МАТИЦА СРПСКА


ОДАБЕРИТЕ ЈЕЗИК - CHOOSE A LANGUAGE

E-mail: ms@maticasrpska.org.rs

	ВЕСТИ
Концерт клавирског трија, 20. јун 2013 „Песничка литургија за Петра II Петровића Његоша” о 200-годишњици песниковог рођења, Пословни центар НИС – Нови Сад, Народног фронта 12, 5. јун 2013. Предавање проф. др Миливоја Сребра „Присуство српске књижевности у Француској”, 4. јун 2013.http://serbica.u-bordeaux3.fr Вече танго музике, 29. мај 2013. Уручење Бранкове награде Матице српске, 27. мај 2013. Представљање књиге Емира Кустурице „Сто јада”, 25. мај 2013. Дан Светих Ћирила и Методија, предавање проф. др Радивоја Радића „Византијски оквири мисије Константина и Методија”, 24. мај 2013. Представљање књига др Саве Живанова „Црвени октобар”, „Октобарска револуција”, I и „Совјети или Уставотворна скупштина”, II, 22 мај 2013. Предавање проф. др Милована Митровића „Србија као недовршена држава”, 20. мај 2013. Концерт Ансамблa за нову музику „Градилиште”, 16. мај 2013. Представљање књиге АТЛАС НАСЕЉА ВОЈВОДИНЕ, I књига, СРЕМ, 16. мај 2013. Предавање проф. др Љиљане Пешикан Љуштановић „Пошљедње вријеме” и косовско предање код Старца Рашка и у Горском вијенцу, 14. мај 2013. Представљање књиге проф. др Љубомирке Кркљуш „Средишњи органи власти у Српској Војводовини 1848–1849”, 13. мај 2013. Представљање Војногеографског института, 8. мај 2013. Концерт Вероника Тиал-Шовел, Француска, клавир, 30. април 2013. Пети међународни научни скуп Микологија, микотоксикологија и микозе, 17–19. април 2013. Прво свечано уручење Повеље Матице српске за неговање српске језичке културе, 15. април 2013. Концерт клавирског дуа „ALTRO MODO”, 11. април 2013. Представљање књига академика Миомира Дашића „Васојевићи од помена до 1860.” и „О историчарима црногорске академије наука и умјетности”,10. април 2013. Додела Награде професора Лазара Стојковића за 2012. годину, 22. март 2013. Матица српска на 19. међународном Салону књига у Новом Саду Издања Mатице српске између два Салона књига Свечана седница Матице српске, 16. фебруар 2013 Свечаност посвећена Десанки Максимовић 12. фебруар 2013. године Уручење награде Младен Лесковац, 6. фебруар 2013. године Светосавска беседа Византијски узори српске државности и свети Сава, беседник академик Љубомир Максимовић, 26. јануар 2013. године Едиција „Прва књига”, коло за 2012. годину. Конкурс Матица српска на 57. Међународном сајму књига у Београду Преминуо почасни председник Матице српске Академик Чедомир Попов 8. јун 2012 127. Скупштина Maтице српске одржана 2. јуна 2012. године 126. Скупштина Maтице српске одржана 28. aприла 2012. године Пети том Српског биографског речника Правопис српскога језика (измењено и допуњено издање) Српска енциклопедија, том I, књига 1 и 2
	Четрвртак, 20. јун 2013, 19 часова, Свечана сала Матице српске Концерт клавирског трија Горан Узелац, виолина Наталија Неженцева, виолончело Гост програма Ана Стефановић, клавир Програм: С. Рахмањинов и М. И. Глинка Уторак, 4. јун 2013. године, 12 часова, Свечана сала Матице српске предавање Проф. др МИЛИВОЈ СРЕБРО ПРИСУСТВО И РЕЦЕПЦИЈА СРПСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ У ФРАНЦУСКОЈ У оквиру предавања биће представљен и пројекат: SERBICA.FR WWW.SERBICA.FR веб-портал и електронски часопис на француском језику http://serbica.u-bordeaux3.fr Скуп ће поздравити проф. др Драган Станић, председник Матице српске Среда 29. мај 2013. године, 19 часова, Свечана сала Матице српске Концерт Вече танго музике Никола Малиџан, хармоника и Бојана Поповић, клавир Програм А. Пијацола и Л. Е. Бакалов ЗАПИСНИК са састанка Жирија за доделу Бранкове награде Матице српске за школску 2011/12. годину за дипломске и семинарске радове, одржаног 14. маја 2013. године. Жири у саставу: др Драгана Вукићевић, др Радослав Ераковић, др Војислав Јелић, др Горана Раичевић (председник), др Зорица Хаџић прегледао је 23 приспела рада, које су доставиле одговарајуће катедре факултета из Београда, Никшића, Новог Пазара, Новог Сада, Сомбора и Источног Сарајева. Жири је једногласно одлучио да додели: прву награду Срђану Видрићу, студенту Филозофског факултета Универзитета у Новом Саду, Одсек за српску књижевност, за рад Криза приповедања у романима „Цинк”, „Снежни човек” и „Мамац” Давида Албахарија две друге награде: Мирели Авдагић, студенткињи Филозофског факултета Универзитета у Београду, Одељења за класичне студије, за рад Идентитет у доба раног Царства, према одабраним изворима из првог века н. е. Ђурђи Тешић, студенткињи Филолошког факултета Универзитета у Београду, Катедра за српску књижевност са јужнословенским књижевностима, за рад Обележја експресионизма у раној прози Исидоре Секулић: „Сапутници” и „Писма из Норвешке” и три треће награде Десанки Бјелаковић, студенткињи Филозофског факултета Универзитета у Новом Саду, Одсека за српску књижевност, за рад Човек који је умео да покрене и заустави време. Приче из фра-Петровог циклуса Јелени Јонић, студенткињи Филозофског факултета Универзитета у Новом Саду, Одсека за српску књижевност, за рад Мотиви мртве драге у песништву српског романтизма Селми Хасановић, студенткињи Департмана за филолошке науке, Српска књижевност Државног универзитета у Новом Пазару, за рад Народна балада Хасанагиница у драмским текстовима. Награде ће бити уручене у понедељак 27. маја 2013. године у 12 сати у Салону Матице српске. др Драгана Вукићевић др Радослав Ераковић др Војислав Јелић др Горана Раичевић, председник доц. др Зорица Хаџић Нови Сад, 14.мај 2013. године Субота, 25. мај 2013. године, 18 часова, Свечана сала Матице српске Стеријино позорје и Матица српска Представљање књиге Емира Кустурице СТО ЈАДА О књизи говоре проф. др Сава Дамјанов, Иван Негришорац, Селимир Радуловић и аутор СЛУЖБЕНИ ГЛАСНИК и МАТИЦА СРПСКА представљање књига др Саве Живанова „ЦРВЕНИ ОКТОБАР „Октобарска револуција, I Совјети или Уставотворна скупштина, II Скуп ће поздравити доц. др Ђорђе Ђурић, генерални секретар Матице српске О књизи ће говорити др Станислав Стојановић, др Борислав Ђуровић и аутор Понедељак, 20. мај 2013. године, 12 часова, Свечана сала Матице српске Предавање Проф. др Милован Митровић „СРБИЈА КАО НЕДОВРШЕНА ДРЖАВА Четвртак, 16. мај 2013. годину, 19 часова, Свечана сала Матице српске Концерт Ансамблa за нову музику „Градилиште” Неда Хофман, клавир, Ана Радовановић, мецосопран, Срђан Сретеновић, виолончело, Владимир Динић, баритон, Програм И. Бркљачић, Б. Поповић, Н. Бoгојевић, С. Савић Четвртак, 16. мај 2013. године, 12 часова, Свечана сала Матице српске Представљање књиге АТЛАС НАСЕЉА ВОЈВОДИНЕ, I књига, СРЕМ Скуп ће поздравити Проф. др Драган Станић, председник Матице српске О књизи ће говорити Проф. др Бранко Бешлин, пуковник др Александар Илић, др Тивадар Гаудењи, доц. др Млађен Јовановић и проф. др Слободан Ћурчић Уторак, 14. мај 2013. године, 12 часова, Свечана сала Матице српске Предавање Проф. др ЉИЉАНЕ ПЕШИКАН ЉУШТАНОВИЋ „ПОШЉЕДЊЕ ВРИЈЕМЕ” И КОСОВСКО ПРЕДАЊЕ КОД СТАРЦА РАШКА И У ГОРСКОМ ВИЈЕНЦУ Скуп ће поздравити Проф. др Драган Станић, председник Матице српске, Понедељак, 13. мај 2013. године, 12 часова, Свечана сала Матице српске Представљање књиге чија је ауторка Проф. др ЉУБОМИРКА КРКЉУШ СРЕДИШЊИ ОРГАНИ ВЛАСТИ У СРПСКОЈ ВОЈВОДОВИНИ 1848–1849. Скуп ће поздравити Проф. др Драган Станић, председник Матице српске О књизи ће говорити Академик Василије Крестић, проф. др Сима Аврамовић и аутор Среда, 8. мај 2013. године, 12 часова, Свечана сала Матице српскe Представљање ВОЈНОГЕОГРАФСКОГ ИНСТИТУТА Скуп ће поздравити Проф. др Драган Станић, председник Матице српске О Институту говоре Пуковник доц. др Стеван Радојчић, начелник Војногеографског института Пуковник доц. др Зоран Срдић, заменик начелника Војногеографског института Проф. др Слободан Ћурчић, члан Управног одбора Матице српске Уторак, 30. април 2013. године, 19 сати, Свечана сала Матице српске Концерт Вероника Тиал-Шовел (Veronique Thual-Chauvel) клавир, Француска Програм K. Дебиси, Ј. С. Бах, Л. ван Бетовен и Ф. Шуберт Пети међународни научни скуп Микологија, микотоксикологија и микозе 17–19. април 2013. Одељење за природне науке Матице српске организују Пети међународни научни скуп Микологија, микотоксикологија и микозе, који ће се одржати 17–19. априла 2013. године у Матици српској у Новом Саду. И овај скуп, као и претходна четири (2005, 2007, 2009, 2011), интердисциплинарног је карактера и на њему ће бити презентовани научни резултати бројних домаћих и страних истраживача који се баве микологијом и микотоксикологијом хране људи и животиња, животним намирницама у свим фазама производње, складиштења и транспорта, па све до обољења која ови токсични метаболити изазивају код људи и животиња. Део радова биће посвећен еколошком аспекту, микозама људи, животиња и биљака, али и корисним гљивама које се каостартер културе користе у ферментационим технологијама. Према истраживањима која се обављају у нашој земљи и према подацима из домаћих и светских извора уочава се стално присуство микотоксина као секундарних метаболита плесни у сточној храни и намирницама биљног и животињског порекла које се користе у људској исхрани. Последњих година, због глобалних климатских промена и температурних стресова, уочена је учесталија појава микотоксина, нарочито у житарицама. Војводина, као највећи произвођач житарица у нашој земљи, пре свега кукуруза и пшенице, витално је заинтересована за резултате наведених истраживања, јер су досадашња микотоксиколошка испитивања показала да су управо ове житарице најчешће контаминиране микотоксинима. Сточарска производња у нашој земљи има велике економске штете због микотоксикоза, а посебан проблем представљају биорезидуе појединих микотоксина који остају дуже или краће време у органима и ткивима животиња се користе у исхрани људи. Проблем микоза код људи и животиња такође је стално присутан у хуманој и ветеринарској медицини. Овај научни скуп треба да сагледа обим контаминације микотоксинима у намирницама биљног и животињског порекла, степен угрожености здравља људи и животиња микотоксикозама и обим њихове распрострањености. Саопштења ће бити представљена кроз четири тематске целине: Микологија; Микотоксини у животним намирницама и храни за животиње; Микотоксикозе људи, животиња и биљака; Микозе људи, животиња и биљака. Рецензирани радови биће објављени у Зборнику Матице српске за природне науке, који ће бити објављен пре почетка Скупа, као и претходна четири пута. Програм научног скупа Понедељак, 15. април 2013. године, 12 часова, Свечана сала Матице српске. Прво свечано уручење ПОВЕЉЕ МАТИЦЕ СРПСКЕ ЗА НЕГОВАЊЕ СРПСКЕ ЈЕЗИЧКЕ КУЛТУРЕ Академику Ивану Клајну за укупни допринос неговању српске језичке културе Вечерњим новостима информативној и издавачкој кући која се годинама стара за културу српскога језика Групи професора и наставника српског језика из Црне Горе која је пружила отпор утирању српскога језика Скуп ће поздравити и награде уручити проф. др Драган Станић председник Матице српске и члан Жирија О награђенима говоре чланови Жирија: др Миодраг Матицки, председник, академик Предраг Пипер, проф др Мато Пижурица и академик Слободан Реметић У уметничком програму учествују др Исидора Поповић и гитариста Милан Беговић Четвртак, 11. април 2013. године, 19 часова, Свечана сала Матице српске Концерт клавирског дуа ALTRO MODO Наташа Шпачек ─ Адела Караси Програм Ф. Менделсон, П. И. Чајковски, К. Дебиси, Е. Григ, К. Станковић, М. Раичковић, Ј. Штраус и Ж. Бизе Среда, 10. април 2013. године, 12 часова, Свечана сала Матице српске представљање књига чији је аутор Академик МИОМИР ДАШИЋ ВАСОЈЕВИЋИ ОД ПОМЕНА ДО 1860. „Матица српска – Друштво чланова у Црној Гори” О ИСТОРИЧАРИМА ЦРНОГОРСКЕ АКАДЕМИЈЕ НАУКА И УМЈЕТНОСТИ Црногорска академија наука и умјетности Скуп ће поздравити председник Матице српске проф. др Драган Станић, О књигама ће говорити Академик Момчило Зечевић, проф. др Дејан Микавица, проф. др Владан Гавриловић и аутор Одељење за природне науке Петак, 22. март 2013. године, 11 часова, Свечане просторије Матице српске Додела НАГРАДЕ ПРОФЕСОРА ЛАЗАРА СТОЈКОВИЋА за 2012. годину у знак сећања на дугогодишњег потпредседника и добротвора Матице српске, оснивача и првог декана Пољопривредног факултета и ректора Новосадског универзитета. Награду за досадашњи научноистраживачки рад равноправно добијају: Др ЂОРЂЕ КРСТИЋ, Пољопривредни факултет, Нови Сад и Др СРЂАН ШЕРЕМЕШИЋ, Пољопривредни факултет, Нови Сад Позивамо Вас као пријатеља, члана Матице српске и поштоваоца дела професора Лазара Стојковића да својим присуством увеличате ову свечаност МАТИЦА СРПСКА НА 19. МЕЂУНАРОДНОМ САЛОНУ КЊИГА У НОВОМ САДУ У години у којој се обележава јубилеј – 90 година успешног рада, Новосадски сајам је организовао 19. међународни Салон књига, који је одржан од 28. фебруара до 5. марта. Вишегодишња успешна сарадња Матице српске – најстарије издавачке куће и Новосадског сајма – најстарије сајамске институције у земљи, озваничена је потписивањем Протокола о сарадњи, на основу кога се сваке године потписује Споразум о сарадњи. Њиме се прецизирају облици сарадње за текућу годину. Овогодишњим Споразумом, који су потписали генерални директор Новосадског сајма Горан Васић и председник Матице српске проф. др Драган Станић, сарадња је проширена – Новосадски сајам је постао добротвор Матице српске обезбеђивањем средстава за новчани износ Награде Младен Лесковац, који се добитнику уручује уз диплому. Свечаном отварању, као протоколарни гости, присуствовали су председник Матице српске проф. др Драган Станић и потпредседник проф. мр Ненад Остојић. Салон књига је отворио потпредседник Владе Аутономне Покрајине Војводине и покрајински секретар за науку и технолошки развој проф. др Драгослав Петровић. Након свечаног отварања штанд Матице српске су посетили проф. др Драгослав Петровић, генерални директор Новосадског сајма Горан Васић, потпредседник Владе Аутономне Покрајине Војводине и покрајински секретар за културу и јавно информисање Славиша Грујић, покрајински секретар за образовање мр Андор Дели, ректор Новосадског универзитета проф. др Мирослав Весковић и други званичници. Новосадски сајам је на 19. међународном Салону књига Матици српској обезбедио, као и претходних година, почасно место. На штанду Матице српске су изложена издања Матице српске, Библиотеке Матице српске, Галерије Матице српске и Издавачког центра Матице српске. Издања удружења чланова Матице српске из Бањалуке и Подгорице, као и Срба из Румуније и Мађарске, изложена су на штанду Министарства културе и информисања Републике Србије, непосредну уз штанд Матице српске. На бини у хали Мастер Матица српска је представила своја издања: − четвртак, 28. фебруар, 14 часова – Атлас насеља Војводине, I књига, Срем. Учесници: Славиша Грујић, потпредседник Владе Војводине и покрајински секретар за културу и јавно информисање; проф. др Драган Станић, председник Матице српске; проф. др Бранко Бешлин, потпредседник Матице српске и аутори проф. др Слободан Ћурчић, пуковник др Александар Илић и проф. др Млађен Јовановић. Програм је водила др Исидора Поповић. − понедељак, 4. март, 10 часова – јануарско-фебруарска свеска Летописа Матице српске и новог Уредништва часописа. О Летопису су говорили мр Драгана Белеслијин, члан Уредништва; доц. др Владимир Гвозден, књижевни критичар и Фрања Петриновић, књижевник. У оквиру манифестације „Дани Лазе Костића”, такође на бини у хали Мастер, представљени су добитници Матичиних награда: − петак, 1. март – Добитник Награде Младен Лесковац проф. др Јован Делић, о коме је говорио проф. др Драган Станић, председник Матице српске. − недеља, 3. март – Добитница Змајеве награде Марија Шимоковић, о којој је говорила проф. др Бојана Стојановић Пантовић, члан Жирија за доделу Змајеве награде. Током сајамских дана, штанд Матице српске посетили су сарадници, представници библиотека, школа и заинтересована публика. Издања Mатице српске између два Салона књига Уторак, 12. фебруар 2013. године, 12 часова, Свечана сала Матице српске Свечаност посвећена ДЕСАНКИ МАКСИМОВИЋ 16. мај 1898 - 11. фебруар 1993 О песникињи и критичком издању ЦЕЛОКУПНИХ ДЕЛА ДЕСАНКЕ МАКСИМОВИЋ Говоре проф. др Драган Станић, проф. др Славко Гордић и проф др Станиша Тутњевић Стихове казују Уна Ђелошевић и Милош Војновић Изложбу архивалија из фонда Рукописног одељења Матица српске приредили Соња Боб и Огњен Карановић Среда, 6. фебруар 2013. године, 12 часова, Свечана сала Матице српске уручење НАГРАДЕ МЛАДЕН ЛЕСКОВАЦ ЈОВАНУ ДЕЛИЋУ Говори проф. др Душан ИВАНИЋ ПОЧАСНИ ПРЕДСЕДНИК МАТИЦЕ СРПСКЕ АКАДЕМИК ЧЕДОМИР ПОПОВ ПРЕМИНУО 8. ЈУНА 2012. ГОДИНЕ С неизмерним болом и тугом обавештавамо јавност да је 8. јуна 2012. године почасни председник Матице српске академик Чедомир Попов преминуо у 77. години живота. По жељи преминулог сахрана је обављена у најужем породичном кругу, и то на Новом гробљу у Новом Саду, 9. јуна. Заједно са установама у којима је академик Попов деловао – Филозофским факултетом и Огранком САНУ у Новом Саду, Матица српска ће одржати комеморативну седницу на коју позивамо све поштоваоце личности и дела великог историчара и мудрог председника наше установе. О времену одржавања овог скупа јавност ће накнадно бити обавештена. Председништво Матице српске Биографија aкадемика Чедомира Попова 127. СКУПШТИНА МАТИЦЕ СРПСКЕ У Матици српској је 2. јуна 2012. године одржана 127. ванредна Скупштина Матице српске. Председавао је председник Матице српске проф. др Драган Станић. Након отварања Скупштине и избора радних тела, председник Верификационе комисије проф. др Мато Пижурица саопштио је да Скупштини присуствује 236 чланова Матице српске са правом гласа и констатовано да је тиме испуњен услов за одржавање Скупштине. На основу предлога Управног одбора и присутних чланова Матице српске, а у складу са Пословником о раду Скупштине Матице српске, сачињена је листа кандидата за чланове Управног одбора Матице српске. Након гласања председник Изборне комисије Милан Петровић саопштио је да су за чланове Управног одбора изабрани: чланови управног одбора Повратак на почетак 126. СКУПШТИНА МАТИЦЕ СРПСКЕ Писмо академика Чедомира Попова, председника Матице српске, учесницима 126. редовне Скупштине Матице српске Драги Матичари, поштовани гости, Здравље ми не дозвољава да председавам данашњом Скупштином, којом Матица српска улази у 186. годину свог постојања. Жалостан сам због тога, али ми је драго што могу да вам пожелим успешан рад, барем у оној мери у којој је то била делатност Матице српске у протекле четири године. У тешким економским, политичким, моралним и културним приликама, кроз које пролази читаво друштво, Матица за своје резултате може да захвали пре свега двема околностима. Прва је доследно спровођење стратегије националне институције коју су јој баштинили њени оснивачи, а која се састоји у изградњи и одбрани српске културе, уз уважавање нових изазова што их историја и време доносе. Друга околност је преданост многобројних Матичиних сарадника у остваривању њених научних, књижевних, издавачких и уметничких задатака. Не треба занемарити чињеницу да Матица српска и у овим кризним условима проширује хоризонт свог деловања, прихватајући покровитељство над удружењима својих чланова и пријатеља широм српског духовног простора. Важан чинилац на том путу било је јединство које је владало међу сарадницима на пословима Матице српске, као и међу њеним запосленима. У име руководства којем данас истиче мандат свима се на томе најтоплије захваљујем. Уверен сам да ће тај дух слоге владати и убудуће, под новом Управом наше Матице. С тим уверењем у срцу, ја вас још једном поздрављам, уз поруку великог Вука: „Радите и пјевајте једнако. То је једини начин благородно се осветити непријатељу и свег га посрамити.” Чедомир Попов _____________ 126. Редовна Скупштина Матице српске Пошто је председник Матице српске академик Чедомир Попов био спречен болешћу да присуствује Скупштини, председавао је потпредседник проф. др Славко Гордић. Након отварања Скупштине и избора радних тела, председник Верификационе комисије проф. др Мато Пижурица је саопштио да Скупштини присуствује 263 члана Матице српске са правом гласа. Потом су изабрани нови стални чланови сарадници, реизабрани чланови сарадници и изабрани нови чланови сарадници. Потврђен је пријем нових редовних чланова Матице српске. Након што је Скупштина донела одлуку о прихватању измена Статута Матице српске, чланови Матице српске су за почасног председника изабрали академика Чедомира Попова. Прихваћен је Извештај о четворогодишњем раду Матице српске (2008–2012) и Извештај о раду Надзорног одбора и финансијском пословању Матице српске (2008–2012). Прихваћени су Извештај о четворогодишњем раду Библиотеке Матице српске (2004–2011), Извештај о четворогодишњем раду Галерије Матице српске (2008–2011) и Извештај о четворогодишњем раду Издавачког центра Матице српске (2008–2011). Изборна комисија 126. редовне Скупштине Матице српске, након пребројавања гласова, саопштила је резултате гласања. За чланове Председништва у наредном четворогодишњем периоду изабрани су: - за председника: проф. др Драган Станић - за потпредседнике: проф. др Бранко Бешлин, др Мидраг Матицки, проф. мр Ненад Остојић - за генералног секретара: доц. др Ђорђе Ђурић Изабран је Надзорни одбор Матице српске: Живко Киселички (предеседник), Слободан Кнежевић, Јожеф Лимбургер, проф. др Вуксан Лакићевић, мр Мирко Лубурић, Јован Чулајевић, Милан Петровић). Управни одбор Матице српске није изабран. Матица српска ће ради избора Управног одбора сазвати ванредну Скупштину, о чему ће чланови и јавност бити благовремено обавештени. Председништво Матице српске Академик Чедомир Попов, почасни председник Проф. др Драган Станић, председник Проф. др Бранко Бешлин, потпредседник Др Миодраг Матицки, потпредседник Проф. мр Ненад Остојић, потпредседник Доц. др Ђорђе Ђурић, генерални секретар Повратак на почетак ПЕТИ ТОМ СРПСКОГ БИОГРАФСКОГ РЕЧНИКА Под окриљем Матице српске група наших еминентних историчара, окупљена око идеје др Александра Форишковића, подухватила се великог и веома важног посла на изради Српског биографског речника. Радом на Српском биографском речнику руководи академик Чедомир Попов. Ова енциклопедијска публикација доноси биографије свих значајнијих личности из српске историје од првих писаних споменика, дакле од IX века, до 1945. и то из практично свих области људског деловања и стваралаштва. Овакви подухвати су код готово свих европских народа предузимани од XVII до XX века и публиковани у вишетомним издањима која се до данашњих дана периодично допуњавају подацима о савременим личностима и новим сазнањима о онима из старијих времена. У Редакцији Српског биографског речника завршен је огроман истраживачки поступак и сакупљени су подаци о 30.500 личности. Сам Азбучник чини око 22.500 досијеа личности које су оставиле трага у српској историји, а као посебан фонд чувају се подаци о око 5.500 личности странаца везаних на разне начине за наш народ. Српски биографски речник поседује биографске податке за више десетина хиљада ефемерних личности. Током 1994. године започет је рад на писању биографија за први том. Први том (А―Б) је објављен 2004. године и садржи 1.972 лексикографске одреднице на којима је радило 423 сарадника. Други том (В―Г) изашао је из штампе 2006. године (1.840 биографија и 301 сарадник), трећи том (Д―З) изашао је из штампе у октобру 2007. године (1.809 биографија и 320 сарадника), а четврти том (И―Ка) у јулу 2009 (1.743 биографије уз учешће 344 сарадника). У октобру 2011. године објављен је пети том Речника који садржати животописе 1.601 личности чија презимена, или имена, почињу на слова Кв―Мао. У овом тому објављене су биографије великана српске историје и културе као што су: Љубомир Ковачевић, Петар Коњовић, Лаза Костић, Петар Кочић, Милан Кујунџић Абердар, Лазар Хребељановић, Лаза К. Лазаревић, Сима Лозанић, Стефан Митров Љубиша, Георгије Магарашевић, Десанка Максимовић, Коста Манојловић итд.Све пристигле биографије прошле су уобичајену процедуру која се састоји од редакторских прегледа, прегледа уредника струка, епоха и главног уредника, уношења у рачунар, те другог читања редактора и главног уредника. Потом је уследио прелом текста и коректорски преглед. Као и све, до сада, објављене књиге Речника и ова поседује попис аутора и скраћеница за периодичне публикације и институције. На петом тому сарађивало је 336 сарадника који су ангажовани за писање биографија личности из својих струка или географских региона о којима аутори имају релевантне податке. Том садржи и 576 фотографија које су прикупљене истраживањем у институцијама културе и у личним и породичним архивима личности. Упоредо са радом на петом, ради се и на шестом тому Речника за који се планира да обухвати личности чија презимена, или имена, почињу на слова Мар―Му. Азбучник до сада објављена четири тома Речника као и око 200 одабраних биографија, које одсликавају структуру обухваћених личности, постављени су на сајт Матице српске, како би се јавност и на овај начин упознала са пројектом. Повратак на почетак ПРАВОПИС СРПСКОГА ЈЕЗИКА ИЗМЕЊЕНО И ДОПУЊЕНО ИЗДАЊЕ Редакторска група, у саставу Мато Пижурица (главни редактор), Милорад Дешић, Бранислав Остојић и Живојин Станојчић, приредила је измењено и допуњено издање Правописа српскога језика Матице српске из 1993. (и у поновљеним издањима 1994. и 2002), чији је главни аутор био Митар Пешикан, уз сарадњу са Јованом Јерковићем и Матом Пижурицом. Рецензенти првог издања били су Павле Ивић и Иван Клајн, а измењеног и допуњеног Иван Клајн и Драго Ћупић. Као пројекат Матице српске а у организацији Одбора за стандардизацију српског језика, актуелни Правопис Матице српске је (1) прекомпонован (у редоследу поглавља вратио се белићевсакој традицији), (2) изостављени су прилози који не спадају у правописну проблематику, (3) текст је скраћен, темељно прерађен и престилизован, (4) ослобођен је позивања на Правопис српскохрватскога језика двеју матица из 1960. године и свих релација према хрватској стандардизацији (нису, наравно, увођене релације према „новим" језицима), (5) уведене су ограничене новине у скоро свим поглављима, али углавном само у детаљима у којим је пракса демантовала важећа правила, (6) лишен је сувишних ужеправописних двојстава, (7) написан је готово нов текст о интерпункцији, потпунији и инструктивнији, а одељак о транскрипцији допуњен скандинавским језицима, замењен је текст о писању имена из енглеског језика, а ретуширан је и проширен део о француском и незнатно о словенским језицима (8) речник уз правопис је допуњен и то, пре свега, пописом примена правописних правила актуелном грађом, (9) уведено је знатно више инструктивних детаља и илустрација којима се подржава разноврснија функционална писменост, (10) у складу с нашом традицијом, ново издање је сачувало, донекле и даље развило, улогу правописа као приручног језичког саветника итд. Повратак на почетак
	СРПСКА ЕНЦИКЛОПЕДИЈА Матица српска и Српска академија наука и уметности, заједно са Заводом за уџбенике као извршним издавачем, објавили су II књигу I тома Српске енциклопедије (Беог – Буш). На тај начин заокружен је Први том (слова А и Б) националне енциклопедије, која је замишљена у десет томова. Српска енциклопедија је национална енциклопедија општег типа, заснована на савременим научним и лексикографским знањима. Њен главни циљ јесте сакупљање, систематизовање и енциклопедијско тумачење свеукупног историјског развоја и савременог положаја српског народа. Ова публикација на систематизован начин обрађује културно-историјску баштину српског народа и описује његов допринос европској и светској култури и цивилизацији. Јасно постављеним циљевима, научним приступом и обрадом Српска енциклопедија настоји да разјасни сва најважнија питања из прошлости српског народа и да прикаже материјалне и општекултурне вредности, стваране како на српским просторима тако и на местима где Срби живе у расејању. Иако највећи део свог садржаја посвећује обради свих области историје српског народа, енциклопедија се уз то бави историјом и остварењима других народа са којима су Срби били повезани. Српска енциклопедија описује природне одлике простора на којима српски народ живи, као и специфичности географског положаја, геолошког састава и грађе земљишта, рељеф, хидрографске особине, климу, биљни и животињски свет. Она показује колико су природна својства утицала на привредни и демографски развитак, на егзистенцију, психосоцијалне и друге особине становништва. То се пре свега односи на простор Србије као матичне државе, али и на све друге просторе на којима су Срби живели и данас живе. Српска енциклопедија обрађује економски развој и савремени положај српског народа као битне чиниоце кретања, особености и стваралачког доприноса у појединим раздобљима друштвеног развитка. У историјској ретроспективи она указује на узроке неповољног економског развитка, али и на достигнућа привредног и друштвеног развоја српског народа, а укупну слику привредног положаја исказује како у оквиру појединих привредних грана и облика делатности тако и у оквиру територијалних схема од државног до регионалног нивоа. Српска енциклопедија обрађује културу, њене особености и достигнућа, живот, обичаје, менталитет, религију и друге духовне вредности српског народа. Научним и историјским вредновањем његовог духовног наслеђа указује се и на прожимање са другим културама, посебно са културама Истока и Запада, као и са културама народа чији припадници живе са Србима у заједничкој држави или у непосредном окружењу. Рационалним и критичким приступом целокупном културном наслеђу, достигнућима свих наука и уметности, те техничко-технолошком развоју енциклопедија омогућује да савремене и будуће генерације добију реалну историјску слику о развитку и дометима српске духовности, њеним вредностима и значају за савремени свет, а на тај начин доприноси потврђивању историјске и друштвене свести српског народа. Српска историја, испуњена је драматичним, трагичним, али и светлим догађајима, као и њиховим појединачним и институционалним творцима, предводницима и учесницима, који такође заузимају одговарајуће место у енциклопедији. То подразумева историју великих сеоба, настанка, развоја и пропадања државних творевина, успона и падова, ратова, буна, устанака, револуција и ретких мирнодопских раздобља, борби, победа и пораза, те самих актера ових догађаја и процеса. О свим пословима на изради Српске енциклопедије брине Уређивачки одбор који су формирали Српска академија наука и уметности и Матица српска. Уређивачки одбор, који обавља све функције Централне редакције, има 24 члана. Уз то је било ангажовано 114 сарадника у оквиру 33 стручне редакције, као и 694 аутора текстова. Уређивачки одбор планира да за следећу годину припреми други том Српске енциклопедије који ће обухватити слово В. Пројекат се изводи уз помоћ Минстарства просвете и науке Републике Србије, а на основу посебног Закона о Српској енциклопедији из децембра 2005. године. Повратак на почетак


	Улица Матице српске, број 1 • 21000 Нови Сад, Србија Телефон: 021 527 622 • Телефакс: 021 528 901 Ulica Matice srpske, broj 1 • 21000 Novi Sad, Srbija Telefon: 021 527 622 • Telefaks: 021 528 901 Web Dizajn - Izrada Web Stranica

Web Dizajn - Izrada Web Stranica