У свечаној сали Матице српске 31. марта 2022. године, представљено је друго издање књиге академика Дарка Танасковића „Пусто турско”. О књизи су говорили: Његово преосвештенство епископ бачки Господин др Иринеј, проф. др Драган Станић, мастер Немања Старовић, и аутор књиге академик Дарко Танасковић.

Књига „Пусто турско” се бави променама у турској унутрашњој и спољној политици и односом према Балкану и Србији. У њој су обрађене теме присуства Турске на Балкану, њени односи са Србијом, турско виђење балканских ратова, улога ове земље у бомбардовању Србије од стране НАТО-пакта, неоосманизам и ердоганизам. У првом делу налази се неколико научних радова који су настајали поводом обележавања годишњице балканских ратова и Првог светског рата. Затим следе дужи публицистички текстови који су настајали као реакција на одређене догађаје повезане са турском спољном или унутрашњом политиком.

Његово преосвештенство епископ бачки господин др Иринеј је, поред осталог, рекао: „Сâм наслов „Пусто турско” изазива, код нас Срба посебно, једну спонтану реакцију у души, али која, без обзира на све садржаје, ипак није негативна. Она подразумева и нашу трагичну и страдалну судбину у вековима под турском влашћу, али је употребљавамо и у разним шаљивим приликама. То је део и нашег историјског искуства и данашњег такође, а како ствари стоје, биће и сутрашњег. Зато је ова књига, ова збирка текстова органски међусобно повезаних – без обзира на разне појединачне теме, које су на први поглед веома различите, разнородне – у сваком случају драгоцена управо са аспекта овог нашег историјског тренутка и не видим да се ико други у нашој било научној јавности, било некој другој, тако темељито и одговорно бави овом темом, као што то чини, већ дуги низ година и деценија, професор Танасковић”.

Професор др Драган Станић, председник Матице српске, зналачки је анализирао одређене делове књиге. Он је нагласио да ниједан српски интелектуалац не би смео ни да помисли да је стекао елементарно образовање у овој сфери, а да није претходно прочитао књигу професора Танасковића. Немања Старовић, државни секретар у Министарству спољних послова Србије, нагласио је да књига професора Танасковића читаоцима помаже да схвате понашање данашње Турске и њену политику, како на Балкану тако и у светским размерама.
Академик Дарко Танасковић је у свом обраћању истакао да је књига настала као скуп двадесетак текстова које је објавио у последњих десетак година осврћући се на значајне историјске догађаје, али и на актуелна дешавања.

Издавач је свим присутнима на представљању књиге поклонио примерак књиге а академик Танасковић је књиге потписивао и разговарао са читаоцима. Међу публиком били су и матуранти Гимназије „Јована Јовановић Змај” као и бројна новосадска публика.

Догађај је снимљен и може се погледати овде.

У среду, 23. марта 2022. године, у Свечаној сали Матице српске представљен је зборник радова „Петер Хандке или правда за човека и човечност“. Многобројну публику поздравио је проф. др Драган Станић и одржао уводну реч о првом прилогу у серији „Споменица почасном члану Матице српске“.

О зборнику радова о делу Петера Хандкеа говорили су проф. др Јован Делић, дописни члан САНУ, др Владан Бајчета и господин Селимир Радуловић. Овим програмом завршено је тродневно обележавање осамдесетогодишњице рођења нобеловца и почасног члана Матице српске Петера Хандкеа. Зборник је објединио радове о Хандкеовом приповедном, поетском и стилском умећу, тако и историјским, политичким и друштвеним приликама које препознајемо „иза приповести“. Радови показују многе облике сложености и рафинираности Хандкеовог сензибилитета и писма, те стилског, тематског и жанровског устројства његових дела.

Цео програм је снимљен и може се погледати у видео-архиви Матице српске.

Из штампе је изашао „Зборник Матице српске за књижевност и језик“ бр. 69-3 за 2021. годину. У рубрици „Студије и чланци“ објављени су радови др Јелене Пилиповић, др Милоша Јовановића, др Зоје Карановић, др Милице Спремић Кончар, др Милене Владић Јованов, др Ђорђа Деспића, др Снежане Милосављевић Милић, др Александре Лазић-Гавриловић, др Недељке Бјелановић, др Јелене Марићевић Балаћ, др Саше Радојчића, мср Јована Гавриловића и др Радоја Шошкића. Рубрика „Прилози и грађа“ доноси рад мср Ане Радовић Фират. За рубрику „Критике и прикази“ писали су др Славица Гароња Радованац, Александра Матић, др Милка Николић, мср Јелена Милић, др Милица Ћуковић, др Снежана Милинковић, мср Милена Кулић, др Љиљана Бањанин, др Александра Стевановић, др Јана Алексић и др Лидија Делић.
Рубрика „In memoriam“ посвећена је сећању на Ивана Клајна и Наду Милошевић Ђорђевић.

Часопис је доступан и у електронској форми и може се преузети са линка.

У оквиру Музичких вечери Матице српске, у Свечаној сали, 22. марта 2022. године, приређен је концерт клавирског дуа „Мокрањац“, којег чине Јулијана Шиловић и Маја Ђого. Поздравне речи, пре почетка концерта, упутила је Марта Тишма, уредник Музичких вечери Матице српске. На концерту су изведене композиције Фредерика Шопена, Фазила Сеја, Арама Хачатурјана, Франсиса Пуланка, Светислава Божића и Астора Пијацоле. Премијерно је изведена и композиција Далибора Ђукића, коју је аутор посветио клавирском дуу „Мокранјац“.

Осим присутних, директан пренос програма, публика је могла да прати и на YouTube каналу Матице српске.

У уторак, 22. марта 2022. године, у Свечаној сали Матице српске одржан је програм „Петер Хандке и филм“, у оквиру свечане манифестације посвећене почасном члану Матице српске Петеру Хандкеу. Многобројна публика је имала прилику да погледа документарни филм Горана Радовановића „Чекајући Хандкеа“. Програм је отворио председник Матице српске проф. др Драган Станић, уз захвалност Горану Радовановићу на могућности да се прикаже филм у Матици српској, након премијерног приказивања на Међународном филмском фестивалу ФЕСТ. Уводну реч одржала је доц. др Јелена Марићевић Балаћ, нагласивши да је Радовановић, алузијом на Бекетову драму „Чекајући Годоа“, отворио питање апсурса, али га је осенчио дубоким смислом. Поздравна реч, уводно предавање и инсерт из филма може се погледати у видео-архиви Матице српске.

У понедељак, 21. марта 2022. године, у Свечаној сали Матице српске одржан је програм „Хандке међу српским песницима“, којим је наша најстарија установа књижевности, науке и културе обележила светски дан поезије. Овим програмом започето је тродневно обележавање осамдесетогодишњице рођења нобеловца и почасног члана Матице српске Петера Хандкеа. Петер Хандке је први почасни члан Матице српске којем је посвећена Споменица под насловом „Петер Хандке или правда за човека и човечност“ (објављена 2021. године). У програму су учествовали: Матија Бећковић, Радомир Андрић, Ђорђо Сладоје, Верољуб Вукашиновић, Иван Негришорац, Благоје Баковић и Мирослав Алексић. Програм је водила др Исидора Поповић, која је прочитала песме Миодрага Раичевића, Драгана Јовановића Данилова и Драгана Хамовића.

Цео програм је снимљен и може се погледати у видео-архиви Матице српске.

У петак, 18. марта 2022. године, у Свечаној сали Матице српске одржана је промоција књиге „Пупин, ловац на звезде“ Радослава Павловића, у сарадњи Матице српске и Компаније Новости. Пред многобројном публиком, о овом ауторском и издавачком подухвату посвећеном Михајлу Пупину (Идвор, 1854 – Њујорк, 1935), једном од највећих светских и српских научника и његовим спонама са Матицом и српским народом, говорили су проф. др Драган Станић, председник Матице српске, господин Игор Мировић, председник Покрајинске владе Војводине, господин Милорад Вучелић, главни и одговорни уредник Компаније Новости, госпођа Јелена Јововић, уредница Издавачког сектора Компаније Новости и аутор. Својим присуством програм су увеличали Његово преосвештенство Епископ Бачки Иринеј, покрајински секретар за високо образовање и научноистраживачку делатност проф. др Зоран Милошевић, покрајински омбудсман проф. др Зоран Павловић, многе уважене личности из културног, научног и медијског живота и пријатељи Матице српске.

Пупин је, подсетимо, 1924. године награђен „Пулицеровом наградом“ за аутобиографију „С пашњака до научењака“. Био је Матичин стипендиста и добротвор, те је Матица српска њему у спомен 1996. године установила „Пупинову награду“ која се сваке три године додељује ауторима дипломских, мастер, магистарских и других научних радова студената у техничким и природноматематичким дисциплинама којима се идворски блистави ум бавио.

Директан пренос програма публика је могла да прати на YouTube каналу Матице српске, а снимак се може погледати у видео-архиви Матице српске.

С намером да се достојно опрости са оним људима који су деценијама сарађивали са Матицом српском и у великој мери обогатили њен рад својим културним, научним и књижевним достигнућима, Матица српска је организовала програме недавно преминулим сарадницима и члановима.

У петак, 4. марта 2022. године, у Свечаној сали Матице српске одржан је програм „Сећање на др Миодрага Матицког“, потпредседника Матице српске, члана Управног одбора Матице српске и члана Одбора Одељења за књижевност и језик. Програм је организован у сарадњи Матице српске и Вукове задужбине. О др Миодрагу Матицком, који је преминуо 7. јула 2020. године, говорили су проф. др Драган Станић, председник Матице српске, проф. емеритус Душан Иванић, проф. др Бошко Сувајџић и прочитан је текст проф. емеритуса Марије Клеут. Програму су присуствовали чланови породице др Миодрага Матицког, представници институција, сарадници, пријатељи и колеге. Програм је снимљен и може се погледати у видео-архиви Матице српске.

У петак, 11. марта 2022. године, у Свечаној сали Матице српске одржан је програм „Сећање на академика Предрага Пипера“, члана Управног одбора Матице српске и члана Одбора Одељења за књижевност и језик. О академику Предрагу Пиперу, који је преминуо 10. септембра 2021. године, говорили су проф. др Драган Станић, председник Матице српске, проф. др Дојчил Војводић, проф. др Рајна Драгићевић и проф. др Душанка Мирић. Програму су присуствовали чланови породице академика Пипера, сарадници, пријатељи и колеге. Програм је снимљен и може се погледати у видео-архиви Матице српске.

У петак, 18. марта 2022. године, у Свечаној сали Матице српске одржан је програм „Сећање на Стевана Тонтића“, дугогодишњег сарадника Матице српске. Програм је организован у сарадњи Матице српске и Друштва новосадских књижевника. О Стевану Тонтићу, који је преминуо 12. фебруара 2022. године, говорили су проф. др Драган Станић, председник Матице српске, мр Ненад Шапоња, Ђорђо Сладоје, Мирослав Алексић, др Зоран Ђерић, Емсура Хамзић, Владимир Пиштало и др Зденка Валент Белић. Програм је снимљен и може се погледати у видео-архиви Матице српске.

Дана 17. марта 2022. године Матицу српску је посетио Милутин Станчић, један од оснивача Српског информативног центра „Спона“ из Скопља. Госта је примио проф. др Драган Станић, председник Матице српске. Сусрету је присуствовала и др Александра Новаков, секретар Косовскометохијског одбора Матице српске. Једна од тема била је будућа сарадње између Матице српске и „Споне“. Договорено је да се новосадској публици представи Изложба о Јосифу Михаиловићу, творцу модерног Скопља, у организацији „Споне“.

Едиција „Прва књига” Матице српске покренута је 1957. и намењена је младим писцима који тек ступају на књижевну сцену. До сада је у њој објављено 287 наслова поезије, прозе, критике, књижевне теорије и есејистике. Поред тога што је стекла завидан углед, Матичина „Прва књига” је у српском издаваштву двадесетог века уједно и најстарија едиција те врсте.

Многи аутори ове едиције данас чине битан део наше савремене књижевности, као на пример: Добрица Ерић, Мирјана Стефановић, Јудита Шалго, Милутин Петровић, Гвозден Ерор, Миро Вуксановић, Владимир Копицл, Радмила Гикић, Драган Великић, Новица Милић, Љубица Арсић, Михајло Пантић, Јован Делић, Јован Попов, Војислав Карановић, Зоран Ђерић, Дубравка Ђурић, Веселин Марковић, Владимир Тасић, Боривоје Адашевић и други.

Право да конкуришу имају аутор или ауторка који не смеју бити старији од 30 година у години у којој конкуришу и који немају претходно објављену књигу. Рукопис који се шаље на конкурс мора бити оригинално ауторско дело на српском језику, ћириличним писмом, до сада необјављено ни у целости, нити у деловима.

Рукопис у пет примерака и кратка биографија аутора шаљу се (или достављају лично) на адресу: Матица српска, за eдицију „Прва књига”, Матице српске 1, 21000 Нови Сад.

Рукописи који конкуришу за Eдицију „Прва књига” примају се до 15. маја 2022. године.

Аутор уз рукопис треба да достави Ауторску изјаву коју може преузети на сајту Матице српске. Рукописи који су достављени без Ауторске изјаве неће бити узимани у разматрање.

Одлука Уредништва објављује се на сајту Матице српске најкасније до краја јула. Све додатне информације можете добити од стручног сарадника Одељења за књижевност и језик путем мејл адресе milena.kulic@maticasrpska.org.rs.

Позивамо све заинтересоване да пошаљу своје рукописе и да учествују у овогодишњем конкурсу.