ПАНТЕОН МАТИЦЕ СРПСКЕ

Утицај просветитељских идеја

На размеђи XVIII и XIX века, у време јачања националне свести и покрета за ослобођење Србије од вишевековне турске окупације, српски интелектуалци у Хабзбуршкој монархији су прихватили вредносне, културне и организационе обрасце који су се под утицајем просветитељских идеја ширили по тадашњој Европи. Године 1824. покренут је Летопис, а 1826. је основана Матица српска чији су се чланови старали о представљању српске културе у свету и, истовремено, о просвећивању народа. Циљ је био да с е Срби поново укључе у савремене европске токове и да, притом, очувају национални идентитет.

Часници, добротвори и сарадници

Као у кошници, свако је имао своју улогу. Председнику, потпредседницима и секретару Матице српске, који су бирани из реда најугледних појединаца, указивана је част да воде најзначајнију српску институцију. Имућни грађани материјално су подржавали Матичину културну и просветитељску мисију коју су реализовали бројни сарадници.

Визија Саве Поповића Текелије

Посебан допринос развоју Матице српске, уз Јована Хаџића, једног од њених оснивача, дао је Сава Поповић Текелија, први српски доктор правних наука и један од највећих добротвора, који је 1838. године изабран за председника. Као следбеник просветитељских идеја, он се залагао да Матица добије атрибуте Српске академије наука. Сматрао је да друштвена елита окупљена око ње треба да ради на просвећивању народа, али и да народ треба да чува успомену на истакнуте појединце.
Текелија је тес таментом одредио да једна од просторија под управом Матице српске у пештанској палати Текелијанум, по узору на Храм славних у Паризу, буде претворена у својеврсни Српски пантеон.

Пантеон Матице српске

Текелијина идеја о формирању Пантеона није званично разматрана, али је Матица српска деценијама прикупљала портрете и рукописе својих часника и добротвора. Тако је настала збирка која представља аутентично сведочанство о утицају припадника интелектуалне елите и грађанске класе на развој српског друштва.
У задужбинском здању Марије Трандафил, у којем је данас главно седиште Матице српске, налази се стотинак портрета часника, добротвора и сарадника, као и више десетина хиљада фотографија, писама и других докумената. Знатан део те грађе садржан је у електронским базама података Матице српске.

Матица српска као Српски пантеон

Матица српска не памти само своје часнике, добротворе и сараднике. Она већ готово два века чува колективно сећање и на друге знамените појединце. У Матичиних седам научних одељења ради се на више десетина пројеката, међу којима су они од капиталног значаја за исписивање тзв. персоналне историје српског народа: Српски биографски речник са 28.000 биографија и Српска енциклопедија, која садржи податке о многим личностима, институцијама и догађајима. У Рукописном одељењу чувају се и обрађују документи који сведоче о животу и раду најугледнијих Срба.
Матица српска издаје десет научних часописа. У њима се, између осталог, могу наћи подаци о писцима, научницима и другим личностима које су обележиле историју српског народа.
Библиотека Матице српске, располаже са око 3.500.000 публикација, међу којима има и много оних које садрже биографске податке о знаменитим појединцима.
У Галерији Матице српске изложени су бројни портрети. Њени стручњаци се старају и о десетинама других који су остали изван редовних поставки.
Матица српска је тако незванично постала својеврсни Српски пантеон...

Отворена врата Матице српске

Задужбинско здање Марије Трандафил у којем се налазе научна одељења, Библиотека Матице српске и Пантеон Матице српске отворено је за индивидуалне и колективне посете запослених у установама науке и културе, за дипломатске представнике страних земаља, за ђаке, студенте и њихове професоре.
Сталну поставку Пантеона чине портрети, збирка најзначајнијих докумената и секретарова библиотека, са легендама на српском и енглеском језику. Помоћу компјутерских терминала (touch screen) омогућен је приступ базама података у којима се налазе детаљније биографије часника и добротвора Матице српске, као и одабране биографије из Српског биографског речника.
Колективне посете се организују у договору са Службом Матице српске за протокол и односе са јавношћу. За заинтересоване, могу се организовати посете појединим научним одељењима и Библиотеци Матице српске.
Галерија Матице српске је отворена за јавност радним данима од 10 до18 часова.

Остварење Текелијине визије

Предлог за формирање Пантеона дао је генерални секретар Матице српске проф. др Душан Николић, крајем 2008. године, на 170. годишњицу избора Саве Текелије за председника Матице српске. Пројекат је реализован 2010. уз финансијску подршку Града Новог Сада.
У обликовању Пантеона Матице српске учествовали су: мр Тијана Палковљевић, управница Галерије Матице српске; Драгана Белеслијин, стручни сарадник Матице српске; Александра Јовановић, стручни сарадник Рукописног одељења Матице српске; Вукица Туцаков, технички уредник издања Матице српске; Андреј Калмар, преводилац; Владимир Шовљански, лектор и коректор; Александра Стефанов, кустос Галерије Матице српске; Владимир Николић, стручни сарадник Рукописног одељења Матице српске; Мирјана Исаков, дизајнер; Мирослав Зарић, информатичар; дипл. инг. ел. Љубомир Борђошки, надзорни орган за јавно осветљење ; Данило Вуксановић, конзерватор Галерије Матице српске и Саша Кулић економ Матице српске.

Контакт информације:

Матица српска
Служба за протокол и односе са јавношћу
Улица Матице српске број 1
21 000 Нови Сад

Тел. 021 527 855
Факс: 021 528 901
Е-mail: protokol@maticasrpska.org.rs<

Повратак на почетак