У издању Косовскометохијског одбора Матице српске објављена је књига „Српско певачко наслеђе централног дела Косова и Метохије, Сање Ранковић и Мирјане Закић. Главни и одговорни уредник издања је проф. др Валентина Питулић, а рецензенти су: академик Димитрије Стефановић, др Јелена Јовановић, дописни члан САНУ, др Селена Ракочевић. Штампање ове књиге омогућило је Министарство културе и информисања Републике Србије.

Ова књига представља промишљено, утемељено и дуго очекивано научно етномузиколошко штиво, које је базирано на интензивним и обухватним теренским истраживањима одабране географске области у трајању од три године (2015–2017). Подручје централног дела Косова и Метохије до сада није посебно етномузиколошки обрађивано, те посвећена трогодишња теренска истраживања сеоске музичке традиције ове области, у постојећим рецентним условима изолације и небезбедности, представљају прави подвиг, а тиме сакупљена грађа добија изузетан значај, не само као изванредан етномузиколошки материјал, већ и као несумњиво сведочанство о самосвојности културалног наслеђа Срба на овом простору. У том смислу, прво поглавље је, логично, посвећено геополитичким одликама централног дела Косова и Метохије, које у разложном, дијахронијски трасираном обухватном наративу образлаже историјске услове постепене деклинације српског становништва. Средишњи део књиге садржи етномузиколошко разматрање вокалне обредне и обичајне праксе, које је базирано на компаративном сагледавању резултата истраживања музичке традиције назначене територије од краја 19. века до данас (записи Стевана Мокрањца, Владимира Ђорђевића, Милоја Милојевића, Миодрага Васиљевића и др.) и рецентно аналитичко запажање ауторки, које истичу апсолутну доминацију вокалног изражавања на простору централног дела Косова и Метохије, што је у највећој мери и профилисало одабрани етномузиколошки фокус ове књиге. Следи пажљива, разрађена и изузетним етномузиколошким наративом, надахнуто написана аналитичка разрада контекстуалних и музичко-поетских специфичности забележених вокалних форми: божићних песама, песама уз обредно љуљање, додолских, крстоношких, песама за престанак кише, као и вокалних жанрова који су и данас актуелни у народној пракси: песама за ројење пчела, славских, свадбених и љубавних. Завршна разматрања, поред синтезе резултата, садрже и поређење сакупљених вокалних форми са примерима истог жанра у до сада испитиваним другим областима Косова и Метохије.