У Матици српској, 10. марта, са почетком у 12 сати, представљено је деловање Матице словачке, Матице русинске и Буњевачке матице са седиштем у Србији. Присутне је поздравио проф. др Драган Станић, председник Матице српске, а о настанку, статусу, културно-просветном деловању и неким актуелним проблемима са којима се суочавају поменуте словенске матице говорили су: Катарина Мелегова Мелихова, председница, и Ана Медвеђова, председница Просветне комисије (Матица словачка), Ђура Папуга, председник, Миломир Шајтош, заменик председника, и проф. др Михајло Фејса, портпарол (Матица русинска), те Иван Седлак, председник, Марко Марјанушић, потпредседник, и Тамара Бабић, потпредседница (Буњевачка матица).

Том приликом Ђура Папуга, председник Матице русинске, уручио је проф. др Драгану Станићу, председнику Матице српске, признање за допринос у очувању и продубљивању сарадње између ових двају институција. Поред званица и бројних представника медија, програму је присуствовао и Славиша Грујић, покрајински секретар за културу.

Матица српска, основана је као друштво српских интелектуалаца и привредника 16. фебруара 1826. године у Пешти. Њен првобитни циљ био је да помогне излажење српског књижевног листа „Сербска летопис”, данашњег „Летописа Матице српске”, док је њено деловање од самог почетка било усмерено на просвећивање народа и очување националног и културног идентитета.

Као национална институција с овако постављеним циљем, Матица српска убрзо је постала узор другим словенским народима. Дакле, по угледу на најстарију српску културну и научну институцију основане су: Матица чешка 1831. године, Матица илирска 1842. (која је 1874. преименована у Матицу хрватску); Матица лужичкосрпска 1847; Матица галичко-руска у Лавову 1848; Матица моравска 1849; Матица далматинска у Задру 1861; Матица словачка 1863; Матица словеначка 1864; Матица опавска 1877. и Матица у Тешинској кнежевини 1898. (из којих је 1968. настала Матица шлеска); Матица пољска у Лавову 1882; Матица школска у Тешинској кнежевини 1885; Матица школска у Варшави 1905; Матица бугарска у Цариграду 1909. и нова Матица бугарска 1989. године. Временом, неке од ових институција основале су и своја седишта у Републици Србији. Од самог почетка међу овим институцијама остварена је плодна сарадња, која се са великим успехом негује и до данашњих дана.

Матица српска је заправо темељ српско-европске и европско-српске културе. Чињеница је да је Матица српска настала у Пешти и да је увек сарађивала са припадницима и заједницама других народа који живе овде. То је та узајамна култура, интерактивна култура, која када ствара не ствара само за себе, него ствара и ради оних који живе поред нас и са нама, односно ради свих националности који живе на овом подручју. Данашња посета је промоција такве методологије, таквог начина рада, такве традиције, јер су данас у Матици српској представници Матице словачке, Матице русинске и Буњевачке матице са седиштем у Србији. Сви ми који живимо у овом делу Источне Европе, у Панонији и Подунављу, увек представљамо нешто што би се могло назвати мостом између оних који већ јесу део модерне Европе и оних који ће, надам се, то убрзо и постати. Матица српска може бити носилац помоћи у културном, али и у сваком другом смислу свим оним националним заједницама које живе у Србији а којима је оваква методолошка помоћ, помоћ од институције која има традицију дугу 190 година, преко потребна.

Јасно је, према томе, да модел друштвеног самоорганизовања у области културе и науке који је развијан у оквиру ових матица може бити примењен на ширем европском, па и светском простору, у склопу развоја цивилног друштва којем сви тежимо.