Основана је 1826. године у Пешти, у време ослобађања Србије од вишевековне турске власти и јачања свести о потреби да се српски народ у пуној мери укључи у савремене европске токове, уз очување националног и културног идентитета. Њено деловање је од самог почетка било усмерено на представљање српске културе у Европи, а са друге стране на просвећивање народа. У том циљу развијена је богата издавачка делатност. Основу је чинио чувени Летопис, покренут 1824. године. Касније су настале бројне едиције, а међу њима и једна са наглашеном просветитељском улогом која је носила назив Књиге за народ. Од четрдесетих година XIX века стварани су услови за бављење науком. Тада је формирана библиотека са књижним фондовима из различитих научних области и збирка рукописа.
Матица српска је 1864. године пресељена из пештанског Текелијанума у новосадски Платонеум. Нови Сад је од тада познат као Српска Атина. Град је добио тај назив јер се сматрало да су се око Матице српске окупљали најобразованији и најмудрији људи. Та веза је касније постала још наглашенија. Матица српска је постала симбол грађанског друштва, високе културе, просветитељства и доброчинства. Међутим, она је била и остала општенародна. Њени оснивачи (млади докторанд Јован Хаџић и богати пословни људи: Ђорђе Станковић, Јосиф Миловук, Јован Деметровић, Гаврило Бозитовац, Андрија Розмировић и Петар Рајић), као и први приложници, живели су у различитим срединама, од Беча до Темишвара и од Дубровника до Пеште. Припадали су различитим друштвеним слојевима. Добротвори и чланови Матице српске су били владар Србије Милош Обреновић и његов брат Јеврем, племић Сава Поповић Текелија, барон Јован Николић од Рудне, владар Црне Горе Петар II Петровић Његош, припадници краљевске породице Карађорђевић, писци, народни трибуни, светски познати научници, попут Михајла Пупина, али и мање знани грађани који су својим прилозима подржавали просветитељску мисију Матице српске. Повезала их је племенита идеја о стварању једне, јединствене кошнице и став да је част служити часној Матици српској. Ту мисао су следиле хиљаде људи. Међу њима је било и припадника других народа. Управо захваљујући широкој подршци из народа, Матица је једно време била најбогатија задужбинска установа у Угарској. Из њених фондова су финансирани капитални пројекти од значаја за стандардизацију српског језика и за развој различитих научних дисциплина. Истовремено, Матица се старала о школовању даровитих ђака и студената, а тиме и о стварању српске интелектуалне елите.
_____________
Данас Матица српска има око 2.000 сарадника. Они су укључени у више десетина научних и развојних пројеката, у оквиру Одељења за књижевност и језик, Лексикографског одељења, Одељења за друштвене науке, Одељења за природне науке, Одељења за ликовне уметности, Одељења за сценске уметности и музику и Рукописног одељења. Сарадници припремају прилоге за десет Матичиних научних часописа и раде на припреми публикација од капиталног значаја за српску културу и науку, као што су Српска енциклопедија, Српски биографски речник, Речник српског језика, Правопис... Библиотека Матице српске има више од 3.500.000 публикација, а Галерија богату збирку у којој је представљено српско сликарство од XVIII до XX века. Издавачки центар наставља традицију некадашњег Издавачког предузећа Матице српске, чија су издања у Југоисточној Европи деценијама била препознатљива по амблему МС, иза којег је стајала квалитетна и брижљиво одабрана литература из различитих области. Матица српска сваке године додељује награде за достигнућа у различитим областима културе и науке.
_____________
Матица српска је била узор многим народима. По угледу на њу основане су: Матица чешка 1831. године; Матица илирска 1842. (која је 1874. преименована у Матицу хрватску); Матица лужичкосрпска 1847; Матица галичко-руска у Лавову 1848; Матица моравска 1849; Матица далматинска у Задру 1861; Матица словачка 1863; Матица словеначка 1864; Матица опавска 1877. и Матица у Тешинској кнежевини 1898 (из којих је 1968. настала Матица шлеска); Матица пољска у Лавову 1882; Матица школска у Тешинској кнежевини 1885; Матица школска у Варшави 1905; Матица бугарска у Цариграду 1909. и нова Матица бугарска 1989. године .
Данас Матица српска сарађује са многим институцијама и појединцима из свих крајева света.
Повратак на почетак
ПРЕДСЕДНИШТВО
Академик Чедомир Попов, почасни председник (1936–2012)
Проф. др Драган Станић, председник
Проф. др Бранко Бешлин, потпредседник
Др Мидраг Матицки, потпредседник
Проф. мр Ненад Остојић, потпредседник
Доц. др Ђорђе Ђурић, генерални секретар
Повратак на почетак
УПРАВНИ ОДБОР
Проф. др Драган Станић, председник
Проф. др Бранко Бешлин
Доц. др Ђорђе Бубало
Стеван Бугарски
Проф. др Мирјана Веселиновић Хофман
Проф. др Мирослав Весковић
Проф. др Александра Вранеш
Проф. др Славко Гордић
Проф. др Јасмина Грковић-Мејџор, дописни члан САНУ
Проф. др Сава Дамјанов
Проф. др Јован Делић
Проф. др Бранислав Ђурђев
Доц. др Ђорђе Ђурић
Проф. др Мирослав Егерић
Доц. др Радослав Ераковић
Проф. др Душан Иванић
Мирослав Јосић Вишњић
Проф. др Владимир Катић
Проф. др Марија Клеут
Академик Светозар Кољевић
Академик Василије Крестић
Проф. др Љубомирка Кркљуш
Др Бранка Кулић
Академик Војислав Марић
Др Мидраг Матицки
Радован Мићић
Др Марко Недић
Проф. мр Ненад Остојић
Проф. др Слободан Павловић
Мр Тијана Палковљевић
Проф. др Љиљана Пешикан Љуштановић
Проф. др Мато Пижурица
Проф. др Предраг Пипер, дописни члан САНУ
Проф. др Душан Рњак<
Академик Димитрије Стефановић
Проф. др Дарко Танасковић
Др Славенко Терзић
Проф. др Мирослав Тимотијевић
Проф. др Слободан Ћурчић<
Проф. др Смиљка Шимић
Повратак на почетак
ИЗВРШНИ ОДБОР
Проф. др Драган Станић, председник
Проф. др Бранко Бешлин
Проф. др Мирјана Веселиновић Хофман
Доц. др Слободан Владушић
Миро Вуксановић, дописни члан САНУ
Доц. др Ђорђе Ђурић
Проф. др Александар Кадијевић
Академик Рудолф Кастори
Проф. др Љубомирка Кркљуш
Др Мидраг Матицки
Др Марко Недић
Проф. др Миливој Ненин
Проф. мр Ненад Остојић
Мр Тијана Палковљевић
Проф. др Љиљана Пешикан Љуштановић
Проф. др Мато Пижурица
Повратак на почетак
ОДБОР ЗА ПРАВНА И СТАТУТАРНА ПИТАЊА
Јован Чулајевић, председник
Јелена Веселинов
Зоран Вучевић
Живорад Лалић
Проф. др Вуксан Лакићевић
Зоран Станковић
Радмила Томић
Повратак на почетак
НАДЗОРНИ ОДБОР
Живко Киселички, председник
Слободан Кнежевић
Проф. др Вуксан Лакићевић
Јожеф Лимбургер
Мирко Лубурић
Милан Петровић
Јован Чулајевић
Повратак на почетак
ЕКОНОМСКИ ОДБОР
Никола Стојшић, председник
Горан Васић
Др Милан Вукићевић
Ксенија Јокић
Перица Стојанац
Повратак на почетак
ЈАВНИ ДОКУМЕНТИ
Повратак на почетак
ПОСЛОВНИ ПОДАЦИ
Матични број:
08034435
Порески идентификациони број (ПИБ):
100237923
Шифра делатности:
9412
Динарски рачун:
295-1234397-90 Српска банка А.Д. Београд
245-18081-14 Агробанка А.Д. Београд
355-1056656-23 Војвођанска банка
Девизни рачун:
SWIFT/BIC:VBUBRS22(VOJVOĐANSKA BANKA a.d. NOVI SAD)
Beneficary Customer:IBAN:RS35355000000200041288
EUR CORRESPODENTS:
Commerzbank AG, Frankfurt am Main. SWIFT/BIC: COBA DE FF
Deutchbank AG, Frankfurt am Main. SWIFT/BIC: DEUT DE FF
USD CORRESPODENTS:
American Express Bank LTD, New York USA, SWIFT/BIC: AEIBUS22
Повратак на почетак
