2.2.2015-6У четвртак, 11. априла 2024. године Матицу српску посетили су проф. др Ива Драшкић Вићановић, декан Филолошког факултета у Београду и доц. др Јован Чудомировић, продекан за наставу. Госте су примили и упознали са историјом, радом и различитим активностима Матице српске и њених установа проф. др Драган Станић, председник Матице српске, др Јелена Веселинов, управник послова Матице српске и проф. др Исидора Бјелаковић, секретар Одељења за књижевност и језик. Том приликом је потписан „Протокол о сарадњи“ са Филолошким факултетом, а вођени су разговори о различитим видовима сарадње, као и пројектима који ће бити реализовани као резултат овог протокола.

 2.2.2015-6Дуо „Едит”, који чине Едит Македонска (виолина) и Горана Ћургус (харфа), одржао је 10. априла концерт бајковите атмосфере, под адекватним називом „Звездана прашина”. Од Дворжака и Пучинија до филмске музике и обавезних домаћих композитора, те делова опера и балета, са високим квалитетом као обавезним оријентиром при сваком одабиру, програм концерта био је прилагођен широкој публици. У актуелном саставу дуо „Едит” наступа већ тринаест година и иза себе има два компакт-диска: Rhapsody of Sound и Инспирације за виолину и харфу, у издању дискографске куће „Lilac”. Обе уметнице имају велико извођачко искуство и плодне каријере.

Едит Македонска потиче из музичке породице. Виолину је почела да учи код своје мајке Дијане Рапонђијеве Стојановић, а дипломирала је на Факултету музичке уметности у Београду у класи проф. Ферн Рашковић. Завршила је магистратуру виолине и камерне музике у Пловдиву, где је била ангажована као асистент на Факултету за музику и игру. Стекла је и диплому соло певања у Музичкој школи „Мокрањац” у Београду, а завршила је и балетску школу у Софији. Као концертмајстор била је ангажована у националној Опери и Балету у Скопљу, у оперским кућама у Варни и Пловдиву (Бугарска), као и у Позоришту на Теразијама у Београду. Од 1980. године до данас ради у Народном позоришту у Београду, где је концертмајстор. Одржала је бројне концерте као солиста и концертмајстор широм бивше Југославије, у Аустрији, Немачкој, Енглеској, Француској, Белгији, Чешкој, Словачкој, Јужној Кореји, Шпанији, Грчкој, Бугарској, Мађарској, Португалији, Швајцарској, Јапану, Данској, САД и Италији. На репертоару солистичких концерата посебно заступа домаће музичко стваралаштво. Године 2021. додељен јој је Печат Народног позоришта за посебан допринос у раду и стваралаштву.

Горана Ћургус је завршила студије харфе на Факултету музичке уметности у Београду, где је дипломирала и магистрирала у класи проф. Милице Барић. Већ 20 година је харфисткиња Опере Народног позоришта. Дуги низ година била је стални сарадник Београдске филхармоније, Војвођанског симфонијског оркестра, Симфонијског оркестра РТС и других реномираних оркестара. Освајала је прве и специјалне награде на републичким и савезним такмичењима, и међународном такмичењу „Петар Коњовић”. Награду „Златни анђео” за најбољег младог музичара у Србији добила је 1994. године. Са Бориславом Чичовачким премијерно је извела и снимила Сонату за обоу и харфу Петра Стојановића, у организацији Одбора за заштиту српске музичке баштине САНУ. У оквиру пројеката Одбора, учествовала је у извођењу и снимању музике Јосипа Славенског, Александра Обрадовића и Лудмиле Фрајт, као и музике Исидоре Жебељан. Сарађује са младим српским композиторима и редовно наступа на Трибини композитора Удружења композитора Србије. Од 2022. године члан је Уметничког одбора Међународног фестивала „Исидора Жебељан”.

Комбинација виолине и харфе коју нам пружа дуо „Едит” обузима и одводи слушаоца на скривено место личне носталгије, која у сваком евоцира специфичне призоре, а у ауторки ових редова замишљено детињство човечанства, одсликано пасторалним и еденским пејзажима. До краја концерта, очарани звезданом прашином, нисмо знали да ли смо у Свечаној сали Матице српске или на неком балу на коме се сијају кристали, док сатен и чипка веселих играча прате чаробни ритам. Зато је публика громогласним и упорним позивом на бис хтела – и успела – да продужи овај доживљај за још једну композицију, у којој су се Едит Македонска и Горана Ћургус дале несебично, као и до тад. Размена енергије може се у доброј мери осетити и на снимку концерта на коме се могу чути све композиције. Снимак потражите на Youtube каналу Матице српске.

 2.2.2015-6У Дому културе „Грачаница“, 31. марта одржан је округли сто: ,,Актуелни међународни односи – да ли смо на ивици катастрофе?“ у организацији Института за европске студије и Дома културе „Грачаница“, уз подршку Фондације Светих Архангела и Косовскометохијског одбора Матице српске.

Учествовали су: проф. др Владимир Димитријевић др Душан Пророковић, др Миша Ђурковић (као модератор), др Стеван Гајић, докторанд отац Драган Поповић, мастер Марија Стајић и други млади сарадници ИЕС као и још један број српских интелектуалаца који се током викенда налазио на поклоничком путовању на Косову и Метохији. На округлом столу било је речи о актуелним безбедоносним изазовима са којима се свет данас суочава, рату у Украјини, сукобу на Блиском истоку, али и о биоетици као и о изазовима са којима се суочава породица у 21 веку. Говорници су се осврнули и на догађаје на Косову и Метохији. На том путовању учесници округлог стола обишли су: манастире Бањску, Пећку патријаршију, Дечане, Свете Архангеле код Призрена и Грачаницу. Присуствовали су литургију у Цркви Светог Уроша у Урошевцу. Обиласке је благословио епископ рашко-призренски господин Теодосије, који је приредио и пријем. Косовскометохијски одбор Матице српске је представљала др Александра Новаков, секретар Одбора. Цео снимак округлог стола може се видети на линку.

Обавештавамо Вас да ће се редовна 130. Скупштина Матице српске одржати 20. априла 2024. године у Матици српској, у 11 сати.

Верификација чланова почиње у 10 сати. Молимо Вас да понесете лични документ како би верификација протекла што ефикасније.

У прилогу је позив и Дневни ред Скупштине и информације о праву гласа. Текст информације је сачињен на основу правних аката Матице српске који се односе на чланство у Матици српској и рад Скупштине Матице српске, с намером да се избегну све потенцијалне недоумице везане за право гласа.

На линку се можете упознати са радом Матице српске и њених установа у претходном четворогодишњем периоду.

Прилози:

Позив и Дневни ред
Информација о праву гласа

 2.2.2015-6Из штампе је изашао „Зборник Матице српске за књижевност и језик“ бр. 71-3 за 2023. годину. У рубрици „Студије и чланци“ објављени су радови др Николе Грдинића, др Зоје Карановић, мср Николине Тутуш, мср Теодоре Добросављевић, Ђорђа Перића, др Александра Новаковића, мср Софије Тодоровић, др Наташе Гавриловић, др Марије Јефтимијевић Михајловић, Марије Летић, др Жељка Марковића, др Гордане Штасни, др Гордане Штрбац и др Сање Париповић Крчмар. Поводом 90 година од рођења Слободана Селенића објављени су текстови др Владана Бајчете, др Срђана Орсића, мср Милене Кулић и др Јелене Марићевић Балаћ. Приказе књига за ову свеску писали су Александра Бјелић, Оливера Марковић, др Драгана Вукићевић, др Марија Терзић, др Драгана Цвијовић, др Драган Бошковић, др Милан Алексић, др Јелена Марићевић Балаћ и мср Милан Радоичић.

Часопис је доступан и у електронској форми и може се преузети са линка.

 2.2.2015-6У уторак, 26. марта, Матицу српску су посетили студенти Учитељског факултета Едуконс универзитета. Заједно са проф. др Драганом Дунић, студенти су обишли Матицу српску и Библиотеку Матице српске. Са историјатом и делатностима Матице српске и радом Омладинског одбора Матице српске упознала их је мср Милена Кулић, стручни сарадник Одељења за књижевност и језик.

 2.2.2015-6Косовскометохијски и Омладински одбор Матице српске у петак, 22. март 2024. године обележили су 25 година од Нато бомбардовања (1999) и 20 година од Мартовског погрома (2004). Програм је насловљен „Мартовски погром – награђени злочин“. Скуп је поздравио проф др. Драган Станић, председник Матице српске. Подсетио је присутне на активности Матице српске за време бомбардовања. Говорили су мр Живојин Ракочевић, потпредседник Косовскометохијског одбора о данима Мартовског погрома, био је очевидац догађаја и историчар Стефан Радојковић о међународним односима тих година.

 2.2.2015-6У склопу програма у Фоајеу Матице српске приређена је изложба фотографија „Погром 17. март 2004. Награђени злочин“, у организацији Матице српске, Галерије уметности Приштина и Дома културе „Грачаница“. Фотографије су углавном настале за време Мартовског погрома и неколико дана касније. Аутор фотографија је Живојин Ракочевић. Изложбу је пратио и каталог који можете видети у прилогу. Изложбу је отворила проф. др Дубравка Ђукановић, директор Републичког завода за заштиту споменика Србије. Изложба траје до 15. априла 2024. године.

У уметничком делу програма учествовале су. Симона Новаков, ученица Музичке школе „Исидор Бајић“ и Симонида Ракочевић, ученица соло певања Музичке школе. Програм је водила др Александра Новаков, секретар Косовскометохијског одбора Матице српске. Цео догађај је снимљен и може се видети у видео-архиви Матице српске.

 2.2.2015-6Са задовољством обавештавамо јавност да је одштампан Зборник Матице српске за ликовне уметности (бр. 51), редовна годишња публикација која садржи расправе из историје и теорије ликовних и примењених уметности, историје архитектуре, музеологије, херитологије и студија визуелне културе.

Уредништво Зборника Матице српске за ликовне уметности радило је у следећем саставу: проф. др Владимир Симић, главни и одговорни уредник и секретар Одељења за ликовне уметности Матице српске, проф. др Тилај Артан (Универзитет Сабанџи, Истанбул, Турска), проф. др Игор Борозан (Универзитет у Београду, Филозофски факултет), проф. др Драган Дамјановић (Универзитет у Загребу, Хрватска), проф. др Иван Дрпић (Универзитет Пенсилваније, Филаделфија, САД), проф. др Александар Кадијевић (Универзитет у Београду, Филозофски факултет), академик Миодраг Марковић (Универзитет у Београду, Филозофски факултет), проф. др Лидија Мереник (Универзитет у Београду, Филозофски факултет), проф. др Алина Пејн (Универзитет Харвард, Кембриџ, САД), проф. др Бисера Пентчева (Универзитет Стенфорд, САД). др Фридрих Полерос (Универзитет у Бечу, Аустрија), др Даница Поповић (Балканолошки институт САНУ, Београд), проф. др Иван Санто (Универзитет Етвеш Лоранд, Будимпешта, Мађарска), проф. др Бранислав Тодић (Универзитет у Београду, Филозофски факултет), др Aна Шверко (Институт за повијест умјетности, Сплит, Хрватска).

Садржај свеске бр. 51 чине: чланци, расправе, прилози (15 радова) и прикази (6 радова), уредничко обраћање на српском и енглеском језику, Именски регистар, Географски регистар, списак рецензената и Упутство за ауторе.

У рубрици ЧЛАНЦИ, РАСПРАВЕ, ПРИЛОЗИ објављени су радови Бранке Ч. Вранешевић, Олге З. Шпехар, Огњена Љ. Тутића, Анђеле Ђ. Гавриловић, Драгане С. Павловић, Маријане Љ. Марковић, Бранка М. Чоловића, Вука Ф. Даутовића, Александра Ђ. Кадијевића, Верице С. Павићевић, Софије Б. Јовановић, Милице С. Божић Маројевић, Леона Којена, Максимилијана Г. Дорословачког, и коауторски рад Дуње Д. Андрић и Сање Кипроски.

У рубрици ПРИКАЗИ објављени су радови Милене М. Антонијевић, Јоване М. Николић, Снежане В. Мишић, Исидоре С. Савић, Дијане Љ. Метлић и Бојане М. Стевановић.

Настављајући традицију установљену јубиларним Зборником бр.50, и овај број штампан је у колору. Зборник бр. 51 је у формату ПДФ послат у репозиторијум Народне библиотеке Србије, Одељење за научне информације, као и у остале релевантне базе података, а може се погледати и на следећем линку.

 2.2.2015-6У четвртак, 21. марта 2024. године, одржана је промоција едиције „Прва књига Матице српске“ на Сајму књига у Новом Саду. Представљене су књиге Тамаре Пантовић „Путописи (из обећане земље)“, Владимира Папића „На жанровској размеђи ране модерности“ и Стевана Јовићевића „Искушавања идентитета“. У програму су учествовали аутори Стеван Јовићевић и Тамара Пантовић, а разговор је водила мср Милена Кулић, стручни сарадник Одељења за књижевност и језик.