У петак, 24. маја 2024. године, Матица српска је обележила Дан Светих Ћирила и Методија. Присутне је на почетку свечаности поздравио председник Матице српске проф. др Драган Станић. У наставку програма, представљен је зборник радова „Свети краљ Милутин. Владар на раскршћима светова“. Ова колективна монографија, објављена у издавачкој делатности Задужбине Светог манастира Хиландара, одлуком жирија награде „Иларион Руварац“ коју додељује Матица српска, изабрана је за најбоље дело објављено у 2022. години из области историографије. Монографско дело, објављено поводом 700 година од упокојења Светог краља Милутина, краља и самодршца све српске и поморске земље другог ктитора Светог манастира Хиландара, представили су уредници др Срђан Пириватрић, Византолошки институт САНУ, проф. др Смиља Марјановић Душанић, Филозофски факултет Београд и др Даница Поповић, Београд.

Након промоције монографије, свечано је отворена изложба цртежа сликара-конзерватора Драгана Томановића „Анђеоски образи Хиландара“. Изложбу је својом беседом отворила госпођа Гордана Гаврић, саветник директора Задужбине Светог манастира Хиландара, а потом се обратио и сам аутор изложбе.

Цео програм је снимљен и може се погледати у видео-архиви сајта Матице српске.

У понедељак, 24. маја 2021. године, Матица српска је обележила Дан словенске писмености и Дан Светих Ћирила и Методија. Присутне је на почетку свечаности поздравио председник Матице српске проф. др Драган Станић. У оквиру свечаности предавање на тему „Свети Ћирило и Методије и проблем писма“ одржао је проф. др Александар Петровић. Проф. др Александар Петровић истакао је: „Сам настанак писма, шта је писмо, а шта није, начин на који се садржај језика самерава облицима, далеко је од јасности. Великој духовној творевини, као што је писменост, није лако одредити стварни почетак. Писани споменици временом образују прави зид иза кога је тешко продредти и видети старија раздобља у језгру њихове мисли“. Дан Светих Ћирила и Методија установљен је 2019. године као државни празник. Одржани програм је снимљен и може се погледати у видео-архиви сајта Матице српске.