Са почетком од 19 h, у оквиру Музичких вечери Матице српске новосадска публика је 26. 3. 2025. имала прилику да ужива у посебном концерту посвећеном великом песнику српског романтизма, Бранку Радичевићу. Уметнице које су извеле бројне композиције инспирисане Бранковим делима биле су Весна Аћимовић, сопранисткиња, и Маја Грујић, пијанисткиња.

Весна Аћимовић рођена је у Сомбору. Дипломирала је 2002. са највишом оценом на Академији уметности у Новом Саду, у класи примадоне, проф. мр Вере Ковач Виткаи. Звање магистра уметности стекла је 2008. у класи проф. др Милице Стојадиновић а докторске студије на Катедри за певање на Академији уметности у Новом Саду окончала 2019. оценом 10. Током школовања освајала је бројна признања и награде. Од 2001. хонорарни је сарадник Опере Српског народног позоришта и од тада је остварила бројне улоге. Имала је бројне успешне концерте у Немачкој ,Аустрији, Мађарској, Италији, Румунији, Хрватској, Словенији, Црној Гори… Од 2015. члан је Удружење уметника „Високо Ц“ које се бави неговањем опере за децу (отпевано преко 4000 представа). Од 2002. се бави вокалном педагогијом као професор соло певања у музичкој школи „Исидор Бајић“. Награду Извршног већа АП Војводине за менторство примила је 2009. а исте године је издала и CD под називом „Словенска музика“. Запослена је на Академији уметности у Новом Саду од 2007. Члан Камерног ансамбла „Барокне краљице и хероине“ постале је 2018. Негујући српску соло песму, новосадској публици је приредила Вече вокалних дела Петра Коњовића и Станојла Рајичића и премијерно тада извела у Новом Саду 2020. циклус за сопран и оркестар „Тражим помиловање“ Станојла Рајичића – након 40 година постојања дела, уз сарадњу са пијанисткињом Мајом Грујић у организацији КЦВ „Милош Црњански“. Од 2021. члан је камерног ансамбла „Камерна резонанца“ са којим је априла 2022. извела несвакидашњи музички програм „Вече вокализа“ где је виртуозност људског гласа била приказана као равноправан чинилац у оквиру музичког ансамбла. По позиву су јуна 2023. гостовали на XXXII IBLA Foundation’s IBLA GRAND PRIZE ’23, Интернационалном музичком такмичењу на Сицилији где су проглашени за изузетне уметнике, и као награду добијају позив за тронедељну турнеју по САД и вечерњи концерт у најпрестижнијој дворани света Карнеги холу у Њујорку. Била је члан жирија на многим такмичењима. Након вишегодишње веома успешне сарадње, јануара 2025. добила је почасну титулу доживотне солисткиње Српске омладинске филхармоније Naissus.

Маја Грујић, пијанисткиња, завршила је Средњу музичку школу „Исидор Бајић“ у Новом Саду у класи проф. Лидије Николић. Клавир је дипломирала 1989. на Факултету музичке уметности у Београду у класи проф. Зорице Димитријевић Стошић. На истом факултету 1995. завршила је специјалистичке студије из камерне музике у класи проф. Оливере Ђурђевић. У току студија добила је специјалну награду из Фонда Радмиле Ђорђевић за перспективног клавирског сарадника у раду са соло певачима. Тако у својству студента демонстратора учествује као клавирски сарадник у класи соло певања проф. Бисерке Цвејић. Била је корепетитор у Музичкој школи „Исидор Бајић“ у Новом Саду, а од 1993. ради на Академији уметности у Новом Саду као стручни сарадник-корепетитор. Радила је у класама соло певања проф. Бисерке Цвејић, проф. Вере Ковач Виткаи и проф. Љиљане Лишковић. Сада је самостални стручни сарадник у класи проф. др Милице Стојадиновић и проф. Жељка Лучића. Учествовала је као клавирска подршка студентима на свим испитима и концертима у оквиру студија од основних, мастер до докторских, као и на бројним нашим и међународним такмичењима. Учествовала је и на познатим уметничким фестивалима (НОМУС, ТАЈЈ, ОКТОХ, СОМУС, Тиски цвет, Интер вокс фестивал (Осијек), АФЕСТ, Нови Сад). У саставу ансамбла „Камерна резонанца” учествовала је на такмичењу Фондације Ибла на Сицилији 2023. и том приликом ансамбл је освојио прву награду са реализацијом турнеје у четири америчке државе: Вирџинији, Арканзасу, Даласу и Њујорку, са завршним концертом у Карнеги холу у Њујорку. Наступала је у иностранству у престижним концертним просторима. Снимала је за Радио и Телевизију Нови Сад и Београд. У току своје уметничке каријере, интересовала се за свирање на оргуљама, те је завршила мастер курс код професора А. Галуна. Одржала је више концерата у сарадњи са певачима, свирајући оргуље у црквама у Новом Саду, Суботици, Сомбору и Бездану.

Приликом представљања концерта „Бранку с љубављу“ Матичиној публици, Весна Аћимовић је рекла:
„Стихови Бранка Радичевића звуче као суптилна струна са топлим лирским резонанцама и трајно се простиру у простору српске поезије. То јесте привукло разне афирмисане и мање афирмисане композиторе да у синтези створе чаролију и пруже управо нама интерпретаторима могућност за стварање неке уметничке магије“

Уметнице Аћимовић и Грујић створиле су ову магију комбинујући старе, већ прослављене композиторе попут Даворина Јенка и Јосифа Маринковића, са премијерним извођењима савремених, младих талената чија се каријера успешно развија на интернационалном плану (Ивана Војновић, Станислава Гајић, Јулија Бал). Колико се Бранкови стихови могу различито музички интерпретирати најбоље је показала композиција „Певам дању, певам ноћу“ коју сви знамо у верзији Корнелија Ковача коју је отпевао Здравко Чолића. Сасвим супротно веселој песми која је део поп-културе бившег југословенског простора, Јулија Бал је своју маестралну музичку интерпретацију стихова претворила у најдубљи израз туге за онима којих више нема. Уз певачко-глумачки перформанс Весне Аћимовић и емотивно слојевиту клавирску пратњу Маје Грујић, слушамо „И што ’оћу, оно могу, Само једно још не могу… Да те дигнем са земљице, Да те метнем међ звездице“ као ламент који сви у себи за неким драгим носимо. Бранко је свој кратки стваралачки век проживљавао болно свестан близине сопствене смрти, али му то није сметало да, поред елегичних, остави за собом и доста љубавних песама које су отворено славиле путеност и сусрете љубавника. То је било врло привлачно за композиторе, па смо песму „Укор“ чули у две верзије, а „Девојку на студенцу“ чак три пута – у оквиру новосадске премијере „Диптиха“ Иване Војновић (1967), у верзији коју је компоновао Станојло Рајичић (1910–2000) и на крају као традиционал, добро утемељен у народној и староградској музици, под називом „Кад сам синоћ овде била“. Уметнице су ову потоњу верзију извеле као бис, позвавши публику да им се придружи, чиме је концерт завршен у атмосфери топплој и присној као што је и Бранкова поезија. Ако сте концерт пропустили, можете га послушати на линку.

У уторак, 25. марта 2025. године, са почетком у 12 часова, Матица српска је гостовала у Српској кући у Подгорици. Одржана је академска трибина „200 година Матице српске“ посвећена двовековном трајању ове најстарије српске културне и научне институције. О значају Матице српске за очување језика, књижевности и националног идентитета говорили су: проф. др Драган Станић, председник Матице српске, др Милан Мицић, генерални секретар, и Селимир Радуловић, главни уредник Летописа Матице српске. Истог дана, са почетком у 19 часова, Матица српска је гостовала у Никшићу. Представници Матице српске су, представљањем Летописа Матице српске, најстаријег часописа у Европи који до наших дана излази у континуитету, говорили о вредностима на којим је формирана Матица српска. Овим културним манифестацијама присуствовали су бројни гости, културни и научни делатници, професори, свештенство, као и господин Момо Копривица, потпредседник Владе Црне Горе, и господин Марко Ковачевић, председник Општине Никшић.

У петак, 21. марта 2025. године, у Лозници је одржана манифестација „Свет жена – Емилија Поповић“, коју су заједнички организовали Град Лозница и Центар за културу „Вук Караџић“ Лозница. Програм, реализован у сарадњи Омладинског одбора Матице српске и Центра за културу „Вук Караџић“, посвећен Светском дану поезије, одржан је у простору Сталне поставке слика Миће Поповића и Вере Божичковић Поповић.

Манифестацију је свечано отворила директорка Центра за културу „Вук Караџић“ Снежана Нешковић Симић, истакавши значај неговања поезије и афирмисања младих стваралаца у српској култури.

Присутнима се прва обратила Милена Кулић, председник Омладинског одбора Матице српске, нагласивши важност повезивања поезије, младих људи и културних институција широм српског језичког простора. О књижевном наслеђу и стваралаштву Емилије Поповић (1996–2024) говорили су Милена Кулић, Ленка Настасић, Лазар Букумировић и Павле Зељић. Поред читања избора из поезије Емилије Поповић, учесници су казивали и своје стихове.

Програм је окупио бројне љубитеље књижевности, младе ствараоце и поштоваоце поезије, који су својим присуством допринели свечаној атмосфери овог културног догађаја.

Одржавањем овог програма још једном је потврђена посвећеност Матице српске промовисању поезије и очувању књижевног наслеђа, са посебним освртом на стваралаштво младих песника окупљених око Омладинског одбора Матице српске.

У петак, 21. марта 2025. године, у Свечаној сали Матице српске, свечано је обележен Светски дан поезије представљањем издања „Сабрана дела Бранка Радичевића“, који су заједнички објавили Матица српска и Српска књижевна задруга, а приредио проф. емеритус Душан Иванић.

Програм је отворио музички програм у којем је Весна Аћимовић, сопран, извела композиције инспирисане стиховима Бранка Радичевића, уз клавирску пратњу Маје Грујић. Изведене су две нумере, соло песма Станојла Рајичића „Кад сам синоћ овде била“ и „Певам дању, певам ноћу“, композиција Јулије Бал, наменски писана за обележавање годишњице рођења Бранка Радичевића.

Присутнима се обратио проф. др Драган Станић, председник Матице српске, истичући значај овог капиталног издања за српску књижевност и културну баштину. О уређивачким принципима и значају критичког приређивања Радичевићевих дела говорио је проф. емеритус Душан Иванић, приређивач овог издања, нагласивши да се оно ослања на најпоузданије изворе и представља значајан допринос проучавању српског романтизма. О заједничком издавачком подухвату и сарадњи између Матице српске и Српске књижевне задруге говорио је др Душко Бабић, управник Српске књижевне задруге, подвлачећи историјски континуитет и културни значај ових институција.

Овај догађај окупио је бројне поштоваоце српске књижевности, истраживаче, професоре и љубитеље поезије, који су својим присуством потврдили трајну вредност и актуелност поетског стваралаштва Бранка Радичевића. Цео програм је снимљен и може се погледати у видео архиви сајта Матице српске.

У оквиру програма Дани Лазе Костића на Међународном сајму књига у Новом Саду у среду, 19. марта, одржан је разговор о значају и историјату едиције „Прва књига“, коју је Матица српска покренула 1957. године. Стручни сарадник у Матици српској, мср Милена Кулић, подсетила је да је први уредник ове едиције био Мирослав Мика Антић и да је током скоро седам деценија ова едиција стекла завидан углед, омогућивши великом броју младих стваралаца да нађу своје место у српској књижевности. Писци који су у овој едицији објавили своје прве књиге данас су значајни аутори, међу којима су Добрица Ерић, Владимир Копицл, Михајло Пантић, Јован Делић, Војислав Карановић и многи други.

„Прва књига данас представља једну од најзначајнијих едиција на српском језичком простору, а велика је част уписати се у ред аутора чији су први рукописи овде објављени. Ова едиција и даље расте и доказује да је Матица српска, као најстарија српска књижевна, културна и научна институција, место које отвара врата младим ствараоцима“, нагласила је Милена Кулић.

Као 295. издање у оквиру ове едиције представљена је студија „Упола саздани: мотив инцеста у драмском стваралаштву Момчила Настасијевића између митско-религијских и симболичких значења“ ауторке Емилије Поповић (1996–2024), која је била докторанткиња српске књижевности и језика и која је, нажалост, након краће болести преминула неколико недеља након изласка књиге из штампе.

Програм је привукао пажњу публике и медија, а посебно је истакнут у прилогу Дневника Радио-телевизије Војводине, што сведочи о континуираном интересовању за ову угледну едицију и њен значај у српској књижевности.