Повратак на почетак

Књига је приређена за изложбу Србија – кулутурна спона Истока и Запада,коју су од 30. јуна до 30. октобра 2010. године, под ви­соким покровитељством председника Републике Србије и председника Републике Аустрије, организовали Музеј Катедрале Светог Стефана у Бечу и Матица српска, а поводом 150. годишњице оснивања Српске православне црквене општине Свети Сава у Бечу. Од новембра 2010. године омогућен је бесплатан приступ пуном тексту. 

Срби вековима живе на простору на ком се додирују и међусобно прожимају различите цивилизације. Раседне европске културне плоче су у време цивилиза­цијских тектонских поремећаја често раздвајале српски народ. Пре хиљаду година, један део националног корпуса се нашао у окриљу византијског културног круга и пра­ вославља. Други је живео у залеђу Медитерана и у медитеранским градовима, који су се развијали под утицајем западне културе и католичанства. Касније, након продора Османлија на простор Балкана, већи део српског народа је остао да живи у Србији, под утицајем источњачке културе, док је други, током вишевековних сеоба, тражио и нашао уточиште у Хабзбуршком царству и Млетачкој Републици. Нови велики талас миграција и нова раздвајања одиграли су се током XX века, у време подизања гвоздене завесе. Иако је у југословенској федерацији развијан модел тзв. меког социјализма, са друштвеном организацијом која у великој мери подсећа на данас актуелну идеју о цивилном друштву, велики број Срба се тада, у потрази за послом и вишим животним стандардом, нашао на Западу.

Временом се формирала магловита, нејасна и непотпуна слика о Србима као рат­ничком народу, који је успео да освоји знатан део Византије и који је потом вековима бранио средњу и западну Европу од турских освајача. Нашим савременицима су Срби углавном познати као успешни спортисти, трговци, занатлије и добри радници. Мало ко зна да је српски народ одиграо значајну улогу у области културе и науке, повезујући различите цивилизације и њихова достигнућа.

Сматра се да је природу и правце развоја српске културе одредио још средњовеков­ни просветитељ и утемељивач аутокефалности Српске православне цркве, Растко Немањић –  свети Сава (1175– 1235), који је Србију, у својим беседама и записима, ви­део као мост који повезује источни и западни део света. Време је потврдило основаност његових мисли. У периоду дугом неколико векова, у којем су се смењивали утицаји Византије, Турске, Русије и земаља Средње и Западне Европе, настајала је једна специ­фична култура која представља спону Истока и Запада. Међутим, она није обичан спој различитих страних традиција, већ једна нова духовна вредност препознатљива по све­тосављу (српском православљу), особеном градитељском стилу, посебном писму које је познато као српска ћирилица, богатој књижевности, нарочитој животној филозофији у којој се преплићу елементи источњачког колективизма и западњачког индивидуали­зма, по богатој традицији задужбинарства и значајном доприносу светској науци.

На страницама које следе, приказана је политичка историја Србије дуга дванаест ве­кова, која је у значајној мери одредила правце развоја српске културе. Након тога, представљене су главне епохе у развоју уметности и њихова најзначајнија обележја. Приказом није обухваћен период у ком је Србија била део заједничке државе Jужних Словена (Југославије). На детаљан приказ значајнијих епоха надовезује се серијал краћих прилога кроз који су сажето представљене поједине области у којима је српски народ дао допринос развоју европске и светске културе. Сви прилози одражавају личне ставове аутора. На самом крају, налази се каталог уметничких дела који сведоче о срп­ској култури. У том контексту, представљене су поједине личности које су обележиле историју српског народа.

Повратак на почетак

У Будимпешти, на Централноевропском универзитету, 15. и 16. фебруара (на дан оснивања Матице српске) одржан је Mеђународни научни скуп Building cultural nations: The matica and equivalent intermediary structures in Europe (Изградња културних нација: матица и еквивалентне структуре у Европи). Организатори: SPIN – Dutch National Research Institute for Cultural History, University of Amsterdam (Холандија), NISE – National movеments and intermediary Structures in Europe, Antwerp (Белгија) и CEU – Central European University, Budapest (Мађарска), истакли су да „никада до сада матица није анализирана на европском нивоу на тако свеобухватан, упоредни начин” као током овог дводневног скупа. У средишту интересовања је била Матица српска, основана 1826. године у Пешти, која је била узор другим словенским народима. По узору на најстарију српску културну и научну институцију основане су: Матица чешка 1831. године, Матица илирска 1842. (која је 1874. преименована у Матицу хрватску); Матица лужичкосрпска 1847; Матица галичко-руска у Лавову 1848; Матица моравска 1849; Матица далматинска у Задру 1861; Матица словачка 1863; Матица словеначка 1864; Матица опавска 1877. и Матица у Тешинској кнежевини 1898. (из којих је 1968. настала Матица шлеска); Матица пољска у Лавову 1882; Матица школска у Тешинској кнежевини 1885; Матица школска у Варшави 1905; Матица бугарска у Цариграду 1909. и нова Матица бугарска 1989. године.

Циљ скупа био je да се на једном месту, кроз предавања и дискусије, обједине сазнања о пореклу, настанку, идејама, циљевима и пракси ових институција, о међусобним утицајима, и посебно о њиховом доприносу у процесу обликовања нација који се одвијао у Европи у XIX веку. Кроз компаративни приступ организатори су настојали да нагласе транснационални аспект у настанку и деловању ових организација и да установе платформу за даља истраживања. Између осталог, речено је да модел друштвеног самоорганизовања у области културе и науке који је развијан у оквиру матица може бити примењен на ширем европском простору, у склопу развоја цивилног друштва и настојања да се кроз доброчинства и рад у јавном интересу обезбеде стабилни извори финансирања и нормално функционисање институција у периоду економске кризе.

У раду је учествовало тридесетак научника и стручњака из 16 замаља. Међу учесницима скупа били су професори и истраживачи са универзитета и научних институција из Амстердама (Холандија), Лувена, Гента и Антверпена (Белгија), Болоње и Фиренце (Италија), Даблина (Ирска), Монпељеа и Тура (Француска), Прага (Чешка), Велса (Велика Британија), Гетингена и Кемница (Немачка), Варшаве (Пољска), Лавова (Украјина), Братиславе (Словачка), Љубљане (Словенија), Скопља (Македонија), Будимпеште (Мађарска) и Новог Сада (Србија).

Генералном секретару Матице српске, проф. др Душану Николићу, као представнику најстарије матице припала је част да рефератом отвори радни део скупа.

Матица српска је приредила промотивну изложбу у оквиру које су представљене њене најзначајније активности у области културе и науке, као и најновија, капитална издања. Основне информације о институцији биле су доступне учесницима скупа у форми банера и другог промотивног материјала који је припремљен на шест језика.

Повратак на почетак

Од 25. јануара до 25. фебруара 2012. године на Природно-математичком факултету у Новом Саду и у седишту Матице српске (у задужбинском здању Марије Трандафил) одржаће се изложба Кроз васиону и векове – прича о Милутину Миланковићу, коју су приредили Матица српска и Удружење „Милутин Миланковић” из Београда, у сарадњи са Универзитетом у Новом Саду, Природно-математичким факултетом у Новом Саду и Заводом за уџбенике.

Изложба је подељена у два тематска блока. У централном холу Природно-математичког факултета биће изложени експонати који сведоче о школовању и научном раду Милутина Миланковића. У књижари Матице српске, у задужбинском здању Марије Трандафил, посетиоци ће моћи да виде други део изложбе, посвећен Миланковићевом календару и сарадњи знаменитог научника са Матицом српском. За организоване посете студената и ученика основних и средњих школа, у згради Матице српске ће бити обезбеђена пројекција документарног филма о Милутину Миланковићу.

Изложба ће бити свечано отворена у централном холу Природно-математичког факултета у среду 25. јануара 2012. године, у 12 сати. Том приликом,присутне ће поздравити проф. др Слободан Ћурчић, потпредседник Матице српске и господин Славко Максимовић, председник Удружења „Милутин Миланковић”. О Милутину Миланковићу ће говорити проф. др Мирослав Весковић, ректор Универзитета у Новом Саду, који ће уједно и отворити изложбу.

_____________

МИЛУТИН МИЛАНКОВИЋ

Даљ, 28. V 1879. – Београд, 12. XII 1958.

Геофизичар, математичар, астроном, климатолог, грађевински инжењер,
универзитетски професор, светски познат научник

Четири разреда српске црквене основне школе завршио је у Даљу, а 1889. прешао је у седморазредну реалну гимназију у Осијеку. Студирао је Високу техничку школу у Бечу (1896–1902), где је и докторирао 1904, поставши први српски доктор техничких наука. У истом граду радио је у Одељењу за бетон Фабрике украсног камена и цемента Адолфа Питела и у још два предузећа, а 1909. добио је понуду из Загреба да предаје на будућој Високој техничкој школи. После консултација са професором Богданом Гавриловићем определио се за звање ванредног професора на Катедри примењене математике (1909) Београдског универзитета. Трајно се настанивши у Београду, био је редовни професор теоријске физике и небеске механике на Филозофском факултету и Природно-математичком факултету у Београду и један од оснивача Катедре за небеску механику Универзитета у Београду. Учествовао је у Балканским ратовима, а 1914. био је конфиниран и Први светски рат провео је у заробљеништву. За редовног професора примењене математике на Филозофском факултету биран је 1919. Дописни члан Српске краљевске академије (СКА) и Југословенске академије знаности и умјетности (ЈАЗУ) постао је 1920, а редовни члан СКА 1924. На конгресу православних цркава у Цариграду изложио је свој предлог измењеног јулијанског календара. Декан Филозофског факултета у Београду био је 1926–1928, а за почасног члана Матице српске изабран је 1927. Био је секретар Природњачког музеја СКА 1935–1936, а 1937. предложио је Николу Теслу за редовног члана СКА. Одбио је да 1941. године потпише Апел српском народу Милана Недића. Исте године изабран је за вршиоца дужности секретара Академије, а 1948. постаје њен потпредседник и на ову функцију биран је још два пута, 1951. и 1954. године. Пензионисан је 1955, а наредне године на прослави стогодишњице рођења Николе Тесле говорио је као представник Српске академије наука и уметности. Преминуо је 12. децембра 1958, а сахрањен је на Новом гробљу у Београду. Његови посмртни остаци пренети су 1966. у породичну гробницу у Даљу.

Још од првих радова из области математике и небеске механике (Прилог теорији математске климе, Глас СКА, 1912; О примјени математичке теорије спровођења топлоте на проблеме космичке физике, ЈАЗУ, 1913; О распореду сунчеве радијације на површини земље, Глас СКА, 1913 и др.) Милутин Миланковић је истраживао математичке теорије топлотних појава проузрокованих сунчевим зрацима, соларну климу и планатарне температуре, теорију ледених доба – климатске промене на Земљи и њихову везу са покретањима Земљине орбите (тзв. „Миланковићеви циклуси“) и утицај астрономије на геолошку прошлост наше планете. Бавио се и проблемима примене ојачаног бетона, теоријом релативитета (О другом постулату специјалне теорије релативитета, Глас СКА, 1924), те прорачунима кретања полова (Нумеричка израчунавања секуларне путање Земљиних полова ротације, Глас СКА 1933). Писао је и уџбенике и приручнике за геофизику, историју астрономије и др. Његова најзначајније монографије су: Математичка теорија термичких феномена узрокованих сунчевим зрачењима (Париз, на француском језику, 1920); дело литерарне вредности Кроз васиону и векове (Нови Сад, 1928); Математичка климатологија и астрономска теорија климатских промена (Берлин, на немачком, 1930); Кроз царство наука (Београд, 1943), мемоарски спис Успомене, доживљаји и сазнања (Београд, I-III, 1952, 1957, 1979). Огроман значај у науци оставило је његово дело Канон осунчавања земље и његова примена на проблем ледених доба (Београд 1941) преведеног на више светских језика.

Пуно међународно признање добио је 1976, када је потврђена његова теза о варијацијама Земљине орбите као индикацијама настанка и цикличних смењивања ледених и међуледених доба. Миланковићев календар, заснован на реформама јулијанског календара, важи као најпрецизнији календар у историји хронологије. Последњих година његови радови су у средишту интересовања климатолога и шире светске јавности, а један је од најцитиранијих научника у свету. Америчка свемирска агенција НАСА уврстила га је у списак 15 најзначајнијих научника у историји човечанства, а велики број радова ослања се на Миланковићеве циклусе. О животу и делу Милутина Миланковића приређено је више изложби и симпозијума у земљи и иностранству, а два кратера – на Месецу и на Марсу – и један планетоид носе његово име.

_____________

МИЛУТИН МИЛАНКОВИЋ И МАТИЦА СРПСКА

Миланковићи, чувена српска породица из Даља, много су полагали на добро образовање и већ од почетка XIX века почињу да стварају сопствене библиотеке које ће до Другог светског рата постати импресивне, како по броју, тако и по квалитету прикупљених књига.

Везе породице Миланковић са Матицом српском сежу од саме године оснивања ове наше најстарије културне, књижевне и научне институције. Те 1826, Теодор, благајник патријаршијског властелинства у Даљу и прадеда Милутина Миланковића, претплатио се на Сербске летописи (потоњи чувени Летопис Матице српске, најстарији живи књижевни часопис на свету). Поред тога он је био и сакупљач претплате на овај часопис, а претплатио се и на све књиге које је Матица српска штампала од 1827. до 1833. године. Милош Миланковић, стриц Милутинов, основао је задужбину којом је од 1911. руководила Матица српска, а други стриц овог нашег еминентног научника, Давид, био је сарадник Матичин и у Летопису 1862. године објавио два писма значајна за историју пречанских Срба у првој половини XVIII века.

Милутин Миланковић је у непосредан контакт са Матицом српском дошао крајем 1925. године када је договорена његова сарадња у Летопису . На иницијативу Марка Малетина, Матичиног секретара и уредника Летописа, од јануара 1926. до јануара 1928. године у овом часопису Миланковић је објавио 30 писама у којима је у виду личних доживљаја описивао развој астрономије, њене истакнуте људе и њихова открића. Он је успео у својој намери „да велике тековине науке дану дахом живота“. Још већи значај за српску и светску науку имало је то што су ова писма, допуњена са 6 нових, прикупљена у целину и 1928. године објаљена у засебном издању Матице српске под насловом Кроз васиону и векове. Сам Миланковић је истакао да је то по броју штампаних и продатих примерака његово најуспелије дело. Оно је доживело још 6 српских и 2 немачка издања. Марко Малетин је писма оценио као „ванредан духовни продукт, један од најлепших који су нашим језиком написани“, те да је Миланковић „сјајним стилом...оригиналним и занимљивим приказивањем тих тешких егзактних проблема...успео да те проблеме стави у непосредан и интиман контакт са читалачком публиком, и да, у исто време пружи једно ванредно књижевно дело“. Кроз преписку Миланковића и Малетина током сарадње на публиковању писама и припреми књиге развило се међусобно поштовање и пријатељство ова два истакнута научна радника.

Књижевни одбор Матице српске на седници одржаној у новембру 1927. године изабрао Милутина Миланковића за почасног члана. У Годишњаку Матице српске (календару за 1941. годину) штампана је студија инжењера Славка Бокшана о Милутину Миланковићу. Ова студија представља један од првих радова код нас у коме се Миланковићеве идеје виде као велики допринос светској науци, тумачи се њихов универзални карактер и значај.

Милутин Миланковић је 27. јануара 1951. године, у својству потпредседника Српске академије наука и уметности, присуствовао обележавању 125-огодишњице Матице српске. Том приликом је у поздравној речи истакао „да је Нови Сад много деценија био уствари жариште културног, научног и уметничког живота код нас, чему, на првом месту, има да се заблагодари Матици српској, у којој је сачувана богата ризница сведочанстава онога што су радили Срби у Војводини“. Са друге стране, Матица српска је Милутина Миланковића уврстила међу 100 високих интелектуалаца који су били позвани да дају своје мишљење у вези са српскохрватским језиком. Миланковић је био један од 63 личности са врха интекелтуалног живота тадашње Југославије који су подржали тзв. Новосадски споразум, потписан 1954. године.

Од Милутина Миланковића Матица српска се опростила некрологом у свом часопису за природне науке. Појашњавању изузетне научне свестраности Милутина Миланковића допринеле су две студије Андрије Б. Стојковића у Матичином научном часопису за друштвене науке. Поводом обележавања 125-огодишњице рођења Милутина Миланковића, 2004. године приређена је изложба о њему са експонатима из Библиотеке Матице српске праћена стручним каталогом. Књига председника Матице српске Божидара Ковачека Милутин Миланковић и Матица српска. Непозната његова писма, пратеће архивалије и подаци, објављена наредне године, закључује јубилејски омаж Матице српске Милутину Миланковићу.

Повратак на почетак

Вишегодишња успешна сарадња Матице српске, најстарије издавачке куће, и Новосадског сајма, најстарије сајамске институције у земљи, потврђена је потписивањем Споразума о сарадњи. Новосадски сајам ће и на овогодишњем 18. Међународном салону књига се од 1. до 6. марта, Матици српској обезбедити почасно место. На штанду Матице српске биће изложена издања Матице српске, Библиотеке Матице српске, Галерије Матице српске и Издавачког центра Матице српске. Каталог издања публикованих између две сајамске приредбе доступан је на сајту Матице српске www.maticasrpska.org.rs. Најрепрезентативније публикације биће представљене и путем видео-презентације.

Матица српска ће у исто време на Новосадском сајму, у оквиру манифестације Сајам образовања, за ученике основних и средњих школа приредити едукативне изложбе о Сави Поповићу Текелији и Јовану Хаџићу. Посетиоци ће, такође, моћи да погледају филм о Матици српској и да путем савремених компјутерских терминала приступе електронским базама података о часницима, добротоворима и истакнутим члановима најстарије српске културне и научне институције (Пантеон Матице српске и Српски биографски речник).

У оквиру посебне промоције, која ће се одржати у петак 2. марта 2012. године у хали Мастер, биће представљена капитална и друга издања Матице српске, Библиотеке Матице српске, Галерије Матице српске и Издавачког центра Матице српске. О новим издањима говориће проф. др Славко Гордић, потпредседник Матице српске.

Настављајући своју просветитељску мисију започету давне 1826. године, Матица српска је, у сарадњи са Заједницом гимназија Србије, сачинила посебан програм за организоване посете ученика гимназија и средњих стручних школа, са циљем да се млађим генерацијама представе праве и трајне вредности, које већ два века настају у оквиру најстарије српске књижевне, културне и научне институције.

Програм обухвата посету главном седишту Матице српске у задужбинском здању Марије Трандафил у Новом Саду, Галерији Матице српске и новосадској Гимназији „Јован Јовановић Змај”.

У задужбинском здању Марије Трандафил је за групе до 50 ученика предвиђена пројекција филма о Матици српској (у Свечаној сали или Мултимедијалној сали), разгледање Пантеона који обухвата стотинак портрета часника, добротвора и чланова Матице српске (Јован Хаџић, Сава Текелија, Јован Јовановић Змај, Лаза Костић, Михајло Пупин, Никола Тесла и др.), као и збирку рукописа. За мање групе могу се организовати посете научним одељењима у којима се припремају капитална издања (Српски биографски речник, Српска енциклопедија, Правопис српскога језика, Речник српскога језика и др.), уредништву Летописа, Рукописном одељењу и др. За групе веће од 50 ученика у Свечаној сали (са 150 места) се организују пројекције филма о Матици српској и краћа обраћања стручних сарадника.

У Галерији Матице српске, на новосадском Тргу галерија, која располаже импресивним фондом од око 7.000 уметничких дела, посетиоци могу видети сталну поставку која илуструје развој српске уметности од XVI до XXI века. Осим тога, Галерија организује изложбе у сарадњи са другим музејима и институцијама културе у земљи и иностранству. У оквиру рада са публиком, осим популарних тумачења сталне поставке Галерија организује стручна предавања, промоције књига, концерте, пројекције филмова и др.

У репрезентативној згради Гимназије „Јован Јовановић Змај” посетиоци могу видети Кабинет за биологију који представља изузетну реткост јер је добрим делом сачувао мобилијар са почетка XX века. У поткровљу Гимназије налази се школски музеј, најстарија музејско-педагошка јединица на простору старе Југославије, где се посетиоци на основу архивских докумената, фотографија и бројних артефаката могу детаљно упознати са славном историјом ове школе.

Целокупан програм је бесплатан, као и пратеће промотивне публикације Матице српске и Галерије Матице српске.

Посете се договорају са стручном службом Матице српске за протокол и односе с јавношћу, најмање петнаест дана раније. Најаву треба послати препорученом поштом на адресу Матица српска, 21000 Нови Сад, улица Матице српске број 1, са назнаком: за организоване посете, или електронском поштом на адресу: protkol@maticasrpska.org.rs

Стручној служби Матице српске треба доставити списак ученика и податке о наставницима и другим одговорним лицима која долазе у њиховој пратњи.

Детаљније информације се могу добити на тел. 021 451 365 (служба за проткол и односе са јавношћу) или 527 855 (секретаријат).

ПРИЛОГ

Петак, 22. јун 2012. године, 12 часова, Свечанa салa Матице српске

Одељење за природне науке
Представљање књиге

Јавор Рашајски
ПТИЦЕ СВЕТЕ ГОРЕ

Скуп ће поздравити
проф. др Драган Станић, председник Матице српске

О књизи говоре
академик Рудолф Кастори, др Слободан Пузовић, мр Оливер Фојкар и аутор