У склопу обележавања јубилеја „Два века Летописа Матице српске”, најстаријег живог књижевног часописа у Европи који континуирано излази од 1824. године, објављена је књига „Летопис Матице српске: уреднички програми” коју су приредили Душан Иванић и Светлана Милашиновић. Значајан јубилеј који ове године обележава „Летопис” природно је наметнуо идеју да се у једној књизи прикупе текстови његових уредника, јер су такви текстови, након уводника Георгија Магарашевића, идејног творца и покретача часописа, обавезивали сваког уредника на заједнички пут, односно на будућност која се осврће на прошлост. Предговор је написао Душан Иванић, а у књизи су сабрани сви програмски текстови, односно текстови главних уредника који по свом садржају могу да се сврстају у програмске, од оснивања до данас. Књига садржи и слике главних уредника, напомене приређивача, избор из литературе, речник мање познатих речи и именски регистар. Рецезенти су проф. др Драган Станић и проф. др Зорица Хаџић Радовић, а штампање ове књиге омогућили су Покрајински секретеријат за високо образовање и научноистраживачку делатност Војводине и Фондација Миле Драгић.

Матицу српску су, у петак, 5. јула посетиле чланице Кола српских сестара Епархије бачке. У духу традиције, окачен је Ивањдански венчић на Матицу српску и положено цвеће крај бисте Марије Трандафил у холу Матице српске. Гошће су дочекали проф. др Драган Станић, председник Матице српске и мср Ивона Кнежевић, помоћник управника послова Матице српске. Разговарано је о активностима Кола српских сестара Епархије бачке и резултатима досадашње сарадње са Матицом српском, као и будућим програмима. Представнице Кола су изразиле задовољство поводном укључивања Матице српске у активности Кола у протеклој години и изразиле жељу да се тако настави и убудуће. Такође, истакле су значај оснивања Сабора Кола српских сестара, којим се хуманитарна, културна и просветитељска мисија Кола српских сестара наставља на још чвршћим основама јединства и слоге. Након посете Матици српској чланице Кола су Ивањдански венчић поставиле и на Градску кућу, Српско народно позориште и Градску библиотеку у Новом Саду.

У понедељак, 1. јула 2024. године, Матицу српску су посетили госпођа Маја Гојковић, председница Владе АП Војводине, проф. др Бранко Маркоски, покрајински секретар за високо образовање и научноистражиачку делатност, и госпођа Александра Ћирић Бошковић покрајински секретар за културу, јавно информисање и односе са верским заједницама. Госте су примили проф. др Драган Станић, председник Матице српске, проф. др Јован Делић, проф. др Срђан Шљукић, проф. др Милан Матавуљ, потпредседници, др Милан Мицић, генерални секретар, др Јелена Веселинов, управник послова Матице српске, и господин Селимир Радуловић, управник Библиотеке Матице српске.

На састанку је разговарано о будућим заједничким пројектима и прославама великих јубилеја Матице српске који нам предстоје, а било је речи и о пројекту изградње новог објекта у ком ће бити магацин Библиотеке Матице српске, док ће део служити за потребе Матице. Председница Владе је истакла важност Матице српске као једне од најзначајнијих институција за српски народ и очување српског културног и националног идентитета.

У понедељак, 1. јула 2024. године у 12 часова, у Свечаној сали Матице српске представљена је делатност Српског културног друштва „Просвјета“ из Загреба у области културне политике нашег народа у Хрватској. Уводно обраћање имао је др Милан Мицић, генерални секретар Матице српске, а поздравну реч присутнима упутио је проф. др Драган Станић, председник Матице српске. У име СКД „Просвјета“ Загреб обратили су се господин Чедомир Вишњић, уредник издавачке делатности и проф. др Синиша Таталовић, потпредседник овог друштва, који су говорили о историјату и деловању „Просвјете“ у актуелном тренутку. У делегацији гостију из Загреба налазио се и господин Никола Остојчић, извршни секретар за програмску делатност СКД „Просвјета“.

Програм је снимљен и може се погледати у видео-архиви сајта Матице српске.

У Матици српској, у петак, 28. јуна 2024. године, уручене су награде из задужбинских фондова Матице српске. Традиционално, сваке године о Видовдану у сећање на своје задужбинаре, Матица српска окупља најбоље студенте и ђаке, које су предложиле њихове школе и факултети. На овај начин одржава се континуитет бриге о најбољим ђацима и студентима. Овогодишње добитнике су поздравили проф. др Драган Станић, председник Матице српске, и мср Ивона Кнежевић, помоћник управника послова Матице српске, и уручили им дипломе и пригодне поклоне.

Матица српска је и у прошлости финансирала најуспешније ђаке и студенте управо из задужбинске имовине у складу са вољом оснивача задужбина. Национализацијом, аграрном реформом и другим актима државе одузета је имовина задужбинама Матице српске, па овакав вид помоћи више није могућ. Матица српска кроз поступак реституције тражи повраћај имовине својих задужбина и надамо се да ће, када имовина буде враћена, бити настављена традиција остваривања циљева стипендијских задужбина у пуном обиму.

Списак овогодишњих добитника можете погледати овде, а снимак догађаја можете погледати у видео архиви сајта Матице српске

У спомен на Милоша Црњанског и његово дело, а у жељи да награђивањем књижевних дела објављених на српском књижевном простору да подстрека развоју наше књижевности, Матица српска је основала сталну годишњу књижевну награду под именом „Бескрајни плави круг“. Награда се додељује на дан пишчеве смрти, 30. новембра сваке године, за роман који је објављен између 1. новембра претходне године и 1. новембра године у којој се награда даје. Жири награде почео је са прикупљањем рукописа. Позивамо све издаваче да пошаљу романе објављене после 1. новембра 2023. године и тако предложе своје наслове (6 примерака, на адресу Матице српске, Матице српске 1, са напоменом „За награду Бескрајни плави круг”, за Милену Кулић).

Објављен је јунски број „Летописа Матице српске” (год. 200, књ. 513, св. 6) у којем су у сталној рубрици „Поезија и Проза” објављени прилози: Мира Вуксановића, Живојина Ракочевића, Милице Бакрач, Јелене Гавриловић и Немање Рајака, те преводи поезије Уроша Зупана, Елизабете I и Мери Стјуарт. Рубрика „Есеји” доноси текстове Драгише Бојовића о Владици Николају, Гордане Покрајац о Игњату Ђурђевићу и превод текста Магдалене Машкјевич о редефинисању канона и универзалном смислу поезије земаља Медитерана. Тема рубрике „Сведочанства” су текст „Матица српска јуче, данас, сутра” Ивана Негришорца, дневнички записи Славка Гордића и Павла Угринова, те прилог Јована Делића о Ђорђу Нешићу, добитнику награде „Бранко Ћопић”. Рубрика „Поводи” посвећена је Сабраним делима Мира Вуксановића кроз текстове Љиљане Пешикан-Љуштановић, Горане Раичевић, Мине Ђурић, Бранка Вранеша, Јелене Марићевић Балаћ, те Радоја Фемића и Александра Ћуковића. Стална рубрика „Критика” прати актуелну књижевну продукцију, а у овом броју текстове потписују: Милица Јефтимијевић Лилић, Нина Стокић, Емилија Поповић, Јелена Зеленовић, Луна Градиншћак и Ленка Настасић. У рубрици „Из света”, Предраг Шапоња прати актуелна дешавања на светској књижевној и културној сцени.

Часопис је доступан и у електронској форми и може се преузети са линка