Свој трећи музички диск „Песме из Старе Србије“, призренски богослови посветили су великим јубилејима: 1.000 година од првог помена Призренске епископије, и 800 година аутокефалности српске Цркве. У сусрет прослави 150-годишњице од оснивања Православне српске богословије и 10-годишњице обнове рада у царском Призрену, новосадска публика имала је задовољство да чује чуваре хришћанског царског Призрена и заједно са њима запева песме из Старе Србије. Призренски богослови су на пут из царског Призрена кренули са благословом Његовог преосвештенства епископа рашко-призренског Теодосија, а вечерашње саборовање благословио је преосвећени епископ бачки господин Иринеј, који је својевремено био професор Богословије у Призрену.

У име Фондације „Симонида“, организатора ове манифестације и суорганизатора Косовскометохијског одбора Матице српске и Српског народног позоришта обратио се проф. др Драган Станић, председник Матице српске.

Присутнима се обратила и проф. др Валентина Питулић која је са својим ученицима дошла из Призрена. Професорка Питулић, иначе председник Косовскометохијског одбора Матице српске, написала је предговор за књижицу са текстовима песама, која прати овај музички диск. Своје стихове говорио је Живојин Ракочевић, песник, писац, новинар, директор Дома културе „Грачаница“, човек на чијим плећима почива култура и уметност с оне стране Ибра. Његова потресна песма Мирис дјеце представља једно од ауторових многобројних сведочанстава о страдању и патњама Срба на Косову и Метохији.

Реномирани песници Драган Станић и Селимир Радуловић су својим стиховима узвратно даровали госте с Косова и Метохије. Ови песници су, иначе, добитници престижних песничких награда са Косова и Метохије и искрени пријатељи косовскометохијских Срба

Гости призренских богослова а заправо и њихови домаћини били су Фенечки бисери који су своје пријатеље богослове дочекали овог пута у Војводини. Вече су употпунили Хор школе црквеног појања „Свети Јован Дамаскин“, којим руководи јеромонах Јеротеј, сабрат манастира Ковиљ. Певали су „Тропар Светом цару Лазару косовском“ и „Аниксандарија, Јако возвеличишасја дјела Твоја, Господи“ (Како су величанствена дела Твоја, Господе) светогорски напев, стих из Давидовог 103. псалма.

У фоајеу Позоришта посетиоце су дочекале фотографије Призрена с краја 19. и с почетка 20. века. Гледање тих црно-белих живописних слика одвело нас је у доба тадашњег Призрена, када су се певале песме Старе Србије. Ауторка изложбе „Призренски времеплов“ је др Александра Новаков, историчарка и секретара Косовскометохијског одбора Матице српске.

Призренски богослови свирали су и певали руковођени својим професором Дејаном Ристићем песме са свог новог ЦД-а, али и неколико са претходног музичког диска. Новосадска публика имала је прилику да чује Призренце, сада већ студенте теологије: гитаре – Страхиња Шабић и Марко Стриковић, тарабука – Милан Костић, бонгоси – Никола Савић, хармоника – Младен Војиновић, кларинет – Александар Милановић, виолина – Димитрије Николић, и певачи богослови: браћа Немања и Михаило Велић, Лука Цветковић, Михајло Јовановић и Стефан Недељковић. Одушевљена публика је неколико пута позивала богослове на бис.

Овај догађај финансирала је Градска управа за културу града Новог Сада. Српско народно позориште је ово вече донирало Призренској богословији. Већи број медијских кућа је пратило овај догађај.