У петак, 18. октобра 2024. године, позната кинеска ауторка Лу Мин представила је свој роман „Златна река“ у Свечаној сали Матице српске. На самом почетку, присутнима се обратио проф. др Срђан Шљукић, потпредседник Матице српске, а потом су о роману и целокупном стваралаштву Лу Мин говорили др Младен Весковић, проф. др Александар Јерков, а Бојан Тарабић је преводио на кинески и са кинеског језика. Ауторка је представила најновије дело које је преведено на српски језик „Златна река“ и Yilin Press издаваштво. Са историјом и делатношћу Матице српске госте су упознали проф. др Срђан Шљукић, потпредседник Матице српске и мср Милена Кулић, стручни сарадник Одељења за књижевност и језик, а са радом Библиотеке Матице српске господин Селимир Радуловић, управник Библиотеке и мр Оливера Кривошић, библиотекар саветник.

Лу Мин је једна од познатијих ауторки савремене кинеске књижевности, а српским читаоцима је позната захваљујући књижевној кући Албатрос Плус, која је објавила три запажена романа ове ауторке („Неиспоручена љубав“, „Вечера за шесторо“ и „Златна река“).

Цео програм је снимљен и може се погледати у архиви сајта Матице српске.

У среду, 16. октобра 2024. године, у Свечаној сали Матице српске одржана је свечаност уручења „Бранкове награде Матице српске“ за школску 2022/23. годину за дипломске и семинарске радове из домена књижевних изучавања. Награђеним студентима и присутној публици обратила се на почетку проф. др Исидора Бјелаковић, секретар Одељења за књижевност и језик, а потом проф. др Горан Васин, продекан за међународну сарадњу и науку Филозофског факултета у Новом Саду. Записник са састанка Жирија прочитала је проф. др Сања Париповић Крчмар, а о награђеним радовима говорио је проф. др Војислав Јелић, председник Жирија. Награђене студенткиње Милица Миланков (прва награда) и Јустина Шибул (трећа награда) обратили су се присутнима уз речи захвалности, а диплома и награда ће накнадно бити уручена Емилији Милосављевић (друга награда).

Жири је радио у саставу: проф. др Војислав Јелић (председник), проф. др Сања Париповић Крчмар, проф. др Драгана Вукићевић, проф. др Владимир Гвозден и проф. др Наташа Половина. Награде је уручила проф. др Исидора Бјелаковић, секретар Одељења за књижевност и језик, а програм је водила мср Милена Кулић, стручни сарадник Одељења.

Свечаност је снимљена и може се погледати овде. Програм је подржан од стране Градске управе за културу Града Новог Сада.

У оквиру издавачке делатности Одељења за књижевност и језик објављена је књига „Лексиколошка лингвокултурологија“ проф. др Рајне Драгићевић. Ова књига обухвата поглавља: „Уводна разматрања“, „Речници као извор грађе за лингвокултуролошка истраживања“, „Колокације као извор за лингвокултуролошка истраживања“, „Прецедентни искази као извор за лингвокултуролошка истраживања“, „Еталони као извор за лингвокултуролошка истраживања“, „Анкетирање у лингвокултуролошким истраживањима“, „Вербалне асоцијације као извор за лингвокултуролошка истраживања“, „Појмовне метафоре као извор за лингвокултуролошка истраживања“, „Књижевна дела као извор за лингвокултуролошка истраживања“ и „Масовне језичке манифестације као извор за лингвокултуролошка истраживања“.

Монографија „Лексиколошка лингвокултурологија“ спада у монографије, али је намењена и студентима који слушају Лингвокултурологију као универзитетски предмет, лексиколозима, лингвокултуролозима различитих опредељења, студентима који студирају српски језик као страни, предавачима српског језика као страног и свима који се интересују за (лингвокултуролошку) лексикологију и (лексиколошку) лингвокултурологију. Ова монографија се разликује од уџбеника по томе што се о свим питањима износе наши лични увиди, резултати наших истраживања и што се посебна пажња посвећује проблемима које сматрамо нарочито интригантним. Тај лични печат види се и у чињеници да се у књизи ауторка позива на скоро педесет својих радова. Ипак, ова књига настала је као резултат припрема за универзитетски курс, у њој се цитира више од 250 радова значајних српских и страних аутора који су теоријски и методолошки утемељили лингвокултурологију и сродне дисциплине. Због тога ова књига представља и универзитетски уџбеник.

Рецензенти књиге су проф. др Ксенија Кончаревић, проф. др Марија Стефановић и проф. др Јасмина Дражић. Штампање ове књиге омогућили су Министарство културе Републике Србије и Покрајински секретаријат за културу, јавно информисање и односе с верским заједницама.

У суботу, 12. октобра са почетком у 17 часова, у Српском културном центру у Осијеку одржано је предавање „Жене Матице српске”. Предавање је реализовано захваљујући сарадњи Српског културног друштва Просвјета, пододбор Осијек, и Матице српске. У име домаћина госте и публику поздравио је господин Зденко Чикара, а о женама које су обележиле безмало два века дугу историју Матице српске говориле су др Александра Новаков, стручни сарадник Лексикографског одељења Матице српске, и др Светлана Милашиновић, секретар Уредништва „Летописа Матице српске”.

Др Александра Новаков упознала је публику са положајем и улогом жена у историји и традицији Матице српске од њених почетака до данас, са посебним освртом на Марију Трандафил, угледну добротворку из ХIX века. Највеће завештање Марије Трандафил било је оснивање „Завода Марије Трандафил за српску православну сирочад” чију је управу поверила Матици српској. Одредила је износ за подизање зграде у којој ће Завод бити смештен и од којег ће се издржавати његови питомци, и прописала правила руковања Заводом. Задатак ове институције био је да прима сиромашну мушку српску децу, која би овде добила пристојне услове за живот и образовање, а после дванаесте године ишли су на занат или стручне индустријске школе. По завршеном занату или школи питомци су добијали почетни капитал за отпочињање рада. Зграда Завода завршена је 1912. Матица српска се у ово здање уселила 1926. а дом за сиромашну децу пресељен је у новосаграђену зграду 1927.

Др Светлана Милашиновић говорила је о Аници Савић Ребац, ћерки Милана Савића, некадашњег секретара Матице српске и једног од битнијих уредника „Летописа Матице српске” (1896-1912) и једној од најобразованијих жена ХХ века. Акценат је стављен на значај породице Савић за развој Матице српске и „Летопис Матице српске” крајем XIX и у првој половини XX века, те научно, песничко и есејистичко дело Анице Савић Ребац.

У петак, 11. октобра 2024. године у 12 часова, у свечаној сали Матице српске представљена је књига „Борово – сумрак једног свитања“, аутора Славка Бубала, истакнутог новинара и публицисте из Вуковара. Ово дело говори о настанку једне од највећих фабрика на простору тадашње Краљевине Југославије и о њеној судбини током бурне историје двадесетог века. У њој су записане приче о догађајима и људима, које се у историјским књигама не могу наћи, приче због којих историја поприма сасвим другачије лице. Књига има четири дела. У првом је описан период од изградње фабрике до 1941. године, у другом судбина фабрике током Другог светског рата, а у трећем је реч о послератном развоју Борова и саме фабрике. Четврти део кроз историјске фотографије дочарава читаоцу како је све то изгледало. О књизи „Борово – сумрак једног свитања“ говорили су новинар Срђан Секулић, књижевник Ђорђе Нешић, библиотекар и истраживач Боривој Чалић, а своје утиске о писању једног овако драгоценог и занимљивог дела изнео је аутор Славко Бубало.

Средства за овај програм који је снимљен и може се погледати у видео-архиви сајта Матице српске обезбедио је Град Нови Сад.