Покренут од стране фондације „Лаза Костић“, у сарадњи Матицом српском, Академијом уметности Нови Сад и Музејом пчеларства „Живановић“, овај програм који носи поднаслов „Уметнички апикомплекс институција српске Атине“ уприличен је поводом 160 година пресељења Матице српске из Пеште у Нови Сад, као и поводом 50 година од оснивања Академије уметности у нашем граду. Поздравну реч публици упутила је управница послова Матице српске, др Јелена Веселинов, која је изложбу прогласила отвореном. Обратили су се затим Марина Милић Радовић, оснивач фондације „Лаза Костић“, као и редовне професорке Академије уметности у Новом Саду, др Александра Вребалов испред Департмана музичких уметности и др Босиљка Зиројевић Лечић са Департмана ликовних и примењених уметности. За ову прилику, а у духу „медоносних укрштаја“ који су везивна нит програма, њихови студенти осмислили су дела инспирисана пчелама и духом колективног подухвата које их карактерише. Композитори Димитрије Бељански и Алексеј Мрдаковић осмислили су тонски запис користећи искључиво природне звуке пчелињег лета, уз дискретан жамор људског говора, претварајући хол Матице српске у својеврсну кошницу око које се окупљају и којом се крећу сарадници и истраживачи, доносећи плодове настале културно-уметничким и истраживачким подухватима насталим на тлу Србије. Могло би се рећи да је овај звук само отелотворио оно што Матица српска заиста јесте, што сведочи својим називом и својим активностима од самог оснивања. Добровољним ангажовањем, своје радове у различитим ликовним медијима изложили су Мирјана Миловановић, Владимир Сарић, Филип Најдановић, Нађа Чајкаш, Сара Спасојев и Теодора Максимовић. Студенти су користили аутентичне пчелиње производе, који су по себи већ уметничке форме, проблематизовали однос између правог и вештачког меда који представља питање актуелно за целокупно савремено тржиште хране, а један рад је предмете везане за пчеларство уметнуо у својеврсно постмодерно читање „Кабинета реткости“ наглашавајући како драгоценост онога што племенити инсекти производе, тако и потребу да се пчеле чувају и сачувају. У овоме је свакако пресудну улогу имао др Јован Живановић (1841-1916), члан Матице српске и оснивач модерног пчеларства у Србији, чијим се залагањем прешло са потпуног уништавања пчелиње заједнице приликом сакупљања меда на модерније начине који чувају животе инсеката. Ову запањујућу причу, као и комплетан развој пчеларства у нашој земљи могу да проуче посетиоци Музеја Пчеларства „Живановић“ у Сремским Карловцима. Чланови породице Живановић обогатили су догађај не само својим присуством већ, и врхунским медовима које је публика могла да дегустира. Уколико нисте посетили овај догађај у Матици српској, снимак отварања можете погледати у нашој Youtube видео архиви, а инсталација ће до уторка, 28. маја, бити доступна за разгледање у холу.