Рођен је 1949. године у Борковићима, Плужине. Основну школу учио у пивским селима, а гимназију у Никшићу. Дипломирао је 1971. на Филолошком факултету у Београду на Одсеку за општу књижевност и теорију књижевности, где је магистрирао (1979) и докторирао (1996). Од децембра 1972. до краја јуна 1988. радио је на Филозофском факултету у Новом Саду. Од 1.октобра 1986. до 30.септембра 1991. био је лектор за српскохрватски језик на Семинару за словенску филологију Универзитета „Георг Аугуст“ у Гетингену. Од 1. јула 1998. професор је савремене српске књижевности на Филолошком факултету у Београду. Kао професор по позиву, држао је предавања на славистичим катедрама у Хамбургу, Берлину, Манхајму, Јени, Хајделбергу, Франкфурту, Грајфсвалду, Халеу и Сегедину. Студије, текстове и чланке објављивао је на руском, украјинском, немачком и француском језику. Главни је уредник Зборника Матице српске за књижевност и језик. Објавио је преко 900 библиографских јединица. Од 2007. до 2015. године руководио је пројектом који се бави поетиком српске поезије XX века и уређивао серију „Поетика” и „Поетичка истраживања” на Институту за књижевност и уметност. Добитник је десетак награда за науку о књижевности.

Члан је Матице српске од 1985, стални члан сарадник од 1995, члан Управног одбора од 1999, а за главног уредника Зборника Матице српске за књижевност и језик постављен је 2000. године. Члан Удружења књижевника Србије.

Дописни члан САНУ од новембра 2018.

Награде и признања: Два пута је награђиван „Бранковом наградом” Матице српске за есеј. Добитник је награде „Милан Богдановић” за новинску књижевну критику, награде Друштва књижевника Војводине „Књига године”, награде „Вук Филиповић” и БИГЗ-ове награде и награде „Златна српска књижевност” из Фонда Александра Арнаутовића за изузетан допринос изучавању српске књижевне науке. Добио је награду „Ђорђе Јовановић” за 2012. годину, за књижевну критику и есејистику, награду „Шпиро Матијевић” за књигу године. Посебни значај има престижна награда „Младен Лесковац”, коју додељује Матица српска, за целокупно научно дело из области историје српске књижевности. Добитник је признања „Изузетни Златни беочуг” за допринос култури Београда и Повеље „Симо Матавуљ” Удружења књижевника Србије.

Објавио је књиге из области науке о књижевности: Критичареви парадокси (1980), Српски надреализам и роман (1980), Пјесник „Патетике ума” (1983), Традиција и Вук Стефановић Караџић (1990), Хазарска призма, тумачење прозе Милорада Павића (1991), Књижевни погледи Данила Киша, ка поетици Кишове прозе I (1995), Књижевни погледи Данила Киша, ка поетици Кишове прозе II (1997), О поезији и поетици српске модерне (2008), Иван В. Лалић и њемачка лирика: једно интертекстуално истраживање (2011), Мост и жртва – Иво Андрић (2011), Милутин Бојић. Пјесник модерне и вјесник авангарде. О поезији и поетици Милутина Бојића (2020).