У Матици српској, у петак, 17. маја 2019. године у 10 сати, свечано је отворен дводневни скуп „Српски културни простор: устројство, проблеми, вредности”. Поздравне речи учесницима, преставницима медија и бројној публици упутили су: господин Владан Вукосављевић, министар културе и информисања у Влади Републике Србије, епископ Јован (Пурић) и проф. др Драган Станић, председник Матице српске. У свом обраћању, министар Вукосављевић подсетио је присутне да је овај скуп наставак активности која је зачета потписивањем „Повеље о српском културном простору”, нагласивши при том да је „Српски културни простор онај географски простор на коме је српски народ током дугог историјског трајања оставио несумњиве трагове свог материјалног и нематеријалног културног наслеђа. Ти простори, не поклапају се са политичким просторима народа у неком историском тренутку.”

Том приликом господину Владану Вукосављевићу уручено је посебно признање Матице српске за досадашњу сарадњу и покретање идеје за одржавање поменутог скупа – Специјална плакета и Печат Матице српске израђени 2014. године поводом обележавања 150. годишњице пресељења Матице српске из Пеште у Нови Сад.

Свечаном отварању, између осталих, присуствовали су и господин Далибор Рожић, члан Градског већа за културу и госпођа Драгана Милошевић, покрајински секретар за културу, јавно информисање и односе с верским заједницама. (даље…) →

У четвртак, 9. маја 2019. године у Матици српској одржан је састанак Академијског одбора за село САНУ. Састанку су присуствовали господин Милан Кркобабић, министар задужен за регионални развој у Влади Републике Србије, академик Драган Шкорић, председник Академијског одбора за село САНУ, проф. др Милован Митровић, потпредседник Одбора, проф. др Драган Станић, председник Матице српске и мср Јелена Веселинов, управник послова Матице српске. Тема састанка била је међусобна сарадња најстарије српске књижевне, културне и научне иституције са Кабинетом министра на оживљавању и спречавању пропадања села Србије и припремама за формирање Националног тима за спас села Србије. Представљени су досадашњи успешни резултати Програма подршке задругама, познатог под називом „500 задруга у 500 села“ који се од 2017. године реализује кроз економско-финансијске подстицаје Владе Србије.

У четвртак, 9. маја 2019. године у 12 сати у Матици српској ће бити одржан састанак Академијског одбора за село САНУ. Састанку ће присуствовати господин Милан Кркобабић, министар задужен за регионални развој у Влади Републике Србије, академик Драган Шкорић, председник Академијског одбора за село САНУ, проф. др Милован Митровић, потпредседник Одбора и проф. др Драган Станић, председник Матице српске. Тема састанка је формирање Националном тима за спас села Србије.

„Synaxa” је научни часопис на чијим страницама аутори се труде да допринесу објашњењу (и разумевању) појава и процеса дугог трајања, структурног карактера и стратешке специфичне тежине. Часопис подржава и подстиче транс- или постдисциплинарни (проблемски), а не уски специјалистички приступ; те представља (Европи и) свету највиша достигнућа наше научне продукције из друштвених и хуманистичких наука, информише о врхунским дометима нашег уметничког стваралаштва и указује на специфичности нашег културног обрасца.

У другом броју Часописа налазе се текстови еминентних аутора: Срђе Трифковића, Смиљане Ђуровић, Светлане В. Мирчов, Славенка Терзића, Богољуба Шијаковића, Миломира Степића, Нина Делића, Мише Ђурковића, Мирјане Веселиновић-Хофман, Марије Маглов, Милана Р. Милојковића, Љиљане Лазић; као и прикази књига које су уприличили Јелена Јовановић Бегуш и Мирјана Веселиновић-Хофман.

Уредништво: Часлав Оцић (главни уредник), Душан Рњак, Катарина Томашевић (Чланови), Јована Трбојевић (секретар Уредништва).
Преводилац у другом броју: Александар Павић.
Лектор: Александар Павић
Технички уредник: Вукица Туцаков
Дизајн корица: Атила Капитањи
Електронско издање првог броја можете погледати овде.

Објављен је мајски број „Летописа Матице српске” (год. 194, књ. 503, св. 5) у којем су у сталној рубрици „Поезија и Проза” објављени прилози: Тање Крагујевић, Мирослава Тодоровића, Власте Младеновића, Драгана Бошковића, Драгана Станишића и Кормака Макартија. Следи тематски блок посвећен стваралаштву Константина Нојке, за који пишу: Габријел Лиичјану и Драган Стојановић. Рубрика „Есеји” доноси текстове Славка Гордића о поезији Тање Крагујевић, Радомира В. Ивановића о стваралаштву Михаила Лалића, Зорана Аврамовића о страстима Добрице Ћосића и Николете Кабаси о Јовану Дучићу. Рубрика „Сведочанства” посвећена је политичкој биографији Блашка Рајића кроз текст Василија Ђ. Крестића и историји и легенди у опусу Ненада Љубинковића о којем пише Љиљана Пешикан Љуштановић. У овом броју можете прочитати и разговор са Ненадом Љубинковићем који су водили Бранко Златковић и Александра Новаков. Стална рубрика „Критика” прати актуелну књижевну продукцију, а у овом броју текстове потписују: Ала Татаренко, Анђелко Анушић, Милутин Лујо Данојлић, Михал Бабјак и Владица Радојевић.

Часопис је доступан и у електронској форми и може се преузети овде.

Матица српска објавила је књигу проф. др Михала Харпања „Поглавља из словачке књижевности и науке о књижевности” у едицији Српско-словачке књижевне и културне везе (260 страна). Књигу су рецензирали проф. др Адам Светлик и доц. др Марина Шимокова Спевакова, а састоји из три тематска дела.

У првом делу су четири текста теоријског карактера у којима се промишља тематика из шире области књижевне компаратистике, превасходно развојно-типолошки статус мањинске књижевности са којим је аутор учествовао у истраживачком тиму словачког теоретичара књижевне компаратистике.

У другом делу су текстови о појединим словачким песницима и прозним писцима (Светозар Хурбан Вајански, Паљо Бохуш, Михал Бабинка, Јан Ондруш, паралела Васко Попа – Јан Ондруш, Душан Кужел, роман и приповетке Павела Виликовског, Душан Митана, медаљони приповедача).

У трећем делу су текстови о науци о књижевности и о појединим књижевним научницима (о теоријским и методолошким аспектима словачке науке о књижевности од друге половине 20. века, кратки медаљони о ауторима, о Микулашу Бакошу, два текста о Франтишеку Мику, о Антону Поповичу, о Петеру Зајацу). У овом делу су и два текста о чешким књижевним теоретичарима – о Јану Мукаржовском и Јиржију Левом – чија је теоријска мисао снажно резоновала у словачкој књижевној теорији.

Објављен је априлски број „Летописа Матице српске” (год. 194, књ. 503, св. 4) у којем су у сталној рубрици „Поезија и Проза” објављени прилози: Драгана Јовановића Данилова, Драгана Великића и Обрена Ристића. Следи тематски блок посвећен рецепцији књижевног стваралаштва Драгана Јовановића Данилова, за који пишу: Матеја Комел Сној, Џон Тејлор, Светлозар Игов, Карол Хмел, Зденка Валент Белић и Алеш Дебељак. Рубрика „Есеји” доноси текстове Јована Делића о феномену поетских портрета у својству лирске врсте и Гојка Божовића о историји у огледалу поезије. Рубрика „Сведочанства” посвећена је традиционално добрим везама Матице српске и Матице словеначке, о којима пишу: Милчек Комељ, Алеш Габрич, Игнација Фридл Јарц и Горазд Коцијанчич. У овом броју можете прочитати и разговор са Димитрисом Сотакисом који је водила новинарка Радио Београда Сања Милић и извештај Дејана Петровића о филмском фестивалу „Берлинале 2019”. Стална рубрика „Критика” прати актуелну књижевну продукцију, а у овом броју текстове потписују: Бојана Стојановић Пантовић, Јован Попов, Катарина Пантовић, Зоран Аврамовић и Маријана Јелисавчић.

Часопис је доступан и у електронској форми и може се преузети овде.

У Матици српској, у понедељак, 25. марта 2019. године, одржано је предавање „Европски нихилизам и хришћанство”. Присутне је поздравио проф. др Драган Станић, председник Матице српске, а госта предавача најавио је др Миша Ђурковић, директор Института за европске студије. Предавач је био господин Горазд Коцијанчич, словеначки филозоф, песник, публициста и преводилац. Кроз постмодернистички приступ указао је на философски став који исходи, пре свега, из хришћанске мисаоне традиције, а потом је истакао и на који начин се он преплиће са нихилистичким учењем. Након предавања, отворена је дискусија у коју се укључила бројна публика.

Догађај је снимљен и може се погледати овде.

Писмено и усмено изражавање у складу са нормом стандардног српског језика изузетно је важно − не само међу наставним особљем и стручним сарадницима у колективу и настави него и међу ученицима. Подизањем свести и неговањем језичке норме међу наставницима, стручним сарадницима и свим учесницима у васпитању и образовању, непосредно се утиче и на ученике и децу у предшколским установама, а тиме и на развој индивидуе и друштва у целини. Са циљем унапређења ових идеја у четвртак и петак (14–15. 3. 2019) у Матици српској одржан је семинар „Српски језик и његова норма”. Семинар је акредитован у Заводу за унапређивање образовања и васпитања под редним бројем 835 и носи осам бодова.

Учесници семинара, су имали прилике да чују основне податке о структури правописних проседеа, о развоју правописних начела у српском књижевном језику довуковског периода, те о задацима ортографске нормативистике у србистици, анализирали су низ случајева писања великог слова у српском језику, од једноставнијих до оних у којима искључиво контекстуализација и интерпретација значења условљава писање малог или великог слова (нпр. називи манастира, називи историјских догађаја – устаљених и описних, писање лексеме црква, скупштина, град, општина и сл.). Током другог дана семинара указано је на најчешћа огрешења о језичку норму, на пожељан реченични положај енклитике, на употребу одговарајућих стилских решења и сл.

Интерактивним радом на тексту учесници су имали прилику да активно учествују у размени мишљења, предлога и идеја како са реализаторима семинара тако и међусобно.