Пре 17 година, 17. марта 2004. године у Мартовском погрому албански екстремисти су покушали да убију православни српски Призрен. Тога дана гореле су у пламену средњовековне цркве: Богородица Љевишка, Црква Светог Спаса, Црква Светог Николе, Црква Светог Ђорђа, Црква Светих врача, Црква Светог Пантелејмона, Саборни храм Светог Ђорђа из 19. века, епископски двор, конак манастира Светих Архангела и српско насеље Поткаљаја. Такође, запаљен је цео комплекс зграда Призренске богословије, која је до тога дана била склониште не само за Србе већ и за Албанце и Роме. Екстремисти су желели да униште сваки траг који их је подсећао на Србе. Све што је било спаљено и девастирано обновљено је или је обнова у току. Од посебног значаја је обнова школских зграда Призренске богословије у којој има живота, а настава се од 2011. године редовно одвија. Упркос свим страдањима, у прошлости, Богословија ове године прославља велики јубилеј – 150 година живота и деловања.

На иницијативу Косовскометохијског одбора, уз подршку председника Матице српске проф. др Драгана Станића и благослов епикопа рашко-призренског Господина Теодосија, Министарство трговине, туризма и телекомуникација Републике Србије усвојило је предлог да Пошта Србије, поводом јубилеја 150 година од оснивања Призренске богословије, изда поштанску марку и коверту. (даље…) →

Матицу српску је данас, 17. марта 2021. године посетио Миодраг Копривица, генерални директор РТВ Војводине. Госта су примили проф. др Драган Станић, председник Матице српске, др Милан Мицић, генерални секретар, и Селимир Радуловић, управник Библиотеке Матице српске. На састанку је разговарано о досадашњој плодоносној сарадњи и будућим заједничким подухватима. Председник Матице српске je том приликом господину Миодрагу Копривици уручио плакету Матице српске „Споменица пресељења Матице српске из Пеште у Нови Сад 1864–2014“, у знак захвалности за континуирано праћење делатности Матице српске.

Матицу српску је данас, 15. марта 2021. године, посетио покрајински секретар за високо образовање и научноистраживачку делатност проф. др Зоран Милошевић са сарадницима. Госте су примили проф. др Драган Станић, председник Матице српске, потпредседници Јован Делић, дописни члан САНУ и проф. др Милан Матавуљ, др Милан Мицић, генерални секретар Матице српске и мср Јелена Веселинов, управник послова Матице српске. Састанку је присуствовао и управник Библиотеке Матице српске Селимир Радуловић. На састанку је разговарано о досадашњој плодоносној сарадњи и будућим подухватима. Покрајински секретар је упознат са реализацијом научноистраживачких пројеката и издањима које је финансијски подржао Секретаријат. Председник Матице српске том приликом је уручио господину Зорану Милошевићу плакету Матице српске „Споменица пресељења Матице српске из Пеште у Нови Сад 1864–2014“.

У Матици српској, у петак, 12. марта 2021. године, проф. др Драган Станић, председник Матице српске и Симо Салапура, градоначелник Зрењанина, потписали су Протокол о сарадњи са Градом Зрењанином. Протокол је закључен на обострану жељу и интерес, а ради унапређења квалитета књижевног, образовног и уметничког рада кроз деловање у оквиру заједничких пројеката у којима Матица српска и Град Зрењанин остварују своју делатност. Од посебног значаја истакнуте су теме: српска грађанска културa, српски национални покрет, историја и култура Срба у Банату. Потписивању Протокола присуствовали су и Милан Бјелогрлић, директор Градске народне библиотеке Зрењанина и председник Друштва чланова Матице српске у Зрењанину, Мира Баста, директор Историјског архива Зрењанин, генерални секретар Матице српске и мср Јелена Веселинов, управник послова.

У оквиру Одељења за сценске уметности и музику Матице српске, oбјављена је књига др Милана Милојковића „Дигитална технологија у српској уметничкој музици“. Ово издање представља темељну студију из области електро-акустичке музике која је у нашој музикологији до данас мало истражена. Управо због тога ова књига спада у ред Матичиних ексклузивних публикација које ће засигурно имати своју читалачку публику. У књизи се, после представљања метода истраживања у Уводу, нижу поглавља у којима аутор најпре објашњава феномен модернизма, посежући за ставовима највећих ауторитета у овом погледу у нас. Затим следи „кратка историја електроакустичке музике“, коју аутор јасно одваја од „рачунарске музике“, образлажући разлоге свог поступка. Преузевши од Штукеншмита и Радовановића термине „аналогни“ и „дигитални“ модернизам, Милојковић разврстава и стваралаштва европских и српских аутора у односу на ове две поменуте „струје“, спретно наглашавајући специфичности које доносе наши аутори електро-акустичке музике у односу на свет. Ове специфичности – како истиче аутор – умногоме су зависиле и од опреме којом су наши композитори располагали. Следи потом теоријско излагање о постмодерни која је омогућила и појаву „рачунарске музике“, те представљање оних не-електроакустичких опуса српских композитора који су управо до ње и довели. Милојковић и овде даје више дефиниција „рачунарске музике“ доспевши тако и до „музичког инжињеринга“.

У контексту ове сложене теме показује се потреба и за објашњењем методе анализе електро-акустичке музике која се сврстава у поље „рачунарске музикологије“, а у које спадају студије корпуса, моделовање, музички енкодинг и прикупљање музичких информација. Такође, поставља се и питање „музичког записа“, а коначно и исцрпљивања „дигиталних“ могућности музичког изражавања што ће довести до „пост-дигиталне“ ере „звучних „грађевина“.

Сви сегменти ове изузетно вредне и у данашње време (што не рећи) неопходне књиге поткрепљени су анализом адекватних дела из праксе, што доприноси атрактивности и разумевању сложене материје у коју се, ван сваке сумње, сврстава област електроакустичке и компјутерске музике.

У Свечаној сали Матице српске, 8. марта. 2021. године, приређен је концерт без присуства публике. Наступали су Флоријан Балаж, редовни је професор на Гудачком одсеку за предмет Виолина на Академији уметности у Новом Саду и Андреј Балаж, студент друге године Академије уметности у Новом Саду, који је за кратко време освојио више од 50 првих награда, звања лауреата на домаћим, регионалним и међународним такмичењима виолиниста, као и Хилда Шван у клавирској пратњи. Изведена су дела В. А. Моцарта, Ж. Маснеа, А. Гргина, В. Крола и Д. Шостаковича. Поздравне речи, пре почетка концерта, упутио је проф. др Драган Станић, председник Матице српске.

Директан пренос програма публика је могла да прати на You Tube каналу Матице српске. Снимак концерта можете погледати у видео архиви.

Дана 5. марта 2021. године у просторијама Матице српске (Нови Сад, Матице српске 1) одржана је расправа о Стратегији развоја образовања и васпитања у Републици Србији до 2030. године (у даљем тексту: Стратегија), на којој је учествовало 14 чланова Матице српске (универзитетских професора српског језика, књижевности, социологије, педагогије и политикологије, као и научних радника и издавача).

Стратешко размишљање о развоју образовања и васпитања представља неопходност у савременом свету јер је друштвени подсистем образовања и васпитања од изузетног значаја како за економски и укупни развој одређеног друштва тако и за друштвену (националну) интеграцију. Отуда свакако постоји потреба за израдом оваквог документа, чиме би требало да се покаже како Република Србија дугорочно размишља о својим стратешким интересима у овој области.

Учесници у дискусији похвалили су поједине сегменте у Стратегији, али и указали на низ недостатака који би се могли превазићи прихватањем одговарајућих сугестија.

У том смислу, крајње добродошлим и хвале вредним чине се следећи моменти наведени у Стратегији:
(1) наглашавање васпитне улоге школе,
(2) увођење обавезног средњег образовања,
(3) посвећивање посебне пажње даровитим ученицима.

С друге стране, током расправе преовладали су критички тонови и уочен је низ недостатака и непрецизности који би се могли заокружити у неколико домена:
(1) одсуство идентитетског духа Стратегије;
(Опис постојећег стања представља слику у којој су замагљени како реалност тако и упозорење на нужне потребе које се односе на темељне, општецивилизацијске и идентитетске вредности. Неговање националног идентитета треба да буде један од тежишта у овом документу те је неопходно радити на јачању општег положаја српског језика и књижевности, уз пуно уважавање језика и култура других народа.)
(2) занемаривање значаја општег образовања и развијања критичког мишљења код младих људи;
(Образовање у Републици Србији умногоме је разграђено, како вертикално тако и хоризонтално. Стратегија не указује на јасан став и жељу да се реше горући проблеми.)
(3) одсуство визије образовања које доприноси интелектуалном, емоционалном и етичком развоју младих;
(4) одсуство јасно изражене мисије образовања, посебно у области националних и идентитетских предмета (српског језика и књижевности, српске културе, историје, географије, ликовне и музичке уметности), без којих нестаје и образовна и васпитна улога школе;
(5) поистовећивање образовања са обучавањем, те свођење образовног процеса искључиво на формално испуњавање различитих врста обука без довољне и целисходне међусобне корелације, чије је организовање само себи циљ (од недовољног присуства општег образовања, преко начина стручног усавршавања наставника до подређивања одређених решења привредним разлозима, о којима нема никаквих егзактних претпоставки за период на који се Стратегија односи).

Имајући наведено у виду, учесници у расправи предложили су низ сугестија, чије прихватање и укључивање у Стратегију сматрају неопходним:
1. неопходност повећања учешћа процента бруто државног дохотка у образовању на 5% (у Стратегији није дата пројекција повећања удела БДП за образовање);
2. повећање броја часова и давање натпредметног статуса српском језику и књижевности у предуниверзитетском образовању, као и увођење предмета Српски језик у високошколско образовање (у складу са текстом Декларације о неопходности повећања броја часова српског језика и књижевности у основној и средњој школи и Декларације о статусу српског језика на несрбистичким катедрама и ненаставничким факултетима, које смо претходне године послали Министарству просвете, науке и технолошког развоја, као и највишим државним институцијама);
3. уврштавање Закона о службеној употреби језика и писама у РС међу документе „од важности за развој образовања”, односно међу оне који „заједно чине правни оквир који је релевантан за СРОВРС”; (Стратегија мора јасно да подвуче да у службеној употреби у Републици Србији мора бити стандардни српски језик, те да свака високообразована особа мора да га зна на нивоу Ц2 према Заједничком европском оквиру за живе језике);
4. повећање броја часова српског језика у основним и средњим школама у мањинским срединама јер је познавање српског језика неопходно за њихово равноправно учешће у животу и раду Републике Србије;
5. заштиту постојећих и оснивање неопходних нових лектората српског језика у иностранству, као и системско обезбеђивање финансијских и законских услова за њихов изузетно значајан рад. Напомињемо да је број лектората и њихов положај забрињавајући;
6. афирмисање националних катедара на свим српским универзитетима (за српски језик, српску књижевност и историју) и непходност очувања постојећег броја буџетских места на њима; Заједничким деловањем Министарства просвете и националних катедри треба подстицати младе људе да се опредељују за националне науке јер је то у интересу и нашег образовања и наше науке.
7. Садржинско одређење националног књижевног канона као система вредности који би се, уз стална критичка преиспитивања, морао поштовати на свим образовним нивоима.
8. у оквиру развијања приоритетних области стручног усавршавања наставног и руководећег кадра у образовним институцијама посебно место треба да добију семинари за стручно усавршавање у домену српске језичке културе (у тој мери да они постану ОБАВЕЗНИ за све запослене у образовању, при чему би било уведено и полагање одговарајућих тестова као неопходног предуслова за рад у настави);
9. увођење полагања теста из српске језичке културе као један од услова за запошљавање у образовном систему; (Тестове који се одосе на тачку 7 и 8 требало би да саставе представници свих србистичких катедара у Републици Србији, као и одабрани чланови Одбора за стандардизацију српског језика САНУ);
10. уз прихватање става о иницијалном образовању наставника на језицима националних мањина (Стратегија, стр. 24), мишљења смо да је у истом поглављу неопходно навести и то да се високошколско образовање међу полазницима датих студијских програма у Републици Србији не сме окончати без знања стандардног српског језика на нивоу Ц2 (као службеног језика РС);
11. реафирмисање статуса наставника, уз смањење броја административних обавеза и разноликих обука које не служе стручном усавршавању и обезбеђивању квалитета у настави; Неопходно је омогућити да се наставници у потпуности посвете свом наставном раду и мисији. Без реафирмисања њиховог статуса школа не може да врши ни своју васпитну, ни образовну улогу.
12. буђење и развој демографске свести и образовања за демографску обнову – путем афирмисања значаја породице, љубави према деци, здравог односа према рађању и сл.; афирмисање породичних вредности и морала у образовању;
13. подстицање духовног развоја ученика путем садржаја различитих предмета са националним садржајем, а пре свега веронауке.

Осим наведених начелних предлога од приоритетне важности, дајемо и следеће конкретне сугестије, значајне за наше образовање у целини:
1. преиспитивање структуре и обима заступљености изборних предмета, уз њихово тешње повезивање са садржајима обавезних предмета, ради спречавања импровизација и нерационалности;
2. прецизније разрађивање механизама подршке даровитим ученицима;
3. враћање физичког васпитања у високошколско образовање, као и спортских секција у основне и средње школе;
4. Систематска брига о функционисању секција и разних облика додатног образовног и васпитног рада по слободном избору ученика;
5. системско развијање културе сећања, историјске свести и сазнања о геноциду у 20. веку;
6. навођење задужбина и других фондова који обезбеђују ђачке стипендије и промовишу образовање као партнера у образовању, а не само невладиних организација;
7. уважавање значаја позиције родитеља у образовању и концепта партнерства породице, школе и заједнице;
8. неопходност опрезнијег дефинисања улоге послодаваца и дуалног образовања како посебни интереси не би превладали над општим;
9. конкретизовање корака унутар акционог плана, који су у предлогу текста Стратегије дати шематизовано.

Будући да је Стратегија текст који треба да буде читљив широком кругу заинтересованих читалаца, непоходно је да она буде комуникативнија и семантички проходнија, без неодређености и нејасноћа које отварају простор различитим тумачењима. У том смислу, потребно је дефинисати појмове са флуидним концептом и нејасним значењем (нпр. праведно образовање, заједнички језички оквир за стандардни српски језик и др.). Коначно, документ оваквог значаја не заслужује да буде озваничен пре детаљније интервенције лектора.

Проф. др Драган Станић, председник Матице српске, модератор
Проф. др Срђан Шљукић, потпредседник Матице српске, модератор
Проф. др Исидора Бјелаковић
Душан Вујичић, историчар и издавач
Проф. др Славко Гордић
Академик Јасмина Грковић Мејџор
Др Миша Ђурковић, научни саветник
Проф. др Слађана Зуковић
Проф. др Александар Јовановић
Проф. др Александар Милановић
Проф. др Петар Пијановић
Проф. др Снежана Стојшин
Др Драган Хамовић, виши научни сарадник
Проф. др Марица Шљукић

У понедељак, 1. марта 2021. године, у Матици српској проф. др Драган Станић, председник Матице српске, и Урош Радановић, председник Општине Жабаљ потписали су Протокол о сарадњи. Протокол је закључен на обострану жељу и интерес, а ради унапређења квалитета књижевног, образовног и уметничког рада кроз деловање у оквиру заједничких пројеката у којима Матица српска и Општина Жабаљ остварују своју делатност. Од посебног значаја истакнуте су теме истраживања српских миграција на подручју Шајкашке, историја Шајкашког батаљона, српског националног покрета у Шајкашкој и знаменитих личности српске историје и културе са подручја Шајкашке. Потписивању Протокола присуствовали су Сергеј Запорожац, помоћник председника Општине Жабаљ задужен за културу, др Милан Мицић, генерални секретар Матице српске и мср Јелена Веселинов, управник послова Матице српске.

У Матици српској, у петак, 5. марта 2021. године, проф. др Драган Станић, председник Матице српске и Стеван Бакић, градоначелник Суботице, потписали су Протокол о сарадњи Матице српске са Градом Суботицом. Протокол је закључен на обострану жељу и интерес, а ради унапређења квалитета књижевног, образовног и уметничког рада кроз деловање у оквиру заједничких пројеката у којима Матица српска и Град Суботица остварују своју делатност. Од посебног значаја истакнуте су теме истраживања српске грађанске културе Суботице, колонизације у XX веку и везе српског народа са националним мањинама на историјском простору Града Суботице. Потписивању Протокола присуствовали су Весна Босачић, помоћник градоначелника, др Милан Мицић, генерални секретар Матице српске и мср Јелена Веселинов, управник послова Матице српске.

Саопштење је донето на седници Председништва Матице српске одржаној
1. марта 2021. године.

Као што је јавности познато, Матица српска је спремно дочекала доношење Закона о реституцији из 2012. године. Наша установа се налази усред тих процеса: лично бисмо волели да нисмо далеко од коначног решења, али рационални увиди нам кажу да, највероватније, ипак нисмо близу њега. Ма када обезбедили повратак задужбинске имовине Матице српске, ми ћемо бити задовољни јер се тиме испуњава воља наших задужбинара, а потврдиће се и Матичина одлучност да ту вољу истински поштујемо догод установа постоји.

Матица српска постоји и успешно ради дотле док постоје људи који свој рад, своју креативност, своју имовину, своју енергију улажу у живот установе. Све дотле док постоји српска држава са јасним стратешким замислима и опредељењем, Матица српска ће лакше опстајати, боље радити и успешније резултате постизати у овласти језичког, књижевног, уметничког, научног стваралаштва. Због тога Матица српска настоји да обједини како успешну сарадњу са својом, српском државом, тако и одлучан рад на буђењу истинске културне и националне самосвести, те стваралачког ентузијазма припадника српске језичке, књижевне, културне, уметничке и научне заједнице.

У Новом Саду, 1. марта 2021. године