија и Проза” објављени прилози: Рајка Петрова Нога, Александра Гаталице, Раше Перића, Слободана Војичића, Милице Бакрач, Радомана Кањевца, Мише Пасујевића, Ирене Плаовић, Наде Хаџи Перић, Анастасије Јемељанове и Омера Сејфетина. Рубрика „Есеји” доноси текстове Емилије Поповић о Тодору Манојловићу, Весне Гајић о Викентију Ракићу, те Александре Жежељ Коцић о Драгану Лакићевићу. Теме рубрике „Сведочанства” су стваралаштво Васка Попе кроз два текста Јована Делића, европски језици о којима пише Драгољуб Петровић, Милош Црњански којем се у свом тексту посветио Зоран Аврамовић, те текст Ролана Барта о настанку „Рјечника” који је са француског превео Ранко Рисојевић. Рубрика „Поводи” посвећена је Јоакиму Вујићу кроз прилоге Исидоре Поповић и Наде Савковић, Предрагу Пиперу кроз прилог Ивана Негришорца и Стевану Тонтићу кроз текст Славка Гордића. Стална рубрика „Критика” прати актуелну књижевну продукцију, а у овом броју текстове потписују: Владан Бајчета, Горана Раичевић, Велимир Младеновић, Сања Перић, Милан Радоичић, Маријана Јелисавчић, Дамјан Ћулафић и Милена Кулић. У рубрици „Из света” Предраг Шапоња прати актуелна дешавања на светској књижевној и културној сцени.

Часопис је доступан и у електронској форми и може се преузети са линка

Матицу српску је у четвртак, 14. јула 2022, посетио др Небојша Нешковић, генерални секретар Светске академије уметности и науке и председник Српске подружнице Римског клуба у Београду. Господин Нешковић је том приликом представио резултате вишегодишњег рада на пројектима који окупљају истраживаче из иностранства и Србије а у вези су са учешћем у решавању проблема одрживог раста и свестраног развоја Србије и позвао Матицу српску да се као, најстарије књижевно, научно и културно друштво српског народа, представи стручној јавности на предстојећој међународној конференцији планираној од 19. до 22. септембра у Београду, посвећеној обележавању 2022. године као године основних наука за одрживи развој.

У салону Матице Српске разговарало се о темама којима би се Матица српска могла представити стручној јавности и у склопу тих планова о организовању изложбе, од стране Матице српске, као пратећег програма Конференције. Састанку су присуствовале и проф. др Весна Вучинић Нешковић као и мср Александра Јовановић, архивски саветник и стручни сарадник у Матици српској.

У организацији Отаџбинског покрета из Новог Сада и Матице српске у Свечаној сали Матице српске 8. јула је одржано предавање „Теслина доктрина о научно-технолошком развоју и самоодрживост савременог друштва”. Предавање је одржао др Бранимир Јовановић, некадашњи директор, данас помоћник директора Музеја Николе Тесле у Београду. Поздравну реч и увод о аутору и теми дали су проф. др Драган Станић, председник Матице српске и господин Драгомир Лалић, председник Отаџбинског покрета. Др Бранимир Јовановић је говорио о Теслином животу, одласку из родног краја, животу у Америци, а посебан осврт дао је његовом научном раду.

Предавање је снимљено и доступно је на YouTube каналу Матице српске.

У четвртак, 7. јула Матицу српску су посетиле чланице Кола српских сестара Епархије бачке. Након традиционалног постављања Ивањданског венчића на здање Матице српске чланице Кола српских сестара Епархије бачке је примила управник послова Матице српске мср Јелена Веселинов. На састанку је разговарано о пројектима Кола српских сестара у протеклој години и активностима на обележавању тридесетогодишњице од обнављања рада овог удружења. Председница Кола српских сестара Епархије бачке госпођа Светлана Прокић предала је извештај о раду удружења и изнела планове за рад у наредној години.

У просторијама Матице српске, 29. јуна је одржан први састанак Омладинског одбора Матице српске, основаног почетком јуна ове године. Седницу су водили др Јелена Марићевић Балаћ (председник), мср Немања Рајак (потпредседник) и мср Растко Лончар (секретар), а присуствовали су чланови новооснованог подмлатка Матице српске: др Александра Цолић Јовановић, др Рајко Петровић, мср Марина Шафер, мср Милена Кулић, мср Марко Тошовић и Вукашин Марић.

Окупљене је, на почетку, поздравио проф. др Драган Станић, председник Матице српске, пожелевши младима срећу у раду, а изразивши поверење у активности Омладинског одбора, које ће почети да се реализују од јесени 2022. године.

На састанку, чланови Oдбора су изнели своје ставове и гледишта по питању активности планираних за следећих годину дана, као и предлоге и разматрања најбољих начина да се глас младих научника – сада и институционално подржаних – чује у оном маниру који ће бити препознатљив и прихватљив младим нараштајима.

Атмосфера је протекла у колегијалном размењивању и унапређивању предложених идеја, направљени су нацрти пројеката за следеће две године. Млади научници су са ентузијазмом, након тросатног састанка, изашли из зграде Матице српске која је – идући у сусрет обележавању два века постојања – одлучила да и институционално подржи глас младих, отворивши своја врата нараштајима на којима остаје наслеђе српске културе.

У среду, 29. јуна 2022. године, у Свечаној сали Матице српске одржана је промоција зборника радова „Положај српскога језика у савременом друштву: изазови, проблеми, решења“. Зборник је објављен у суиздаваштву Матице српске и Одбора за стандардизацију, као резултат скупа који је одржан 3. јула 2021. године. Бројне присутне поздравили су проф. др Драган Станић, председник Матице српске и проф. др Срето Танасић, председник Одбора за стандардизацију српског језика. О зборнику су говорили проф. др Исидора Бјелаковић (један од приређивача зборника), проф. др Јелена Редли и проф. др Срђан Шљукић.

Зборник радова је доступан и у електронској форми и може се прочитати овде. Догађај је снимљен и снимак је доступан у видео-архиви Матице српске.

У четвртак 30. јуна 2022. године у Матици српској додељена је Награда Матице српске за историју „Иларион Руварац” за 2021. годину. Жири у саставу проф. др Мира Радојевић (председник), проф. др Бранко Бешлин, др Драган Богетић, научни саветник, проф. др Смиља Марјановић Душанић и др Љубодраг Ристић, виши научни сарадник, једногласно је донео одлуку да награду додели др Игору Вукадиновићу, научном сараднику Балканолошког, за књигу „Аутономија Косова и Метохије у Србији (1945‒1969” (Српска академија наука и уметности, Балканолошки институт, Београд, 2021).

Проф. др Драган Станић поздравио је присутне и уручио награду добитнику. О одлуци жирија и награђеној књизи говорила је проф. др Мира Радојевић. На крају програма присутнима се обратио и добитник. Програм је водила Ивона Кнежевић, помоћник управника послова Матице српске.

Реализацију награде помогла је Градска управа за културу Града Новог Сада. Награда Матице српске за историју „Иларион Руварац” установљена је 2015. године и додељује се за најбољу књигу из историје српског народа или из опште историје објављену у протеклој години на српском језику.

Додела је снимљена и може се погледати у видео-архиви сајта Матице српске.

Матица српска и Институт за европске студије, у среду 29. јуна 2022. године у Матици српској, организовали су предавање „Нацистичка борба против епидемија, 1933‒1945: Идеологије, пракса и жртве” проф. др Пола Џулијана Вајндлинга, професора на Универзитету у Окфорд Брукс, Уједињено Краљевство.

Проф. др Драган Станић, председник Матице српске, поздравио је присутну публику, а госта предавача најавио је др Миша Ђурковић, директор Института за европске студије.

Професор Вајндрлинг осврнуо се на период од 1933. до 1945. године, када је немачка медицина била изобличена расном идеологијом и праксом. Навео је потресне податке о докторима који су вршили експерименте и окрутна истраживања над Јеврејима, Ромима и Синтима у име нацистичке пропаганде. Почетком Другог светског рата, порастао је и број истраживања и експримената, при чему се појава боелсти попут тифуса, користила за отпочињање гетоизације. Присилна истраживања у периоду 1933‒145 обухватила су преко 28.267 жртава, а интензивирана су од 1940, при чему је 11.454 људи преживело, често са тешким последицама по здравље.

Након предавања, отворена је дискусија у коју се укључила публика.

Догађај је снимљен и може се погледати овде.

Реализацију програма помогла је Градска управа за културу Града Новог Сада.