У издању Косовскометохијског одбора Матице српске публикован је хришћански православни културни водич „Српске светиње Шар-планине, Призрена и околине“ на српском и енглеском језику.
Упркос злу и страдањима, на невеликом простору Призрена и околине опстало је и обновљено 55 цркава и манастира. Оне су живе светиње у којима се и дан-данас служи литургија. Мапиране светиње, уз њихов сажет историјат, позивају ходочаснике да их посете не би ли скинули вео паучине са њихових старих и тешких капија, не би ли дозвали давна времена и ослонили чела на хладне живописане зидове, древне и седам стотина лета, и како би осетили светитељски благослов и пронашли душевни мир…
Цркве и манастири, о којима је у књизи реч, грађене су од 13. до 21. века, што говори о вековном живљењу православног српског народа на том простору и њиховим духовним потребама. За време Османског царства цркве постају стожери очувања националног идентитета и континуитета као и чувари традиције.
У спомен на хиљадугодишњицу од првог помена Призренске епископије (1019), ове светиње треба да осветле пут генерацијама које долазе, да сачувају сећање на српску православну веру, традицију, културу и историју и да у спокоју сведоче о вековном постојању српског народа у Призрену и околини.
Мартовски погром 2004. године имао је за циљ затирање сведочанстава о Душановом граду и Српству у њему, носио је и страшну поруку да нема ни повратка ни помена о постојању Срба. Божија воља је променила план, цркве су обновљене, има живота, има Срба… Велики број ходочасника обилази своје светиње.
На листи споменика, категорисаних као културно добро од изузетног значаја Републике Србије налази се 17 светиња, о којима је реч у књизи, a на UNESCO листи светске баштине у опасности (2006) уписана је Црква Богородица Љевишка.
Књига је одштампана са благословом Његовог преосвештенства епископа рашко-призренском господина Теодосија. Резензенти књиге су историчар уметности проф. др Бранислав Тодић и историчар др Урош Шешум. Сарадник на књизи је мр Живојин Ракочевић. Највећи број фотографија које се у књизи налазе фотографисали су: архимандрит Михаило Тошић, протојереј-ставрофор Синиша Миленковић, Оливера Радић и Чеда Јовановић.