У Малој сали Коларчеве задужбине 7. октобра у 19,30 сати представљен је шести том Српског биографског речника, капиталног лексикографског пројекта Матице српске. О књизи су говорили: проф. др Александра Вранеш, декан Филолошког факултета, проф. др Ненад Макуљевић, професор Филозофског факултета у Београду, Дејана Оцић, уредник за лексикографију Завода за уџбенике и проф. др Бранко Бешлин, професор Филозофског факултета у Новом Саду и главни уредник Српског биографског речника. Представљање књиге пратила је пригодна power point презентација сачињена од галерије портрета значајних личности као и њихових основних идентификационих података.
Промоцији је присуствовао велики број сарадника из Београда и других градова (Ниш, Ужице, Панчево, Земун), као и бројни културни посленици и поштоваоци српске енциклопедистике.
У свечаној атмосфери Коларчеве задужбине проф. др Александра Вранеш је истакла “Озбиљан, одговоран, бенедиктински посвећен рад Матичиних сарадника резултирао је, то знамо данас, вишетомним, боље рећи шесттомним пројектом, који је за сада стигао до слова М. Садржајем и изгледом, који непогрешиво одаје Матицу, овај лексикон српских стваралаца, било да су на високим друштвеним функцијама, или да се од других издвајају својом креативношћу, или да су странци који су утицали на токове историје, дакле, овај лексикон указује на заједништво у сваком погледу: заједништво у изради азбучника и категоризацији личности, зајeдништво у одређивању стандарда и опширности описа, заједништво у формирању упутница на повезана лица, заједништво у организацији рада, у којем је уз прикупљање грађе и писање лексикографских јединица једнако важан посао њихове редакције. Српски биографски речник по много чему је јединствен, по брзини реализације пројекта, по посвећености послу и високим дометима, потпуно неупоредивим са економским неусловностима у којима је настајао”.

Према мишљењу историчара уметности и професора на Филозофском факултету др Ненада Макуљевића историја српске културе и уметности је вишевековна борба у којој нема државних и политичких континуитета, а у таквим условима је тешко градити културу. ,,Једини спас је прављење оваквих речника.“ Он сматра да овакви капитални пројекти представљају врсту темеља који обезбеђује провереност датих података и испуњавају научност. ,,Наша жеља је да се овај речник виртуелно надграђује и да пројекат буде успешан.“
Лексикограф Дејана Оцић је напоменула „У овој књизи је садржано, 1.753 биографије личности. Ту је, дакле, на близу хиљаду страна описано толико много живота, а сваки је живот једна прича о појединцу који се својим делом, на овај или онај начин, пробио кроз мрак заборава. Оно што им је свима заједничко јесте да су они неимари: неког уметничког дела, неке делатности или идеје, државности, историје, ратне или културне… И те личности су по квалитету и снази свог неимарства и остале упамћене… Подсећањем на дела негдашња, поимамо да и данас међу нама има личности од којих се учимо, а који су и сами неимари будућности“. Она је на крају свог излагања истакла: „Сада, када се већ иде добро утабаним путем, надам се да ће и они који воде ову државу коначно увидети да су управо ови људи и ови послови они којима се држава чува, те да ће и они сами хтети да неимарски допринесу институционалном утемељењу у виду Српског лексикографског завода. И на том путу, ова књига постаје значајан доказ али и путоказ свима нам важног трајања“.
Главни уредник проф. др Бранко Бешлин је одао почаст академику Чедомиру Попову, некадашњем главном уреднику и једном од оснивача речника, који је великим делом заслужан за успех овог пројекта, и нагласио да је ово први том који није завршен под његовим руководством.