У оквиру рада Омладинског одбора Матице српске, а у сарадњи са Клубом са савремену теорију Филолошког факултета у Београду, 17. маја 2024. године у Сали за седнице Матице српске уприличен је разговор на тему „Аутонаративи, аутофикција, аутобиографски пакт“. Модератори програма били су Урош Ђурковић и Јована Сувајџић, руководиоци Клуба за савремену теорију, а у једноипочасовном динамичном разговору учествовали су студенти мастер и докторских академских студија српске и компаративне књижевности Филозофског факултета у Новом Саду.

У организацији Заједничког већа општина Вуковар одржан је Сајам издаваштва Срба у Републици Хрватској у Српском дому 16. и 17. маја 2024. године. Представљена су најзначајнија издања Матице српске на пољу историографије и књижевности. Мисију и издавачку делатност Матице српске представили су др Милан Мицић, генерални секретар Матице српске и мср Милена Кулић, стручни сарадник Одељења за књижевност и језик.
На Сајму издаваштва Срба у Републици Хрватској своја издања представили су и Српско културно друштво „Просвјета“, Културно-научни центар „Милутин Миланковић“, Српски културни центар, Установа у култури Српски дома, Српско народно вијеће, Заједничко веће општина Вуковар.

Дана 15. 5. у оквиру Музичких вечери Матице српске публика је имала прилику да чује извођаче Маријану Савов Стојановић за клавиром и Растка Поповића, виолисту. Ови уметници су као дуо започели сарадњу 2013. године, а баве се истраживањем и интерпретацијом репертоара за виолу и клавир, оживљавајући помало запостављена дела оригинално написана за ова два инструмента. Више година изводе концерте у оквиру оригиналне програмске серије под називом Између Баха и Брамса. Дуо изводи и програме у којима истражује франкофону и руску музику за виолу и клавир, укључујући како оригинална дела тако и аранжмане и транскрипције за овај састав.

Растко Поповић је завршио дипломске, специјалистичке и докторске академске студије виоле на Факултету музичке уметности, Универзитета уметности у Београду у класи проф. Дејана Млађеновића. Мастер студије виоле је завршио у Норвешкој на Универзитету у Ставангеру. Школовање је завршио са највишим оценама. Похађао је бројне мајсторске курсеве виоле, камерне и ране музике код реномираних уметника. Освојио је бројне награде на националним и међународним такмичењима, покретач је пројекта „Сам свој сопствени рингишпил“ посвећеног електричној виоли, а од 2011. године ради на Факултету музичке уметности у Београду где је тренутно у звању ванредног професора на Катедри за гудачке инструменте.

Маријана Савов Стојановић рођена је у Београду, где је завршила основну музичку школу у класи проф. Јелице Веселиновић и средњу музичку школу у класи проф. Милене Митић. Дипломирала је на Факултету музичке уметности, Универзитета уметности у Београду, у класи проф. Игора Ласка. По завршетку студија одлази у Америку, где магистрира на Универзитету Џорџије у класи проф. Евгенија Ривкина. За време студија у Америци радила је и као професор клавира и корепетирор. Током школовања била је награђивана више пута на такмичењима ученика и студената музике. Наступала је на концертима у земљи и иностранству – као солиста и у камерним ансамблима. Од 2003. године ангажована је у Музичкој школи „Јосип Славенски“ у Београду као професор-корепетитор.

Овај дуо је до сада свирао у Великој сали и Музичкој галерији Коларчеве задужбине, Галерији Српске академије наука и уметности, Свечаној сали Скупштине града Београда, Великој сали Студентског културног центра у Београду, Народној библиотеци Србије, и у бројним другим установама од значаја, а у Свечаној сали Матице српске представили су програм под називом „Романса – елегија – сећање – соната“. У оквиру овог концерта је премијерно изведена транскрипција Растка Поповића за виолу и клавир Глинкине композиције „Шева“, која је оригинално писана за мушки глас и клавир. Чули смо и изузетно ретко извођену сонату Антона Рубинштајна оп. 49. као и друга дела, мајсторски и надахнуто одсвирана од стране очигледних виртуоза, од којих можемо очекивати још оригиналних аранжмана и потпуну реафирмацију виоле на музичкој сцени наше земље. Уколико нисте били међу бројном публиком, концерт можете одгледати у видео-архиви на Youtube каналу Матице српске.

У среду, 16. маја 2024. године, у Матици српској одржано је осаманесто предавање пројекта „Српски народ: историја и култура” у оквиру циклуса предавања „Српски народ у Банату”.

Предавање „Историја и мит у родољубивој поезији Ђуре Јакшића” одржао је др Милан Мицић, генерални секретар Матице српске. Др Милан Мицић је истакао неке од специфичних етапа у родољубивој поезији Ђуре Јакшића повезаних са историјским догађајима од знатне важности за српски народ, као што су Револуција 1848/1849. године, херцеговачки устанци од 50-их до 70-их година 19. века, или ратови Србије с Турском 1876‒1878. Он је нарочито указао на дискрепанцу између националних романтичарских хтења и реалних могућности, која је видљива у Јакшићевим песмама, а одсликава и осећања оновременог српског друштва.

Партнери и сарадници пројекта су: Град Кикинда, Општина Нова Црња, „Максмимовић градња” из Зрењанина.

Програм је снимљен и може се погледати у видео-архиви сајта Матице српске.

У четвртак, 9. маја 2024. године, у оквиру програма „Молијерови дани“, у организацији Француског института у Србији, у посети Матици српској био Андреј Макин. Том приликом одржан је разговор о његовој књизи „Стари календар једне љубави“ у издању Лагуне. Упућујући поздравне речи на овом књижевном сусрету, проф. др Драган Станић, председник Матице српске, подсетио је да је Макин рођењем Рус, с извесним уделом француског порекла, али да је осетио снажан изазов другачијег и другог у културолошком, па и књижевно-поетичком смислу. Одговарајући на речи гостопримства, Макин је рекао да се у Србији не осећа као да је у иностранству. „Као што и добро знате, постоји велика културолошка сличност између Русије и Србије, али такође и између Србије и Француске, тако да осећам дуплу блискост“ – рекао је Макин. Разговор о роману „Стари календар једне љубави“ на француском језику водио је Велимир Младеновић, представљајући овог писца, изузетно популарног и код читалаца и код критике која га назива руским Прустом или француским Чеховом, овенчаног многим наградама, између осталог и Гонкуровом, који је „највише Рус од свих француских писаца“, члан Француске академије, аутор 20 романа под својим именом, а четири под именом Габриел Осмонд и један позоришни комад.

Цео програм је снимљен и може се погледати у видео-архиви Матице српске.

Објављен је мајски број „Летописа Матице српске” (год. 200, књ. 513, св. 5) у којем су у сталној рубрици „Поезија и Проза” објављени прилози: Живорада Недељковића, Бориса Лазића, Милана Мицића, Зорана Суботичког, Момчила Бакрача, те преводи поезије Збигњева Херберта и неколико аутора из богатог корпуса бугарске књижевности (Левена Филчева, Иван Гранитски, Константин Константинов, Иван Есенски, Христо Славов). Рубрика „Есеји” доноси текстове Јасне Стојановић о шпанској књижевници Анђели Граупери и Дуње Вујовић о Скендеру Куленовићу. Тема рубрике „Сведочанства” су награда Матице српске „Младен Лесковац” кроз текст Душана Иванића и беседу лауреата Славка Гордића, поезија Живорада Недељковића о којој пише Драган Хамовић, рецепција бугарске књижевности у Србији виђена оком Бранка Ристића и роман „Очинство” Бориса Лазића којим се бави Александар Новаковић. Рубрика „Поводи” посвећена је Платону о којем пишу Вук Трнавац и Весна Гајић. Стална рубрика „Критика” прати актуелну књижевну продукцију, а у овом броју текстове потписују: Наташа Катић, Саша Шмуља, Милан Радоичић, Љиљана Пешикан-Љуштановић, Тихана Тица, Јелена Огњеновић и Марија Ђурић. У рубрици „Из света”, Предраг Шапоња прати актуелна дешавања на светској књижевној и културној сцени.

Часопис је доступан и у електронској форми и може се преузети са линка

У четвртак, 16. маја 2024. године, у Свечаној сали Матице српске одржана је промоција песничке књиге Игора Мировића „У лавиринту“ (Лагуна, 2024). О књизи су говорили проф. др Драган Станић, председник Матице српске, господин Селимир Радуловић, главни и одговорни уредник „Летописа Матице српске“ и доц. др Јелена Марићевић Балаћ, члан уредништва „Летописа Матице српске“. Промоцији су присуствовали бројни чланови Матице српске, сарадници, представници градских и покрајинских власти, Епархије Бачке и културних институција. Аутор је прочитао избор из песама књиге „У лавиринту“.

Цео програм је снимљен и може се погледати у видео-архиви сајта Матице српске.

Министар информисања и телекомуникација господин Дејан Ристић посетио је Матицу српску у среду 15. маја 2024. године. Госта су примили председник Матице српске проф. др Драган Станић, генерални секретар Матице српске др Милан Мицић и управник послова Матице српске др Јелена Веселинов. На састанку је било речи о обележавању важних јубилеја Матице српске, 200 година „Летописа Матице српске“, 200 година Матице српске, а потом је разговарано о редовној делатности и богатим активностима Матице српске. Разматране су потребе за унапређењем информационо-комуникационих технологија најстарије књижевне, културне и научне институције српског народа и видови могуће сарадње, чиме је започето заједничко деловање Министарства информисања и телекомуникација и Матице српске.

Дана 8. маја у Свечаној сали Матице српске, промовисан је компакт диск „Јосип Славенски, Мирјана Живковић“ ауторке др Јасмине Јанковић. Кроз плодно преплитање музичке виртуозности и научног излагања, обогаћеног анегдотама, публици су приближени лик и дело Славенског, као и Мирјане Живковић, композиторке која је учествовала у оснивању његовог легата. Др Јасмина Јанковић је као своје госте, на нашу велику част, позвала Академика Ивана Јевтића, секретара уметничких одељења Српске Академије наука и уметности, као и чланове породица композитора – госпођу Марину Бојић, ћерку Милана Kашанина, и Мају Жуил. Млади, награђивани, баритон Марко Ђурђевић, моћним гласом учествовао је у неколико изведених композиција.

Академик, композитор Иван Јевтић, у уводној речи истакао је да се Јасмина „бори за српску музику донкихотовски, што је данас веома тешко – доћи до сале, доћи до публике, али она истрајава“. Њену континуирану борбу за „српску ствар“ г-дин Јевтић прати и у њој саучествује још од париских дана, јер су у овом граду обоје провели многе године усавршавања. Подстакавши и остале са нашег културног простора да се оспособе извести музику која диже морал и људски дух, Академик Јевтић је изјавио: „Ја, као српски композитор, поздрављам посебно Јасминину активност на пољу очувања српске културне и музичке баштине“.

Др Јaсмина Јанковић је пијаниста, доктор књижевних наука, редовни професор Академије лепих уметности у пензији, аутор пројекта „Српска клавирска музика“. Иза себе има две магистратуре клавира, једну у Београду а другу на Конзерваторијуму „Чајковски“ у Москви, као и докторат из русистике, са универзитета у Београду. Своје клавирско умеће усавршавала је на Сорбони и у бројним мајсторким школама широм Европе. Од 1998. године има звање Истакнутог уметника, а од 2004. интензивно се бави истраживањем српске музичке баштине. Посвећена је и научном истраживању ратних страдања музичких уметника. Њена уметничко-извођачка каријера обухвата више стотина концерата у земљи и иностранству, а од бројних награда које су јој додељене издвојићемо: Орден Карађорђеве звезде трећег степена- за нарочите заслуге у области клавирске музике (2024); Посебну награду УМУС-а-за комплетно музичко-истраживачки опус (2022); Златни беочуг (2021), за трајни допринос култури Београда, као и награду Матице српске (1996.).

О Јосипу Штолцеру, касније Славенском, његовом необичном путу од пекарског ђака до музичког генија, о његовим свесловенским идејама, преласку у православну веру, као и о Мирјани Живковић, професорки хармонске анализе и прегаоцу у очувању дела Славенског, Јасмина је надахнуто говорила. Истакла је да јој је управо њена драга а сада покојна професорка сугерисала која дела Славенског треба снимити, због чега јој је и посветила компакт диск, обухвативши њиме и неке од композиција госпође Живковић. У мајсторском извођењу пред публиком су се нашле добро познате композиције: „Јесење ноћи“, „На те мислим“ (оригинални назив – „Заљубљене мисли“), „У механи“, „Звездана ноћ“, и други староградски бисери о којима смо сазнали занимљиве појединости. Поред песама изведених на клавиру и уз баритон, неке композиције послушали смо са самог компакт диска, уз богату фото документацију у slide show формату.

Било је то једно веома емотивно и драгоцено окупљање, један диван концерт, који можете увек послушати на Youtube каналу Матице српске, а за чију поруку ћемо бити слободни да узмемо речи присутног Академика Јевтића: „…остати на свом путу, остати Срби, са својим делима, са својом литературом, сликарством и музиком.“