2.2.2015-6У четвртак, 21. марта 2024. године, обележен је Светски дан поезије представљањем зборника радова „Поезија Слободана Ракитића“. У програму су учествовали Иван Негришорац, доц. др Јелена Марићевић Балаћ и мср Нина Стокића. Зборник радова уредили су Иван Негришорац и доц. др Јелена Марићевић Балаћ. Зборник је део едиције „Библиотека Змајева награда“, која је посвећена добитницима „Змајеве награде Матице српске“. Слободан Ракитић „Змајеву награду“ је добио 2010. године за збирку песама „Пламен и роса“ (у издању Српске књижевне задруге).

Цео програм је снимљен и може се погледати у видео-архиви Матице српске.

 2.2.2015-6У оквиру Музичких вечери које Матица српска организује уз подршку Градске управе за културу града Новог Сада, 20. марта наступиле су пијанисткиња Невена Совтић и сопран Харлота Хенриксон, чије је гостовање омогућила Амбасада Шведске у Београду. Уметнице су за ову прилику припремиле програм „Северна душа“. Обе имају импресивне уметничке биографије. Сопран Харлота Хенриксон рођена је у Гетеборгу, у Шведској, где је после студија певања имала прилике да сарађује са извођачима који су носиоци краљевских одликовања. Постдипломске студије највишег степена завршила је у Детмолду са изузетним похвалама, а живи и ради у Хамбургу. Од 2019. године, поред концертне каријере, ради као предавач певања и методике певања на Хамбуршком конзерваторијуму. Такође вокално води неколико хорова, наступа као прва дама у операма на сценама Шведске и Немачке и носилац је престижних награда, од којих се издваја прва награда на такмичењу Гетеборшког удружења Вагнер. Невена Совтић је рођена у Новом Саду, где је завршила дипломске и мастер студије клавира на Академији уметности у класи проф. Ирис Кобал. Током школовања била је стипендисткиња Фонда за младе таленте Министарства просвете, а мастер студије интерпретације соло песме завршила је на Високој школи за музику у Детмолду. Учила је од водећих стручњака у области соло певања и наступала у Србији, Црној Гори, Хрватској, Италији, Француској, Немачкој и Аустрији, том приликом убирајући бројне награде. Има интернационално педагошко искуство и тренутно је запослена као доценткиња на предмету Корепетиција на Катедри за клавир на Академији уметности у Новом Саду.

На концерту „Северна душа“ публика је имала прилике да чује скандинавске композиторе чији је рад поприлично нов нашој јавности. У питању су Гунар де Фрумери, Торе Рангстрем, Јуста Нистрем и, један од познатијих, Јан Сибелијус. Невена Совтић потрудила се да концизним а садржајним излагањем о сваком од ових уметника публици приближи њихов сензибилитет, активности и најзначајније биографске податке. Сусрет са музиком који су две уметнице приредиле публици био је заиста очаравајући и емотивно близак, и поред нама непознатог шведског језика. Преведени називи неких песама гласе: „Као талас“, „Ноћна молитва“, „Душа и пејзаж“, „Црне руже“, „Да ли је то био сан?“. Харлотин сопран је од суптилне и тихе вокалне виртуозности прелазио до громогласног свепрожимајућег крешенда, према потреби композиција, у које је уносила и значајно глумачко умеће. Одабране северњачке мелодије очигледан су пијанистички изазов, који је Невена Совтић беспрекорно савладала, а имали смо прилике да уживамо и у њеној соло деоници, са избором клавирских комада. Северна душа нам се, на основу концерта, чини као вулкан који се комеша испод леденог покривача или као мистична игра светлосних зрака који плешу по мору и небу. Надамо се да ћемо на будућим Музичким вечерима још боље упознати скандинавску класичну музику, као и да Харлота Хенриксон намерава да у своја концертна путовања трајно уврсти и Србију.

Организациони одбор је одлучио да се у 9. задатку признаје као одговор: хигијеничарка.

У кључу 12. задатка наведен је погрешан падеж. Уместо баклава/баклаве треба баклаву/баклаве.

 2.2.2015-6У среду, 13. марта 2024. године, у Свечаној сали Матице српске одржана је промоција књиге др Марка Недића „Поетички изазови и други огледи“. Књига је објављена у Академској књизи 2023. године. Присутне је поздравио проф. др Драган Станић, председник Матице српске, а о књизи су говорили проф. др емеритус Славко Гордић, проф. др Петар Пијановић, мср Сања Перић и аутор. Промоција је снимљена и може се погледати у видео-архиви Матице српске.

Тест Окружно VIIA програм
Тест Окружно VIIB програм
Тест Окружно VIIIA програм
Тест Окружно VIIIB програм

Кључ Окружно VIIA програм
Кључ Окружно VIIB програм
Кључ Окружно VIIIA програм
Кључ Окружно VIIIB програм

 2.2.2015-6Објављен је мартовски број „Летописа Матице српске” (год. 200, књ. 513, св. 3) у којем су у сталној рубрици „Поезија и Проза” објављени прилози: Ђорђа Сладоја, Владимира Пиштала, Анђелка Анушића, Николе Живановића, Славомира Саше Нишавића, те преводи поезије Роберта Мазија и Марка Мелила. Рубрика „Есеји” доноси текстове Јована Попова о Достојевском, Маше Петровић о Иви Андрићу и Симониде Лончар о Бошку Петровићу. Тема рубрике „Сведочанства” је књижевна награда „Бескрајни плави круг” кроз текст добитника Владимира Пиштала и прилоге: Младена Шукала, Мине Ђурић и Гордане Влаховић. Стална рубрика „Критика” прати актуелну књижевну продукцију, а у овом броју текстове потписују: Ленка Настасић, Драган Хамовић, Јелена Огњеновић, Луна Градиншћак, Ненад Станојевић и Биљана Турањанин Николопулос. У рубрици „Из света”, Предраг Шапоња прати актуелна дешавања на светској књижевној и културној сцени.

Часопис је доступан и у електронској форми и може се преузети са линка

 2.2.2015-6Матица српска и Војвођански огранак Академије медицинских наука Српског лекарског друштва организовали су у четвртак 7. марта 2024. године у Матици српској два предавања поводом Светског дана слуха. Ово је седма заједничка активност на основу потписаног протокола о сарадњи између Матице српске и Војвођанског огранка Академије медицинских наука Српског лекарског друштва.

Програм је отворио трио „Affrettando” који чине ученици средње музичке школе „Исидор Бајић” у Новом Саду. Иван Чернухин (клавир), Катарина Митровић (виолончело) и Константин Црњански (флаута) својом надахнутом изведбом су обогатили програм посвећен слуху и гласу.

 2.2.2015-6Предавање „Глас и поремећаји гласа” одржао је проф. др Слободан Митровић (Универзитетски клинички центар Војводине, Медицински факултет Универзитета у Новом Саду) спровевши публику кроз развој и промене гласа човека – од рођења до старости, као и потенцијалне сметње и потешкоће које се могу појавити.

 2.2.2015-6Предавање „Слух и поремећаји слуха” одржао је проф. др Драган Данкуц (Војвођански огранак Академије медицинских наука СЛД, Универзитетски клинички центар Војводине, Медицински факултет Универзитета у Новом Саду) указао је на повезаност гласа и слуха, те приказао студије случаја када је слух био оштећен а затим медицинским третманима повраћен. О ефектима интервенција говорили су и бивши пацијенти проф. др Данкуца.

Програм је снимљен и може се погледати у видео-архиви сајта Матице српске.

 2.2.2015-6У петак, 1. марта 2024. године, у Матици српској одржано је предавање проф. др Драгана Бошковић „Ћакнуто читање сакралног Милоша Црњанског“. Предавање је реализовано у оквиру циклуса предавања „Милош Црњански и друге уметности“, који уређује проф. др Сава Дамјанов. Проф. др Драган Бошковић бавио се постметафизичким и „авангардним“ читањем личности/ликова светитеља у делу Милоша Црњанског (Свети Фрања, Света Клара, Света Катарина Сијенска…) посредством сликарства, позоришта и реликвија. Предавање је снимљено и може се погледати у видео-архиви сајта Матице српске.

 2.2.2015-6Из штампе је изашао „Зборник Матице српске за славистику“, св. 104 за 2023. годину. У овом броју објављен је 21 текст у рубрикама „Студије и расправе“, „100 лет Гинхука“, „Прилози и грађа“ и „Прикази“. Сарадници у овој свесци „Зборника Матице српске за славистику“ су др Марија Александрова, мср Дарја Војводић, мср Максим Дрјомов, др Драгана Ђурић, др Жан-Филип Жакар, Јекатерина Иванова, др Јевгениј Јаблоков, др Ева Козак, др Маја Крстић, др Игор Лошчилов, др Андреј Мењшиков, др Банџамин Музакио, др Александар Петров, Јекатерина Пургина, мср Ана Салимова, др Олга Соколова, др Љиљана Ћук, др Андреј Устинов, др Владимир Фешченко и др Александра Цолић Јовановић.

Зборник је доступан и у електронској форми и може се преузети са линка.

Едиција „Прва књига” Матице српске покренута је 1957. и намењена је младим писцима који тек ступају на књижевну сцену. До сада је у њој објављено 287 наслова поезије, прозе, критике, књижевне теорије и есејистике. Поред тога што је стекла завидан углед, Матичина „Прва књига” је у српском издаваштву двадесетог века уједно и најстарија едиција те врсте.

Многи аутори ове едиције данас чине битан део наше савремене књижевности, као на пример: Добрица Ерић, Мирјана Стефановић, Јудита Шалго, Милутин Петровић, Гвозден Ерор, Миро Вуксановић, Владимир Копицл, Радмила Гикић, Драган Великић, Новица Милић, Љубица Арсић, Михајло Пантић, Јован Делић, Јован Попов, Војислав Карановић, Зоран Ђерић, Дубравка Ђурић, Веселин Марковић, Владимир Тасић, Боривоје Адашевић и други.

Право да конкуришу имају аутор или ауторка који не смеју бити старији од 30 година у години у којој конкуришу и који немају претходно објављену књигу. Рукопис који се шаље на конкурс мора бити оригинално ауторско дело на српском језику, ћириличним писмом, до сада необјављено ни у целости, нити у деловима.

Рукопис у пет примерака и кратка биографија аутора шаљу се (или достављају лично) на адресу: Матица српска, за eдицију „Прва књига” (за Милену Кулић), Матице српске 1, 21000 Нови Сад.

Рукописи који конкуришу за Eдицију „Прва књига” примају се до 1. маја 2024. године.

Аутор уз рукопис треба да достави Ауторску изјаву коју може преузети на сајту Матице српске. Рукописи који су достављени без Ауторске изјаве неће бити узимани у разматрање.

Одлука Уредништва објављује се на сајту Матице српске до краја августа. Све додатне информације можете добити од стручног сарадника Одељења за књижевност и језик путем мејл адресе milena.kulic@maticasrpska.org.rs. Позивамо све заинтересоване да пошаљу своје рукописе и да учествују у овогодишњем конкурсу.