Фототипско издање, под насловом „Летопис Матице српске: Објављеније и Прва частица“, настало је у склопу послова на свечаном и радном обележавању 200-годишњице оснивања „Летописа Матице српске“, најстаријег књижевног часописа који континуирано излази од 1824. године. Приредио је и поговор написао Иван Негришорац. Први број овог часописа, под насловом „Сербска летопис“, појавио се октобра 1824. године, а носио је ознаку „за год. 1825. перва частица“, док је на немачком напомена била да је реч о српском месечнику за поменуту годину: „Serbische Monathschrift auf das Jahr 1825.“ Уредник ове публикације био је професор новосадске гимназије
Георгије Магарашевић, издавач је „књигопродавац новосадски“ Константин Каулиција, а штампана је у Будиму, у штампарији Краљевског универзитета пештанског, са јасно назначеном годином објављивања – 1824.
Објављивањем ових двеју публикација приређивач је изворним издањем, фототипски показао да је своје идеје о покретању часописа Георгије Магарашевић изводио са јасним замислима, плански, поступно и веома стрпљиво, те да је тај чин не само последица његове процене о томе шта недостаје српској култури тога доба него и његове процене о томе какве су околности у којима се може конструктивно деловати тако да се постигне несумњиво важан културни догађај.
„Сербска летопис“, од 1873. године назван „Летопис Матице српске“, постао је, како тврди приређивач Иван Негришорац, један од важних носилаца идеје о развојним контунуитетима српске књижевности и културе, па и веома изразити симбол воље српскога народа за трајањем, за ненарушивим процесом изградње сопственог културног идентитета, као и за динамичним, дијалошким односом према културама великих народа дугога трајања и несумњивих сфера утицаја. Таквог дијалошког односа кључни носиоци српског књижевног и културног обрасца нису се плашили и избегавали га, као што никада нису системски неговали некакве облике ксенофобије нити тежили културној самоизолацији. Због тога, и због многих других разлога, 20. децембра 2021. Комисији за сарадњу Републике Србије са УНЕСКО-ом изнесен је предлог да се „Летопис Матице српске“ уврсти у корпус културних добара под заштитом УНЕСКО-а.
Штампање ове публикације омогућили су предузеће ADECO и штампарија САЈНОС из Новог Сада.